Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Fenomeni

Uništenje Narodne biblioteke Srbije zločin je nad srpskim narodom

Osim stradanja ljudi, materijalnih dobara i infrastrukture, 6. aprila pre ravno 75 godina u potpunosti je stradala i Narodna biblioteka Srbije. General Aleksander Ler priznao je da je prioritet prilikom bombardovanja Beograda bilo uništenje Narodne biblioteke Srbije, na lični Hitlerov zahtev, zato što je u njoj čuvan viševekovni identitetski kod srpskog naroda
Piše: Zorica Marković, Nedeljnik
Datum: 06/04/2016

Uništenje Narodne biblioteke Srbije zločin je nad srpskim narodom

Zdanje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu (iz Zbirke fotografija Muzeja grada Beograda)

Šesti april je ne samo 75. godišnjica početka Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije, odnosno Srbije, već pre svega ima jednu posebnu specifičnost u odnosu na iste događaje u drugim evropskim zemljama zahvaćenih ratom. Osim stradanja ljudi, materijalnih dobara i infrastrukture, tada je u požaru izazvanom zapaljivim bombama koje su nacisti ciljano bacali na Kosančićev venac, u potpunosti stradala i Narodna biblioteka Srbije. Ona je planski gađana - najveća i najvrednija riznica pokretne kulturne baštine ovog dela Evrope, sravnjena je sa zemljom. Kada se gleda istorija, to je posle Aleksandrijske biblioteke jedina biblioteka koja je planski uništena. Zbog čega?

Hitler nije mogao da oprosti Srbima 27. mart i brižljivo je pripremao osvetnički napad koji će "Srbima održati lekciju." Jugoslovenske vlasti saznale su datum napada, 6. april, ali ne i tačno vreme. Hitlerov ministar nacističke propagande Jozef Gebels imao je perfidan plan - u 5.20 ujutru će kao znak vojnim snagama za napad biti emitovanje "'Uvertire u Marš princa Eugena', autora Andreasa Leonarda, austrijskog kompozitora sa početka 19. veka.

"Koliko tu ima poruka: Princ Eugen Savojski oslobodio je Beograd početkom 18. veka kao austrijski knez u austro-turskim ratovima", objašnjava Dejan Ristić, istoričar, arhivista, prevodilac i scenarista, bivši upravnik NBS u svojoj knjizi Kuća nesagorivih reči. "Elitne, pokazaće se zločinačke trupe nacističke Nemačke, nosile su naziv Princ Eugen. Andreas Leonard rođen je istog dana kad i Hitler, iste godine, 20. aprila."

Hitler je imao samo jednu želju - da napade realizuje Aleksandar Ler, koji je prethodno sravnio sa zemljom Varšavu. Biblioteka je bila oštećena već u prvom talasu napada,u drugom napadu oko podneva je dodatno oštećena, ali u trećem vazdušnom napadu, NBS bila je primarni cilj. Ona je pogođena zapaljivom bombom negde oko pola četiri a požar se razbuktao tek oko 19. Požar je mogao da bude sprečen jer je granata bila od legure magnezijuma i aktivirala se tek za oko dvadesetak minuta od pada. U biblioteci nije bilo nikoga, a kako je bila zaključana, komšije nisu uspele da provale i spreče požar.

"Biblioteka je gorela od nedelje i požar je utihnuo u sredu. Ono što mi danas imamo na Kosančićevom vencu, to su posledice tog požara i naše nebrige. I tamo postoji jedan krater, koji govori i o stepenu i obimu našeg etičkog i kulturološkog višedecenijskog posrnuća."

General Ler, kome je kasnije suđeno pred jugoslovenskim vlastima, vrlo detaljno, potpuno hladno govorio je o pripremama i realizaciji bombardovanja Beograda i priznao da je prioritet prilikom bombardovanja Beograda bilo uništenje Narodne biblioteke Srbije, na lični Hitlerov zahtev, zato što je u njoj čuvan viševekovni identitetski kod srpskog naroda. "Ta rečenica govori o cilju nacističke Nemačke koji se nije odnosio samo na porobljavanje zemlje već i na potpuno uništenje njenog identiteta. U vreme bombardovanja, NBS postojala je nešto više od jednog veka. Raspolagala je sa oko pola miliona bibliotičkih jedinica - to je vanserijsko blago."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.