Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Info

Zašto je internet trgovina bitna za Srbiju?

Kada jedno društvo ima razvijenu infrastrukturu za trgovinu, događa se predivna razmena vrednosti, bez koje ekonomija zapravo ne funkcioniše
Autorski tekst: Bojan Leković, osnivač KupujemProdajem.com
Datum: 26/09/2017

Zašto je internet trgovina bitna za Srbiju?

Bojan Leković, osnivač KupujemProdajem.com

Proleće 2000. godine zateklo me je kako sređujem svoj novi život u Delftu, živopisnom holandskom gradu nedaleko od Haga. Na Univerzitetu gde sam počeo da radim, internet je odličan i konačno mogu da surfujem bez čekanja. Naravno, interesuju me holandski sajtovi, kako bih vežbao svoje skromno, ali sveže znanje jezika.

 

Rekli su mi da moram što pre da ugovorim zdravstveno osiguranje i da je najveća firma za to OHRA. Idem na njihov sajt, da vidim gde u Hagu mogu da nađem njihovu poslovnicu. Ali, poslovnica nema. Sve moram preko Interneta ili telefonom. "Ubaci ovde broj mobilnog i klikni da te odmah pozovemo", piše na sajtu. Kliknem i istog trenutka mi zvoni telefon. Wooow! Sve smo završili telefonom, a polisu su mi poslali poštom.

 

Sećam se i čekanja u turističkoj agenciji 2001. godine, da bismo bukirali naš prvi odmor od preseljenja u Holandiju. U to vreme, stariji Holanđani još uvek su formirali redove, besomučno se premišljajući i ispitujući turističke radnike. Kada smo shvatili da i ovo možemo sami, na sajtu Sunweb-a, Neckermann-a i drugih, turistički radnici nas više nisu videli.

 

Čak i obilazak haških prodavnica mi je u početku bio razonoda. Robne kuće kao što su V&D, Bijenkorf i Ikea, podsetile su me na srećne 80-te, kada sam kao klinac sa mamom išao u kupovinu u Beogradsku robnu ili Nišpromet. Koga ne fascinira šarenilo i izobilje proizvoda? Međutim, nije sve bilo isto kao kod nas - vrlo brzo sam shvatio nekoliko za srpskog emigranta "čudnih" stvari.

 

Šta je to trgovačka infrastruktura?

 

Prvo, postojali su lanci prodavnica koje nisu robne kuće. To je, na primer, Blocker, koji je držao isključivo kućne stvari, Intertoys koji je prodavao samo dečje igračke, potom BCC samo za elektroniku, Gall&Gall za alkohol, PhoneHouse samo za telefone itd. Drugo, iole pažljiv posmatrač nije mogao da ne primeti da u takve lance po pravilu ulaze slični ljudi. Primera radi, nije bilo mladih u lancu za prodaju cipela Ecco, nije bilo bogatih kupaca u Zeemanu, dok niža klasa nije odlazila u Bijenkorf. Godinama kasnije, naučio sam da trgovački lanci privlače određene vrste kupaca zahvaljujući "formuli", tj. načinu uređenja i asortimanu u prodavnicama. Tačno znaju šta i kome prodaju, i kako sve to treba da bude aranžirano. Što je još važnije, vrlo dobro znaju i šta ne prodaju. Bez obzira što sve to sada to razumem, još uvek me neke pojave iznenade, kao na primer dimljene kobasice na ulazu u Hemu, koja je najpopularnija robna kuća u Holandiji.

 

Treće, brzo su mi skrenuli pažnju da brdo polovnih i očuvanih stvari mogu da kupim, i to značajno "ispod" cene, preko Internet portala za oglašavanje Marktplaats, odnosno da Holanđani na njemu do savršenstva poliraju svoj nacionalni hobi koji se zove "hoću da prođem jeftino ". Ovaj portal im omogućava da do kraja "iscede" ekonomsku vrednost stvari, po metodu "iz ruke u ruku", a meni je umnogome bio inspiracija za pokretanje KupujemProdajem.com u Srbiji.

