Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Istorija

Senke nad Balkanom: Sve što (ni)smo znali o Arčibaldu Rajsu

U jučerašnjoj epizodi serije "Senke nad Balkanom" se pojavljuje lik čuvenog Arčibalda Rajsa, u tumačenju Nikole Ristanovskog. Pročitajte priču o jednoj od najintrigantnijih ličnosti i velikog prijatelja Srba
Moj Nedeljnik / Filip Pejković
Datum: 13/11/2017

Senke nad Balkanom: Sve što (ni)smo znali o Arčibaldu Rajsu

Foto: Promo, Wikimedia Commons

Ime Arčibalda Rajsa izgovara se svečano, obavezno praćeno sintagmama poput prijatelj srpskog naroda, Evropljanin koji nas je voleo, junak istine i pera... Međutim, čini se da posedujemo znanje o Rajsovoj ulozi u Prvom svetskom ratu, dok njegov privatni (raniji i kasniji) život poznajemo dosta površno.

Rajs je imao zavidnu naučnu karijeru. Pošto je doktorirao hemiju na Univerzitetu u Lozani, odmah je počeo da radi kao asistent, a kroz dve godine docent i nakoncu vanredni profesor kriminalistike. Osnivač Instituta za tehničku policiju pri Univerzitetu u Lozani; proučavao je sudsku medicinu, što ga je kvalifikovalo da se pojavljuje na sudovima u svojstvu veštaka. Njegovi naučni radovi publikovani su nekoliko stotina puta.

Nameran da napiše četvorotomni priručnik iz kriminalistike, stigao je da sačini i objavi samo prvi predviđeni deo „Krađe i ubistva", izuzetno zapažen u stručnoj javnosti.

U profesorskom radu, školovao je buduće policajce iz većine evropskih država.

Karijeru u Švajcarskoj, prekinuo je po dobijanju poziva Ministarskog saveta Kraljevine Srbije, na samom početku Prvog svetskog rata. Arčibald dolazi u Srbiju, sa zadatkom da se bavi istraživanjem austrougarskih zločina počinjenih nad srpskim civilnim stanovništvom.

Pročitajte i: 

Senke nad Balkanom, četvrta epizoda: Tri glave, tri prsta i jedan Arčibald Rajs... A videli smo i Kaluđera

Angažovanje na frontu i prilozi koje je slao francuskim, švajcarskim i holandskim listovima, stavili su Rajsa u nezavidan i neprijatan položaj u Nemačkoj, Austrougarskoj i rodnoj Švajcarskoj, do te mere da je smatran: „osuđenim na smrt".

Uvidevši strahote kojima je izložen srpski živalj, postao je dobrovoljac Srpske vojske i sa njom proveo najveći deo rata. Sarađivao je sa akademikom prof. dr  Slobodanom Jovanovićem, koji je tada obavljao dužnost šefa Presbiroa Vrhovne komande Srpske vojske. Načelnik Obaveštajnog odseka srpske Vrhovne komande pukovnik Danilo Kalafatović rekao je za Rajsa: „Značio je za nas više nego čitavi pukovi neposlate nam savezničke pomoći."

Ratna sećanja, Rajs je zabeležio u knjizi „Šta sam video i proživeo u velikim danima".

Nakon rata, nastavio je da živi u Srbiji. Osim što je svoju imovinu rasprodao, radi pomaganja vojnih invalida, siročadi i ostalih koje je rat unesrećio, neumorno je radio na očuvanju sećanja na sve srpske žrtve u Velikom ratu.

Skromno imanje na Topčideru, dobio je od države 1921. godine. Na njemu je podigao trošnu kuću u moravskom stilu, po projektu Lazara Lackovića, nadenuvši joj ime „Vila Dobro polje" u sećanje na mesto gde je Srpska vojska izvojevala važnu pobedu na Solunskom frontu. Iste godine, postao je počasni predsednik Srpskog Aerokluba.

Izrazito poštovan od srpskih vojnika, njegovih saboraca, Rajs je biran za predsednika mnogih veteranskih, dobrovoljačkih i četničkih udruženja. Takođe, nalazio se na mestima člana odbora za izgradnju Ratničkog doma u Beogradu (danas: Dom vojske) i podizanje spomen kosturnice u Mačvanskom Prnjavoru.

Cenjen od četničkih vojvoda Ilije Trifunovića Birčanina i Koste Pećanca (jednog od predvodnika Topličkog ustanka), uživao je poštovanje i samog kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji ga je često pozivao na ručak u dvor.

Ministarstvo unutrašnjih dela Kraljevine SHS osnovalo je Policijsku školu, dana 8. februara 1921. godine. Za njenog direktora imenovan je Arčibald Rajs. Ujedno, bila je to prva ustanova koja se bavila obrazovanjem policijskog kadra na tlu naše zemlje, preteča današnje Kriminalističko policijske akademije u Zemunu.

Odlukom generala Dušana Trifunovića, Rajs je proglašen počasnim kapetanom I klase Vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1926. godine.

Ličnu prirodnjačku zbirku poklonio je Muzeju srpske zemlje (današnji Prirodnjački muzej u Beogradu).

Svojevrsni nacionalni testament Arčibalda Rajsa pod nazivom „Čujte Srbi - čuvajte se sebe", napisan je 1. juna 1928. godine, izvorno na francuskom jeziku. Rukopis je pronašao istoričar akademik dr Vladimir Stojančević, koji ga je preporučio za štampanje 1997. godine. U izdanju Eparhije šabačko-valjevske, ovo delo prvi put je objavljeno tek 2004. godine i tokom predstojeće decenije doživelo 45 izdanja.

Duboko nesrećan stanjem u novoj državi, pred kraj života odlučio je napustiti Srbiju i poći u Švajcarsku, o čemu je izveštavala tadašnja Politika: „Ali, svako strpljenje ima svojih granica. I moje je iscrpljeno do najdaljih granica. Moj rad se toliko ometa i bagateliše, da mi se dovoljno stavlja na znanje kako vam više nisam potreban".

Arčibald Rajs je preminuo 8. avgusta 1929. godine, od srčanog udara posle žestoke rasprave sa Milanom Kapetanovićem, ministrom narodne privrede Kraljevine Srbije u prvoj vladi Milovana Milovanovića (1911-1912).

Rajsovo telo bilo je izloženo narednog dana u Oficirskom domu (zgrada u kojoj je danas smešten Studentski kulturni centar-SKC), te sahranjeno na Topčiderskom groblju. Troškove sahrane je na sebe preuzeo kralj Aleksandar, podmirivši ih ličnim sredstvima. Prilikom pogreba, pesnik Vojislav Ilić Mlađi je recitovao svoju pesmu „Zavetna želja dr Rajsa".

Neposredno pre sahrane, a prema Rajsovoj želji, njegovo srce je izvađeno i položeno u urnu, docnije prenetu na Kajmakčalan, u spomen kapelu-kosturnicu poginulih ratnika sa Solunskog fronta. Ono je nestalo tokom divljanja bugarskih okupatora u Drugom svetskom ratu, koji su urnu oštetili.

Dodeljena su mu brojna međunarodna priznanja i odlikovanja, među kojima se izdvaja francuska Legija časti. Od domaćih odlikovanja, poneo je zlatnu Medalju za hrabrost (Medalja Miloš Obilić), Orden Belog orla IV stepena sa mačevima, Albansku spomenicu, armijske pohvalnice Vrhovne komande Srpske vojske...


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.