Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Više od opere

 

Sa epitetom najmultikulturalnijeg grada na svetu ruku pod ruku sa Njujorkom, London je, na samom početku sada već davne 2007. godine, priredio veliku poslasticu za ljubitelje operske muzike kada se na repertoaru Kraljevske opere našlo malo poznato delo Gaetana Donicetija “Kći puka” (La Fille du Regiment), koje je svojevremeno postavilo osnove francuske komične opere. U krugovima izvođača operske umetnosti poznata je još kao “osvajanje Mont Everesta” za tenora, jer je toliko zahtevna za izvođenje da mogu da je pevaju samo najbolji operski pevači.  Od poslednjeg izvođenja ove opere u londonskom “Covent Garden-u” kada je glavnu žensku rolu pevala proslavljena Džoan Saterlend a mušku niko drugi do Lučano Pavaroti kome je upravo ova uloga pomogla da se afirmiše i stekne svetsku slavu, bilo je prošlo ravno 40 godina. 

t

Kada je prvi put izvedena te 1966. ova opera bila je gotovo nepoznata među ljubiteljima lepe operske umetnosti. Međutim njena postavka se pokazala kao jedno od najuspešnijih izvođenja uopšte. Iako izuzetno loše propraćena od strane kritike, publika je ovo delo dočekala sa ogromnim oduševljenjem, jer joj se ukazala jedinstvena prilika da uživa u izvođenjima poznate dive i izvanrednog mladog Pavarotija. Ubrzo posle londonske izvedbe, Metropoliten je stavio na svoj repertoar gde će se neprekidno izvoditi narednih 25 godina.

Ova vedra opera prijatna za slušanje uz obilje popularnih francuskih pesama onog vremena, zahteva dva vrhunska glasa. Ženska rola pruža izvanrednu priliku da se iskaže sva lepota koloraturnog soprana, istovremeno namećući zahteve za besprekornom tehnikom izvođenja. Muška rola je priča za sebe. Istorija se ponavlja i kao što se mladi Pavaroti svojevremeno vinuo u svet operskih zvezda zahvaljujući ovoj ulozi, na londonsku scenu je prvi put stupio Juan Diego Florez, tada mladi peruanski pevač, koji je po rečima dirigenta Bruna Campanelle u tom trenutku bio najbolji tenor svetske operske muzike. Sudeći po kritikama koje su osvanule u londonskoj štampi posle premijere : “Vreme staje kad Florez peva”(Financial Times) i “Jedan u milion” (Observer), na svetskom operskom nebu zasijala je nova zvezda a Pavaroti dobio doslednog naslednika.

Prijatne spoljašnosti i urođenog dara za komunikaciju sa publikom Florez danas suvereno vlada najvećim operskim dvoranama sveta. Njegov belcanto iskazuje sjajnu fleksibilnost i može da izvede sve ono što belcanto upravo i zahteva od jednog glasa, visoke tonove, dramsku ekspresivnost, senzibilitet, mnoštvo kolorature, a iznad svega ono zbog čega je ova opera specifična - Juan Diego Florez sa lakoćom izvodi devet visokih C tonova za redom u jednoj ariji koja je do te mere teška za pevanje, da je upravo to razlog što se “Kći puka” svrstava u jedno od najređe izvođenih muzičko scenskih dela uopšte. “Florez toliko lepo peva da bi otopio i srce od kamena”, primećuje umetnički kriticar “Financial Times-a”. Ovom rolom on dokazuje da je “kralj visokog C” izvodeći Tonijevu ariju “Ah! Mes amis…” dva puta za redom sa takvim bravadom i elanom da je kompletnu dvoranu doveo do ekstaze i podigao na noge. “Times” navodi da mladi pevač prosto zaslepljuje svojom harizmom i prirodnim šarmom, čineći londonsku opersku noć još bogatijom i privlačnijom za domaću i kosmopolitsku publiku.

Londonski nastupi definitivno predstavljaju prekretnicu u životu ovog umetnika koji je tokom poslednje decenije obezbedio sigurno mesto jednog od najboljih belcanto tenora našeg vremena. Njegov izuzetan glas, lakoća virtuoznog izvođenja i izvanredan scenski nastup pravi su magnet za publiku širom sveta. Upravo zahvaljujući njegovom, sad već legendarnom izvođenju Donicetijeve arije , na velika vrata se vratila tradicija izvođenja bisa u vodećim operskim kućama kao što su La Scala, Pariska i Metropiliten Opera. Iako kod njega i dalje dominira belcanto pevanje, Florez rado izvodi francuski romantičarski repertoar, Mocarta, Rosinija, Leonkavala, Pučinija i Verdija koje na koncerima uspešno kombinuje sa tradicionalnim peruanskim pesmama, što se pokazalo kao dobar spoj temperamentnog i senzibilnog izraza.  

Rođen u prestonici Perua, Limi 1973. godine, Juan Diego se školovao na Nacionalnom muzičkom konzeratorijumu u Limi i Filadelfiji a svoj prvi debi u Milanskoj Skali je imao sa samo 23 godine. Međunarodnu reputaciju je stekao nastupajući u najprestižnijim operskim kućama širom sveta, mahom izvodeći dela Rosinija, Donicetija i Belinija. Njegova publika je već navikla da će finale na svojim resitalima i koncertnim izvođenjima, biti rezervisano za peruansku i latino američku muziku.

Prošle godine ovaj umetnik koji je nažalost još uvek malo poznat kod nas, proglašen je za ambasadora dobre volje pri UNESCO, za posvećenost inicijativama u oblasti inkluzije i obrazovanja. Juan Diego Flórez je osnivač fondacije “Sinfonia por el Peru”, koja ima za cilj podsticanje formiranja dečjih i omladinskih orkestara i horova, sa osnovnom idejom oplemenjivanja mladih pravim vrednostima, istovremeno ih stimulišući da se klone opasnih izazova koje nameće savremeno društvo. Na taj način Florez se pridružuje istaknutim ličnostima koje uz pomoć svog talenta i položaja daju doprinos na polju obrazovanja, nauke, kulture i komunikacije. Idući stopama svojih kolega, starijih i iskusnijih  magova operske scene, Florez podjednako radi na popularizaciji operske umetnosti i van čuvenih svetskih dvorana i istovremeno izvodi, snima i objavljuje albume sa popularnim latinoameričkim pesmama.Sa titulom afirmisanog i rado angažovanog umetnika, Florezov kalendar za celu godinu uveliko je popunjen izvođenjima u najprestižnijim muzičkim centrima, obećavajući poklonicima operske umetnosti nesumljiv užitak u slušanju njegovog nesvakidašnjeg glasa.

 

 

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.