Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Standard Srbije: Kako se hrane Srbi, a kako ostatak Evrope

Polemika o kvalitetu hrane nezaobilazna je tema u Srbiji kao i u većini evropskih zemalja. U izveštaju Eurostata za prethodnu godinu objavljeni su rezultati komparativne analize cena hrane i drugih proizvoda koje je obuhvatilo 28 zemalja članica EU i pet zemalja koje imaju status kandidata.

Da li je moguće i kako smršati upotrebom određenih namirnica kao i da li je prosečna plata u Srbiji dovoljna da podmiri potrebe za zdravom ishranom, pitanje je na koje se traži odgovor u velikom broju istraživanja koja se bave tom temom.

Sa prostora Balkana u analizu Eurostata bile su uključene Srbija, Makedonija, Albanija, Turska i Crna Gora. Među njima je i Bosna i Hercegovina kao zemlja koja potencijalni kandidat za članstvo u EU, ali i Kosovo*.

Šta sadrži prosečna potrošačka korpa u Srbiji?

Cene prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića variraju u zavisnosti od države do države, a u Danskoj su bile do 150 odsto više od proseka u EU, a u Rumuniji čak 62 odsto. Prosečna potrošačka korpa u Srbiji sadrži oko 25 kilograma belog hleba, nešto više od 15 litara mleka i manje od pola kilograma kajmaka i kačkavalja.

Podaci takođe pokazuju da prosečna tročlana porodica pojede manje od 65 jaja i kilogram ribe na mesečnom nivou. U upotrebi je i manje od kilogram junećeg mesa, zatim četiri kilograma svinjskog i isto toliko pilećeg mesa. Ne zvuči toliko loše?

Zvuči kao da su navedene količine hrane dovoljne za preživljavanje, ali sve ove namirnice u upotrebi u ovom broju su samo na papiru, a da li je u stvarnosti tako? Prema nekim podacima u Srbiji se na dnevnom nivou troši manje od 2 evra za hranu, što je oko 80 dinara po obroku.

Šta može da se kupi za manje od 250 dinara dnevno?

Podaci da se u Srbiji troši manje od dva evra za hranu u toku dana su alarmantni i pokazuju da veliki broj ljudi živi na granici krajnjeg siromaštva, ali i da na videlo izlaze i sve veće socijalne razlike jer naravno da ima stanovnika koji troše i više od 250 dinara dnevno, ali i manje od toga.

Logično pitanje koje se postavlja je odakle onda tolika razlika između potrošačke korpe na papiru i u realnosti? Odgovor se krije u tome da se prosečna potrošačka korpa kreira na osnovu Anketa o potrošnji domaćinstva, a to je zadatak Republičkog zavoda za statistiku koji te analize obavlja kvartalno. Minimalna potrošačka korpa iznosi još manje, tek nešto više od 36 hiljada dinara i sadrži, naravno, još manje namirnica.

Na dnevnom nivou, za 250 dinara moguće je kupiti pola hleba što je nešto više od 20 dinara u zavisnosti od proizvođača i vrste hleba. Zatim, litar mleka koji uglavnom košta manje od sto dinara, a razlike u ceni potiču od sadržaja mlečnih masti, zatim marke proizvoda.

Pola kilograma krompira košta oko 25 do 30 dinara, a za 100-200 grama pilećeg mesa biće potrebno izdvojiti još dodatnih 100 dinara. Sve to je moguće kupiti za nekih dva evra koliko se pretpostavlja da građani Srbije dnevno troše u proseku.

Da li je hrana u Srbiji najjeftinija u regionu?

Nije retkost da čujemo da su cene hrane u Srbiji najniže u regionu, ali činjenica preko koje se prelazi jeste da su plate u Srbiji znatno niže u poređenju sa platama u okruženju i zemljama EU koje beleže visok životni standard.

Ako pričamo o osnovnim životnim namirnicama poput hleba, istina je da je on jeftiniji nego u Grčkoj gde su cene od pola do jedan evro, ali razlika je primetna u buteru koji je u Srbiji skoro 400 dinara, a u Nemačkoj tek nešto preko 200 dinara.

Kako jedu Danci i Nemci?

Građani Srbije neretko kupuju namirnice slabijeg kvaliteta jer su one u rangu njihove kupovne moći, ali da li je to baš uvek dobra ideja? Neki proizvođači da bi produžili kvalitet namirnica u njih dodaju razne sastojke koji često imaju loš uticaj na zdravlje ljudi. Građani su svesni da se to dešava, ali i dalje se odlučuju za kupovinu takvih proizvoda.

Nije tajna da su proizvodi u zemljama Evropske unije boljeg kvaliteta nego oni koji dospevaju ne samo na srpsko tržište već uopšte van granica EU kao i na Balkan. U Danskoj su recimo cene proizvoda niže nego u Srbiji, a plate veće pa se veliki troškovi za hranu i ne osete. Hleb košta oko 3 evra, ali je izuzetno kvalitetan i bogat sastojcima koji imaju blagotvorno dejstvo na organizam, pa je ta cena zanemarljiva dok su cene voća i povrća skoro identične.

Nemci koriste više od 85 kilograma mesa po glavi stanovnika dok za mlečne proizvode izdvajaju nešto više od dvadeset i pet evra. Nije tajna da su upravo sirevi i mleko Nemcima omiljene namirnice, pa je tako za nekih 300 grama namaza potrebno manje od jednog evra.

 

O kvalitetu hrane svakako će se diskutovati jer je neophodno sprovesti istraživanja koja bi precizno utvrdila kvalitet proizvoda koji se nalaze na policama marketa u Srbiji. Cene osnovnih životnih namirnica variraju u poređenju sa evropskim zemljama, neki proizvodi su u rangu evropskih, ali većina odstupa od proseka. Nije tajna da građani Srbije iako se drže tradicionalnih namirnica i jela, rado prihvataju novitete, samo je pitanje koliko će im budžet dozvoliti da ih prate u potpunosti.

Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



journalist u mirovini(81 g()
20.09.2018 - 12:54
Standard Srbije: Kako se hrane Srbi,a kako ostatak Evrope?
Za vreme leta,dolaze mnogo turista sa strane iz drugih zemalja, i ja po običaju pristupam razgovoru o standardu nas i njih i poredim zarade sa cenom hrane i stanovanja.Skoro svi su se čudili našim cenama hrane,koja kako kažu je dva puta skuplja nego kod njih(Nemačka,Italija,Austrija),ali ističu i da su njihove plate četiri do pet puta veće od naših.Uzimajući ove dve stavke u obzir,stranci se čude,kako podnosimo takav nesklad u ceni ishrane,smeštaja u odnosu na mala primanja.