Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Била је понос нације, херој и велика хуманитарка

Љубица Луковић

    1. Навести све примере српских жена које су величанствено узели учешће у Првом светског рату било би заиста тешко. Неопходно је ипак говорити о тим светлим примерима који су нажалост уместо славе и сјаја, остали у сенци сећања нашег народа. Једна од жена која завређује дивљење нације и место у историјским уџбеницима је Љубица Луковић. Жена чија су дела можда најлепши примери хуманости и пожртвовања. Рођена је у Панчеву 1856. године од оца Јефтимија Аврамовића, угледног филолога, професора и почасног члана Српског ученог друштва. Имала је брата Симу и сестре Милицу и Олгу. Завршила је Вишу женску школу и једно време радила као учитељица и преводилац.
    2. Убрзо се удаје за младог официра Стевана Луковића, са којим је живела у складном браку, али нису имали деце. Љубица због честих прекомадни свог супруга напушта посао и прати своју љубав из гарнизона у гарнизон. Интересантно је да је у сваком месту где су становали оснивала женске подружнице и радничке школе, те учествовала у њиховом раду.То је вероватно био почетак њеног схватања да жена и поред тога што је добра мајка и добра домаћица, може учинити много више од свог живота и посветити се помогању другима. Постала је потпредседница патриотско-хуманог Друштва „Кнегиња Љубица“, у Београду а касније је изабрана за другу председницу Кола српских сестара и руководила са свим важнијим активностима друштва. Ко год је касније долазио са њом у контакт, стекао је убеђење да је упознао жену великог срца. Када је почела наша четничка акција у Македонији, Љубица Луковић са пуно преданости помаже ову акцију. Свом оркужењу је говорила да у време ратова треба имати животне снаге, да се у извесним моментима не изгуби вера у бољу будућност. Како је саветовала друге, тако је и сама радила. Знајући да ће мале чете морати издржати све страхоте које доносе неравноправне борбе, трудила се да добију довољно хране, одеће и лекова.
    3. Међутим, она је желела да учини и више, па је почела да збрињава и породице хероја који су пали и дали своју крв на пољу части. Када су почели да пристижу први рањеници из Балканских ратова, радила је као добровољна болничарка и непрекидно се налазила уз рањенике. Поред тога она организује и болничарске курсеве.
    4. Величанствен догађај збио се октобра 1912. године када је на захтев начелника санитета Србије, Коло српских сестара организовало помоћ рањеницима дуж пруге Ниш-Београд. Љубица је током ноћи обавестила Одборе и већ ујутро су рањеници на стајалиштима дочекивани са топлим напицима, храном, преобуком и санитетским материјалом.
    5. Слутећи нове ратне сукобе, пред Први светски рат, спалила је сву архиву Кола српских сестара, како ниједна од чланица не би страдала. По преласку српске Владе и целокупне државне управе из Београда у Ниш, са неколико чланица чланица Кола се прешла у Ниш.
    6. Током највеће епидемије пегавог тифуса која почиње да коси животе, читав свет захвата паника, већа него паника од пушака и топова. Љубица Луковић ни тада не зна за страх. Одлази из Ниша у Ваљево, где је био центар епидемије. И то само да изврши једно обећање, да раздели рубље оболелим јунацима које су им послали хуманитарне организације из Енглеске.
    7. Остала је неколико дана и неговала рањенике, али се и сама заразила.
    8. Једанаестог фебруара престало је да куца једно од најплеменитијих срца.
    9. Умрла је као војник на бојном пољу. Умрла је испунивши до краја своју тешку и свету дужност.
    10.  
    Ukupno komentara: 1



    Sva polja su obavezna.



    Tomasevna
    12.12.2018 - 15:50
    Valjevska bolnica
    Uzbudljiva reportaza,da li je moguce da smo tako kratkog istorijskog pamcenja?Dobro je sto je doslo vreme da mozemo otimati od zaborava ovako velike primere nasih zena iz vremena 1. svetskog rata.Za vreme Tita to vreme je bilo tabu tema.