Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Ће де си, да си, за Ђурен дома да си!

Datum: 10/07/2018

Волим интернет тј. волим што знам да користим интернет. Није интернет само поновно и поновно посећивање старих и добро познатих путева. Интернет је проналазак песме чију сте само једну реч ухватили или проналазак филма у којем не знате нити једног глумца.

 

Давно сам прочитао ту књигу. Сећам се да је била у једном прашњавом ћошку библиотеке неугледних корица. На енглеском језику. Нисам сигуран био ни да је имала Косово у њеном називу. Био сам љут на себе. Можеш наћи утовар негде у Дакоти суботом у поноћ, гол Љубинка Друловића Малти из 96е а не можеш ово. Нисам нашао књигу али сам се сетио коме сам је препоручио. Да парадокс буде већи, био сам убеђен да се сећам ауторовог имена. Бесомучно сам тражио по академским форумима, кобисовим датотекама и друштвеним мрежама.

 

Проблем је био у томе што Iseult Henry уопште није право име аутораке и то јасно пише на првој страници и због тога ми је невероватно жао. Iseult Henry није ни право име нити је Iseult Henry писац, и тога је свесна, али је била непрекидно на Косову и Метохији од 99е до 2007е. Дошла је оног дана када су српске трупе напустиле покрајину и видела из прве руке како се купује најлепша кућа у Приштини, како хрватска влада шаље аутобусе својим Јањевцима у Витини, како се узима туђи млин, како се креманско пророчанство са шљивом већ обистинило у Бањској, мада је већина прича, прича о људима. О учитељу Миомиру Савићу и његовом дневнику, газда Фроки и његовом ресторану ''Дубровник'', ''нашим Албанцима'' из Бујановца и Медвеђе. Једини заједнички именитељ свих 10 прича у књизи је УН и УМНИК и њихова (не)способност да тамо успоставе контролу.

 

Последња прича је прича о Горанцима или људима Горе. Прича о људима које смо ми заборавили. Да ли сте причали вашој деци о Горанцима колико сте причали о Индијанцима? Да ли је онај који је палио пекаре Горанцима знао коме их пали и да ли влада има одговор на питање да ли ће Гора припадати Заједници српских општина, популарно ЗСО-у?

 

Iseult Henry је била и тамо и пише нам о лепоти овог предела, лепо запажа да и најмодернији пут не би учинио вожњу до Горе сигурнијом и безбрижнијом, па чак пише и о џипу из другог светског рата који стоји у центру једног села као споменик и место окупљања људи још од 45е. Ко зна које је ово село радо бих га посетио, па ако неко зна нек остави у коментару. Такође ауторка сведочи и о убиствима Горанаца на Косову, константним нападима на аутобусе који су путовали на релацији Београд – Драгаш, отимању радњица Горанаца по целом Косову, о лажним отровним производима који стижу из Србије као помоћ, а о албанизацији кроз образовање нећу ни да почињем.

 

Ипак да будемо потпуно искрени. Поједини почитичари заиста јесу били на Гори у посети овим људима. Такође, план да Гора уђе у ЗСО постоји, мада како се наводи ''и даље је у разматрању.'' Ипак и даље провејава чак и у нашем говору мишљење о ЗСО као нешто ''северно од Ибра'', док ја пар пута добих пацке због писања Косова без додавање Метохије у тексту.

 

Хајде да то буде наш гол властима тзв. државе Косово. Не живим у облацима да водимо на том пољу на 3:0, нити се радујем када наши представници прогласе победу у 5:0. Више ми се чини да би ово био гол у утакмици којој се приближава у крај. А голу у 90ом минуту се у зубе не гледа. У том духу светског предлажем да се финансира обнова фудбалског клуба Граничар, предлажем да се организује пут пензионерима Горе у Ниш на позоришну представу, као и финансирање барем једног месечника на српском језику јер у годинама у којима су нам сви окренули леђа, мора да постоји нека ''медаља за храброст'' за оне који су остали уз нас притом били на првој линији фронта.   Гора не сме да живи у нашим мислима само за Ђурђевдан, нити Горанци само када Пеливан дели бесплатне колаче. Дао бих ЛДП-у да мању коту за цензус само зато што у први ред истурају младог Горанца, па нек' имају и они свог представника у парламенту. Не схватајте баш све буквално али ипак…

 

Све ово што сам написао вама испричао сам и мом куму. Боцнуо сам га да није морао ономад Горанца код школе назвати Шиптаром. ''Знам куме ал опсовао ми је мајку!'' и ту настаде пауза од пар секунди, па се заједно сложимо да није морао ни тад. Нисмо баш отишли да му се извинимо али сам сигуран да наша деца неће направити исту грешку.

 

Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



HaniBubu
13.07.2018 - 17:11
Odličan tekst!
Uživala sam dok sam čitala sa mojom ćerkom!