Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Održivi razvoj: budućnost i izazovi

Datum: 20/03/2017

Održivi razvoj kao jedna od najaktuelnijih tema proteklih godina okupira pažnju ne samo akademskih krugova već i šire javnosti. Prognoze o iscrpljivosti resursa, apokaliptična predvidjanja, kritika potrošačkog društva... samo su neke od referenci. S obzirom na broj naučnih članaka, novinskih tekstova, političkih foruma, održivi razvoj je zastupljeniji nego ikada. Medjutim, da li nam analiza realnog stanja u kome se svet danas nalazi govori suprotno tj. da li zagadjena životna sredina, ekonomske krize, ratovi i siromaštvo zapravo čine krizu održivog razvoja? Ako koncept polazi od prava budućih generacija na korišćenje prirodnih resursa, onda se održivi razvoj prema Robertu Solow-u definiše kao stanje u kom se resursi koriste tako da buduće proizvodne mogućnosti čovečanstva ostanu očuvane. U tom smislu cilj jeste održivost u ekonomskom pogledu, na socijalnom planu (npr. smanjenje siromaštva) i koršćenja prirodnih resursa odnosno zaštite životne sredine. Postojeći podaci o trosturkom uvećanju korišćenja mineralnih resursa u poslednjih 40 godina, isrcpljivanju naftnih rezervi, otopljavanju glečera, zagadjenju vazduha, vodjenju  ratova, masovnim migracijama itd. svedoče o problemima koje treba rešavati. Takodje, jedan od njih jeste ograničenost pijeće vode gde je samo 2,5 % od ukupnih vodenih površina u upotrebi. Od

toga, 68,7 % su lednici, 30 % podzemne vode i 0,8 % čini permafrost.

kuda-idemo.jpgKada pogledamo podatke, naša budućnost se nimalo ne čini optimističnom. Kratka istorija budućnosti Žaka Atalija osvetljava neke od pokretačkih sila koje oblikuju današnji svet i ukazuje na moderne izazove čovečanstva. Medjutim, kako profesor Poljoprivrednog fakulteta  Radmilo Pešić navodi, ukoliko želimo da odredjene stvari promenimo, pored našeg obrazovanja potrebno je delanje u praksi.

Pre svega, podizanjem svesti o važnosti ovog problema, skretanjem pažnje na efekte koje danas proizvodi i uticaja na životnu sredinu, a samim tim i na kvalitet našeg života. Zato je uključivanje što većeg broja ljudi u proces obrazovanja o održivom razvoju bitno jer se tiče svih nas. Napomenuto je da moralni razlog podrazumeva brigu o budućim generacijama medjutim emisija gasova, krčenje šuma, otpadne vode i sl. prvenstveno utiču na nas same. Zato briga o okolini jeste istovremeno briga i odgovornost prema sebi.

 

image.jpgPročišćenje reka i jezera, zaštita nacionalnih parkova, planina, ugroženih vrsta samo su neke od akcija koje možemo da pokrenemo. Vršenjem uticaja na donosioce odluka, kroz predloge razvojnih politika, brojne peticije postajemo aktivni učesnici promena.

U sferi inkluzivne i transforamcione ekonomije pojam društveno odgovornog poslovanja sve više uzima maha. Brojne kompanije već jesu deo Globalnog dogovora UN-a gde ukidanje dečijeg rada, uravnoteženost izmedju rada, porodice i slobodnog vremena, zdravlje i sigurnost na poslu, usvajanje radnih standarda i prava, odgovoronost prema društvu čine samo neke od konkretnih aktivnosti. U skladu sa tim, Privredna komora Srbije nacionalnom nagradom za društveno odgovorno poslovanje dodatno podstiče motivisanost kompanija u Srbiji na ovakav vid poslovanja.

Agenda o održivom razvoju iz 2015. Generalne skupštine UN prikazuje šest glavnih elemenata koji čine postavljene ciljeve do 2030-te godine. Inkluzija žena i dece, smanjenje siromaštva i nejednakosti, izgradnja institucija sigurnijeg i mirnijeg društva čine deo socijalne komponente koncepta. U tom slučaju ne zaboravimo da svako naše uključenje u borbu za prava žena, nacionalnih manjina, prava dece, vladavinu prava predstavlja borbu za održivim razvojem.

Danas, aktuelna migrantska kriza zahteva zajedničko rešenje problema kroz aktivno angažovanje u prihavtanju raseljenih lica a ne izgradnju novih barijera. Jer povezanost današnjeg sveta čini da se posledice problema na jednoj strani planete odraze na sve ostale njegove delove. Zato Agenda jasno naglašava Globalnu solidarnost: saradnju na nacionalnom i internacionalnom  nivou, u javnoj i privatnoj sferi, kroz pomoć, trgovinu i aktivnost u svim sferama društva.

Koncept održivog razvoja zahteva još mnogo posvećenosti i rada kako bismo ispunili zadate ciljeve i razradili metode delovanja. Jer, održivost kojoj težimo, zapravo jeste   promena filozofije življenja.

 

 

 

 

Nevena Arsić

 

image.jpg   

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.