Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Moć jednog cveta (Prvi deo)

Datum: 09/07/2018

Tokom većeg perioda 16. veka Holandija se nalazila u posedu španskog kralja Filipa II, najmoćnijeg vladara Evrope, sve dok pobunjenički duh protiv Španaca koji je rastao posebno u protestantskim provincijama nije prerastao u osamdesetogodišnji rat predvođen Vilijamom od Oranža. Kada su španske trupe krenule da uguše pobunjenički pokret, isprečio im se Lajden, već poznat univerzitetski centar Ujedinjenih provincija, čija je opsada za Špance bila najteža i koji je poneo slavnu ulogu u holandskoj pobuni veka. 

Da je, posle četvoromesečne opsade Lajden pao, Španci bi zasigurno uspeli da uguše ostatke holandskog otpora i ponovo uspostave svoju dominaciju u svim severnim provincijama.  Ali, to se nije desilo i sedam pobunjeničkih teritorija formirale su republiku pod imenom Ujedinjene provincije Nizozemske, na čelu sa Princom od Oranža, a  holandska ekonomija se po okončanju rata sa Španijom 1665. vinula u nebo kao nikad pre, obeležavajući period poznat kao „Zlatno doba“ Holandije. Sa gotovo fanatičnim duhom, Holanđani su postavili temelje nove nacije i poveli svoju zemlju ka prosperitetnom usponu a njihovo oružje bila je trgovina. Za vreme rata sa Španijom, flota Republike Nizozemske izvršila je blokadu luke u Antverpu, paralisala međunarodnu trgovinu i time mu oduzela status najznačajnije evropske luke u 16. veku. Tu ulogu je preuzeo Amsterdam. 

Holandski trgovci munjevito su prepoznali potencijal trgovine sa Dalekim Istokom pa su još na samom početku veka osnovali Istočno indijsku kompaniju čiji su brodovi plovili za Indonežanska ostrva odakle su donosili  začine, porcelan, eukaliptus, tikovinu, šećer i svilu. Ovu vrstu robe nazivali su „bogatom trgovinom“, i to sa pravim razlogom. Samo jedna plovidba na Istok  donosila je profit od 400% i u Republiku se slivao ogroman kapital, što je uticalo na opšti porast standarda, pa se s pravom može reći da su u proseku Holanđani mnogo bolje živeli od svojih savremenika u Engleskoj, Francuskoj ili zemljama pod španskom dominacijom. Zahvaljujući snažnoj ekspanziji trgovine grad na Amstelu je dobio epitet jednog od najbogatijih gradova sveta a mala Holandija, okružena znatno moćnijim susedima, postala je snažna pomorska sila. Amsterdam postaje polazna tačka i najvažniji grad za razmenu robe u Evropi a uskoro i vodeći finansijski centar sveta.  Imućni holandski i flamanski trgovci ulagali su svoj kapital u investicije i robu neprolazne vrednosti, gradili luksuzne kuće u stilu baroka, renesanse i klasicizma sa živopisnim fasadama i ornamentikom zabata,  koje su opremali nameštajem od egzotičnog drveta i orijentalnim tepisima, služili se srebrnim escajgom i na sto iznosili servise od kineskog porcelana.  

Umetnost je cvetala kao nikad do tad, zahvaljujući ne samo institucijama u Lajdenu već i prilivu velikog broja slikara i pisaca sa juga, pa se u Ujedinjenim provincijama mogla naći zavidna ponuda slika i tapiserija. Umetnici su razvili nove tehnike realističnog portretisanja i zauvek prekinuli sa prikazivanjem religioznih motiva na platnima. Istovremeno i arhitektura je doživela renesansu podizanjem impozantnih javnih zdanja. Zlatno doba donelo je ogroman kulturni napredak, a intelektualne slobode u Holandiji privlačile su mislioce iz cele Evrope. Mnogi radovi iz religije, filosofije ili nauke koji su u drugim zemljama bili zabranjeni ili proglašeni za kontraverzne, štampani su u Holandiji i potom tajno izvoženi. Uz to Holandska republika je bila neprikosnoveni evropski lider u tehnološkom smislu zahvaljujući i značajnim otkrićima u astronomiji, optici, botanici, biologiji i fizici. Holandija je svojom liberalnom politikom rado pružila utočište sefardskim Jevrejima koji su se, progonjeni sa tla Portugalije i Španije, nastanjivali u Holandiji i tu započinjali nov biznis. 

Trg Dam, u samom srcu Amsterdama, predstavljao je središte komercijalnih transakcija, preteču modernog bankarskog sistema. Tačno preko puta centralne banke u blizini Gradske kuće, nalazi se elegantna četvorospratnica u flamanskom stilu sa tornjem i satom čiji je položaj isticao njenu centralnu ulogu u životu grada i čitave zemlje. Reč je o Gradskoj berzi, koju je projektovao Hendrik de Kejser, najcenjeniji arhitekta i skulptor svoje generacije. Trgovanje akcijama i robom bilo je striktno regulisano i dozvoljeno samo od podneva do 14 sati. Početak rada označavao je sat na kuli koji se oglašavao tačno u podne. Stotine berzanskih trgovaca dolazilo je u zgradu Berze , ali su zbog ograničenog vremena, bili primorani da poslove obavljaju najvećom mogućom brzinom i stari običaj da se dobar posao završi rukovanjem i dobrom kapljicom, potpuno se izgubio.  Na amsterdamskoj Berzi ulagalo se na preko 360 vrsta robe, od pšenice i haringe, do luksuzne robe kao što su biber i oraščić, sve do nadaleko čuvene euforije sa lukovicama tulipana tridesetih godina 17. veka. 

