Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Живот једног краља

Краљ Петар II

Судбине српских владара никада нису биле бајковите нити једноставне како су често престављанеНапротив, много је примера у нашој историји да су своје владари своје државничке идеје плаћали главом. Ипак, једна од најтрагичнијих фигура у српској историји је свакако краљ Петар II Карађорђевић.Рођен 6. Септембра 1923. године као најстарији син краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије (ћерке румунског краља Фердинанда Хоенцолерна)  на крштењу је добио име Петар у знак поштовања на свог деду краља  Петра Карађорђевића. 1928 године добио је брата краљевића Томислава и 1929 године брата краљевића Андреја. Као краљев најстарији син био је предодређен да наследи свог оца на трону Краљевине Југославије, те је од раног детињства образовању престолонаследника Петра указивана посебна пажња. Доласком комуниста на власт „пропагандна машинерија“ чинила је све да дискредитује династију Карађорђевић и посебно Петра II, у то време законитог краља, па су тако смислили причу по којој је краљ Петар био толико лош ђак да су учитељи мислили да је ометен у развоју. Увидом у документа о образовању краља Петра која се налазе у Архиву Југославије, и која су врло детаљно образложена,  долазимо до закључка да је краљ Петар био интелигентно дете које је и поред свих обавеза са одличним успехом завршавао разреде и градиво које му је било постављено од стране наставника. Живот младог принца почиње да се компликује већ са његових 11 година, колико је имао када је изведен атентат на његовог оца (9.10.1934),пошто је био малолетан у његово име је владало трочлано намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем. Престо преузима после државног удара 27. Марта 1941. године који је био реакција на приступање Тројном пакту. У тада хаотичном стању које је захватило државу и издаји која је данас несумљиво доказана и краљ Петар II је био обманут попут свог народа и није имао ништа већу улогу од немог посматрача. У својим мемоарима, који су за време комунистичке Југосавије били забрањена литература, краљ Петар је писао:

„Када смо се вратили у двор, око девет сати, укључио сам радио на Раденков наговор. На моје велико изненађење чуо сам глас који је био сличан мом како даје следећи проглас:

Срби, Хрвати, Словенци!

У овом тренутку тако тешком за наш народ, одлучио сам да преузмем краљевску власт. Чланови намесничког савета одобрили су исправност разлога мог чина и одмах дали оставке уз сопствену сагласност. Моја краљевска војска и морнарица одмах су се ставили мени на расположење и већ извршавају моја наређења. Позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се уједине око престола. У овим тешким околностима то је најсигурнији начин да се сачувају унутрашњи ред и спољни мир. Задужио сам генерала Симовића да формира нову владу. Са вером у бога и будућност Југославије позивам све грађане и представнике земље да испуне своје дужности према краљу и отаџбини.“

Ето, тако је краљ Петар сазнао да је преузео власт у држави, опет као свој народ, преко радио апарата.

После само 19 дана владавине, због напада сила Осовине, евакуисан је ратним планом, напустио је своју отаџбину и свој народ али не својом вољом. Владари свих земаља су ратним плановима евакуисани у слободне савезниче земље, било је битно да краљ не падне у руке непријатеља. На такав начин капитулација једне земље није ни била могућа јер није имао ко да је потпише. Опет је та чињеница касније искоришћена  од стране комуниста а против краља који је као и сви његови преци увек делио судбину свог народа.

Када сам први пут читао „Живот једног краља“ или „Мемоаре краља Петра“ неколико пута сам у неверици застајао и размишљао о државничким играма у које је био увучен овај дечак од 17. година и издаји оних на које се највише ослањао, првенствено мислећи на Черчила и Рузвелта .

   

Краљ Петар је до краја свог живота остао у избеглиштво и никада се више није вратио у Југославију. Преминуо је 3. Новембра 1970. године након неуспеле трансплатације јетре у денверској болници где је био примљен под псеудонимом Петар Петровић.

Сахрањен је у Цркви Светог Саве у Либертивилу (Сједињене Америчке Државе) а његови посмртни остаци су ексхумирани 17. Јануара 2013. године и коначно пренети у отаџбину. Посмртни остаци краљ Петра Другог Карађорђевића почивали су до 26. маја 2013. године у дворској капели Светог Андреја када су пренети у породичну гробницу на Опленцу где почивају сви Карађорђевићи. Интересантно је да је опело  2013. године служио исти свештеник као и 1970. године његово име је Марко Тодоровић. Краљ Петар II рехабилитован је решењем Вишег суда у Београду од 10. јула 2015.

 

„Ову књигу сам посветио храбром народу Југославије који ми је увек у мислима; храбром народу, непопустљивом народу: вредном народу, плаховитом, поносном, бистром, недисциплинованом, али са златним срцем. Народу са великом будућношћу испред себе. Он живи у малој европској земљи, најбогатијој на континенту; земљи неописиве лепоте, разнолике климе, богатог плодног земљишта и неизмерног рудног богаства; огромних непроходних шума, брзих потока, великих пловних река и чудесног Јадранског мора. То је мој народ. То је моја земља. „

Петар II (последњи пасус из књиге „Живот једног краља“)

Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Ljubomir Petkovic
14.09.2018 - 13:30
Kralja Petar
Srbuja je i ceo Balkan proklet naord koji ne ceni svog kralja nije narrod a to smo videli i doziveli zato samo mi Srbi koji zivimo tri zive generacije i 70\% zivimo po svim kraljevskin drzavama kao i Amerika ,Nemacka i Francuska . evo vam link i kad a pogledate sve serije onda ce te se osvestiti :www.pogledi.rs/Svi smo za povratk kraljevine kao u Skandinaviji i kraljevska vojska je jedina koja moze da nas oslobodi od ovih bandita koji su nas okupirali od 1944-2018.
Marko
16.09.2018 - 17:32
...
Ne znam za vas, ali ja nemam kralja.