 

Tokom dugogodišnjeg života i rada u ovoj zanimljivoj zemlji, shvatio sam, zapravo, da ove tri stvari zajedno čine trgovačku infrastrukturu Holandije. Specijalizovani lanci za prodaju različite robe, zatim jasna formula po kojoj se prodavci obraćaju tačno određenim grupama stanovništva, te razvijena internet infrastruktura, omogućuju gotovo svakome u holandskom društvu jednake startne šanse da nesmetano prodaje i kupuje.

 

Preko ovako razvijene infrastrukture, proizvođači imaju veoma dobru šansu da plasiraju svoje proizvode na tržište, a kupci mogućnost da donose edukovane odluke o kupovini i ispune sve svoje potrebe. Predivna razmena vrednosti, bez koje ekonomija zapravo ne funkcioniše.

 

 

Ima li Srbija trgovačku infrastrukturu?

 

Zbog razornih 90-ih i svega što se nadalje dešavalo u našoj zemlji, u Srbiji jednostavno nema razvijene trgovačke infrastrukture. Gotovo da nema specijalizovanih lanaca, na primer za prodaju bicikala, opreme za automobile, satova, a nema, primera radi, ni lanaca frizerskih salona. Srbiju je kreiranje trgovačke infrastrukture "zaobišlo", a sa sigurnošću mogu da kažem da specijalizovanih trgovačkih lanaca kod nas neće ni biti.

 

Naime, koncept fizičke prodavnice nije jeftin. Za uspešnu prodavnicu potrebna je prometna lokacija i na toj lokaciji objekat koji je uređen u skladu sa prodajnom "formulom". Još važnije, potrebni su posetioci, tj. mušterije, koji imaju novca da kupe. Kao da to već nije dovoljno teško, za uspešan lanac prodavnica potrebno je to ponoviti na mnogo mesta u Srbiji, uključujući i nerazvijene delove u kojima je, nažalost, kupovna moć veoma slaba.

 

Zašto je to problem? U situaciji kada je trgovačka infrastrukuta nerazvijena, kao što je to slučaj u Srbiji, javljaju se dva fenomena. Prvi je formiranje monopola, što rezultuje daleko višim cenama u odnosu na "normalne" kakve viđamo na Zapadu, iako su tamo kupci znatno platežno moćniji. Drugi je gušenje male privrede, i to onog najvažnijeg segmenta koji se bavi proizvodnjom. U velikom broju slučajeva, naš proizvođač nema preko koga i kako da plasira svoje proizvode, čak i kada je u prilici da nudi konkurentan, tj. kvalitetan i povoljan domaći proizvod.

 

Zato je trgovina preko Interneta jedini mogući put napred, kako za milione kupaca, tako i za desetine hiljada malih prodavaca i proizvođača. Mi kao društvo ne možemo da nadoknadimo kašnjenje u formiranju trgovačke infrastrukture kakvu imaju Holandija i druge zemlje Zapada. Možemo, međutim, da "preskočimo" taj problem zahvaljujući Internetu. Nešto poput telekomunikacionih kompanija, koje po nerazvijenim afričkim zemljama nisu kopale zemlju i postavljale kablove, nego su se odmah okrenule mobilnim tehnologijama, kao bržem i jeftinijem načinu da ponude uslugu kupcima.

 

Šansa za sve

 

Trgovačka infrastruktura koju kao društvo možemo izgraditi na Internetu ima brojne prednosti. Kada su u pitanju kupci, relativno je lako uporediti cene, Internet radi 24 časa dnevno, a kupovina se obavlja jednostavno i brzo - dovoljno je par klikova ili par razmenjenih poruka. Za prodavce je ova infrastruktura značajna jer nema potrebe za fizičkim prodavnicama, od Knez Mihajlove u Beogradu do Vuka Karadžića u Kuršumliji, lokalnog skladištenja robe i niza drugih troškova.

 

Na kraju, a verovatno i najvažnije, Internet trgovina je velika šansa za malog proizvođača. Ako svoje proizvode ponudi preko Internet trgovačke infrastrukture, nema pregovora sa moćnim monopolima, do čijeg menadžmenta je "nemoguće" doći.

 

Tako bi mali proizvođač papuča iz okoline Vranja preko Interneta mogao da ponudi i proda papuče kupcu u Beogradu. Prvog meseca 20 pari, drugog 50, sledeće godine bi već zaposlio par ljudi, registrovao firmu i počeo da plaća porez, kao što i želi, kao što treba.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.