A sve je počelo u jednom malom gradu zapadne Frizije, na severu Holandije. Duboko u zaklonjenoj uvali, na mestu gde dugačak niz ostrva deli Holandiju od Severnog mora, nalazi se Horn, luka srednje veličine, koja je prosperirala zahvaljujući živoj trgovini na Baltiku. Ali od kako su brodovi noseći mahom drvenu građu i konoplju počeli da ga obilaze i nastavljaju pravo za Amsterdam, Horn je zapao u dug period stagnacije od čega se nikad nije oporavio. U centru ovog učmalog gradića, u prvoj polovini sedamnaesatog veka, nalazila se građevina ukrašena sa tri kamene lale na fasadi. Ni po čemu se nije izdvajala osim što je na kraju pretvorena u katoličku crkvu. Ali, upravo je sudbina ove zgrade označila početak sasvim neočekivanih događaja. Tri kamena cveta su podsećala na dan kad je cela kuća prodata za tri retke vrste lala, u godini kad je cena ovog cveta u Holandiji dostigla neslućene visine.  Čim se pročula ova vest, obližnje seosko gazdinstvo takođe je za šaku lukovica ubrzo promenilo vlasnika. Euforija za tulipanima dostigla je svoj vrhunac u toku sledeća dva meseca, kada su žitelji širom Ujedinjenih provincija mahnito ulagali u lukovice sve što su posedovali. Vrtoglav porast potražnje diktirao je neprestan rast cena i neko vreme je izgledalo da se svi bogate, što je kao magnet privlačilo nove sudeonike u ovoj neobičnoj i suludoj trgovini. Bogati Holandjani su kupovali posede van gradova gde su zidali raskošne i prostrane vile. Uporedo sa tim, raslo je i njihovo interesovanje za hortikulturu. Najlepše negovani vrtovi jedinstvenih vrsta biljaka uopšte nisu bili namenjeni odmoru i relaksaciji vlasnika već su isključivo služili kao izložbene kolekcije za posetioce, sve u cilju prestiža i društvenog statusa njihovih vlasnika. 

Bez obzira na visinu konta u bankama, pojedini bogataši nisu uspevali da nabave onoliko lukovica koliko su želeli i mogli da plate, jer ih jednostavno nije bilo dovoljno na tržištu. Izuzetni varijeteti dobijani ukrštanjem bili su retki zbog dugotrajnog procesa selektivnog uzgajanja.  Kraljica među njima bila je Semper Augustus, najcenjenija i najređa lala koja se gajila u Ujedinjenim provincijama u sedamnaestom veku. Bila je toliko retka da se sa njom nikad nije trgovalo. U nekom trenutku saznalo se da u Amsterdamu postoji čovek koji poseduje 12 stabljika ovog varijeteta, koji ni pod kojim uslovima nije pristajao da sa njima trguje. Pometnja za lalom Semper Augustus je nastala zbog čudne pojave da njene latice mogu da promene boju, pretvarajući se od jednobojnih u šarene. Tek mnogo godina kasnije je ustanovljeno da je ova pojava rezultat zaraženosti lukovica virusom.

Opčinjenost zaraženim lalama donela im je mnogo veću vrednost nego onima koje to nisu bile i holandski botaničari su počeli međusobno da se nadmeću ko će proizvesti novi hibrid i lepši varijetet. Ova vrsta šarenih tulipana postala je poznata kao “kultivari” i bila je najpre predmet razmene među botaničarima, dok nisu privukle pažnju trgovaca. Kao što to obično biva, rastuća potražnja je dovela do nestašice lukovica na tržištu i apsurdnog skoka cena a samim tim i iracionalnog ponašanja velikog dela nacije u nezasitoj želji da ih se dokopaju.

Tako je sorta Semper Augustus sa svojim crvenim čašicama i belim šarama postala raritet i dostigla ogromnu vrednost . I dok su ponude dostizale vrtoglave visine, rešenost vlasnika da ne popusti bila je sve čvršća. U društvu kakvo je bilo nizozemsko sa željom za beskompromisnim prestižom u doba najvećeg procvata u istoriji, naslućivali su se prvi  simptomi sociološkog fenomena poznatog pod imenom „Tulipomania“. Semper Augustus čija je cena rasla iz sata u sat, dovela je do euforije nacionalnih razmera, da bi dostigla vrednost od deset hiljada guldena, sume sa kojiom je mogla da se kocka samo nekolicina najbogatijih stanovnika čitave Holandske Repuiblike. Za taj novac mogla se kupiti luksuzna kuća sa baštom na najtraženijem amsterdamskom kanalu.  Kada je vlasnik konačno odlučio da proda jednu stabljiku i izvadio je iz zemlje, otkrilo se da se lala razmnožila i formirala još jednu lukovicu. Kako je već ugovorio cenu, izgubio priliku da zaradi duplo više. Istovremeno, kupac je mogao biti prezadovoljan jer je za cenu jednog cveta dobio dve lukovice i tako prodajom stekao mogućnost da vrati uložen novac.

 

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.