Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Psihologija

Prestanite da mislite pozitivno

Opsesivna kultura pozitivnog mišljenja i sreće kaže da je problem u onome ko ne misli dovoljno jako pozitivno. Ako se nešto loše dešava, misli pozitivno. Ako treba nešto da se dogodi, opet misli pozitivno. Ako mislite da nešto nije moguće, onda to znači da ne mislite dovoljno pozitivno. Ali od tenisa do psiholoških eksperimenata, sve je više dokaza da to ne deluje baš uvek
Datum: 03/08/2017

Prestanite da mislite pozitivno

Foto: Profimedia

Ponekad je naporno biti s pozitivnim ljudima podjednako kao i sa negativnim: oni koji insistiraju da svemu treba pristupiti sa osmehom i pozitivnim stavom teško će razumeti onoga ko bi dobro opsovao jer ga onaj kišni oblak kao u crtaću prati već neko vreme. Opsesivna kultura pozitivnog mišljenja i sreće kaže da je problem u onome ko ne misli dovoljno jako pozitivno. Ako se nešto loše dešava, misli pozitivno. Ako treba nešto da se dogodi, opet misli pozitivno. Ako mislite da nešto nije moguće, onda to znači da ne mislite dovoljno pozitivno. Trebalo bi da sebe vidite kako uspevate. Pobeđujete. Morate da mislite kako ste predodređeni da pobedite, ili ćete sigurno propasti. Ostaćete nesrećni. Nekim ljudima je to sasvim dovoljno. Ali, iskreno, to ne deluje uvek.

Naporno je stalno iščekivati da nešto neće uspeti. Naporno je i ovo drugo - sebi ponavljati "biće sve u redu". Između ostalog, nije ni realno. Neko ne može da "folira" sebe. Napetost iščekivanja za nekoga je vrlo stvarna i ako je ignoriše - samo će ga još više uznemiriti.

Dobro, optimizam ima neke koristi po zdravlje, ali kako kaže Džuli Norem, profesorka psihologije sa Velsli koledža, upinjati se, prosto se siliti da mozak pređe sa "negativ" na "pozitiv" mode veoma je loša strategija onih koje inače zahvati anksioznost od neizvesnosti. Ako zaista verujete da je nešto nemoguće, ili da nećete uspeti, onda upinjanje da ubedite sebe u suprotno - ti to možeš, ti to možeš, ti to možeš! - može da uveća anksioznost, dramatično je pogorša i spreči da se dogodi ono što želite, potvrđuje i dr Aleks Korb, profesor neuronauke sa UCLA.

Ponekad je najbolji način da se postigne težak cilj, kako kaže dr Korb, taj da prestanemo da ubeđujemo sebe da je nešto moguće i da idemo korak po korak. Kako je Timoti Galvej napisao u čuvenoj knjizi iz oblasti sportske psihologije The Inner Game of Tennis:

"Kada je neko emocionalno vezan za rezultat koji ne može da kontroliše, on postaje anksiozan, a zatim pokušava još više, previše se trudi. Ali on može da kontroliše trud koji ulaže u pobedu. U svakom trenutku može da učini najbolje što može. Pošto je nemoguće osećati anksioznost u vezi sa događajem koji se može kontrolisati, sama svest da koristite maksimalne napore da učinite sve što možete u određenom trenutku, u svakom trenutku, vodiće vas uspešno kroz problem anksioznosti."

Fokusiranje na trud, pre nego na cilj, može da pomogne da držite svoj um dalje od "pozitivnog stava" koji može da blokira. Jedan od razloga zašto ovo deluje, kako kaže ovaj neuronaučnik, jeste u tome što biti više motivisan da se postigne cilj, zapravo povećava reakciju mozga na greške, kako je to pokazalo Bengtsonovo istraživanje iz 2009. godine. Što važniji postaje cilj, to će više grešaka uticati na regiju mozga zaduženu za pažnju i emocije. Svakako će se pojačati i fokus na realizaciju zadatka, ali to može da postane problem ako reakcija mozga na eventualne greške bude tako jaka da onemogućava fokus na bilo šta drugo. Ako vas cilj uplaši, onda prestanite da se fokusirate na njega. Ako vam se čini da je cilj nemoguć, prestanite da pokušavate da mislite pozitivno i da ga postignete. Faza "budi u sadašnjosti" vrlo često se izgovara. I to znači ne razmišljati o cilju. Jer razmišljanje o cilju nije razmišljanje o sadašnjosti. Cilj je negde u budućnosti. Zaboravite na to. Samo udarite loptu i trčite, kaže dr Korb.

Upravo je italijanska teniserka Roberta Vinči u polufinalu US Opena protiv zvezde Serene Vilijams primenila tu taktiku "udari loptu i trči". Ona je imala problem sa pozitivnim mislima. Možda je bila uspešna u dublu, ali nikada nije stigla tako daleko u singlu pre. Kako misliti pozitivno protiv Serene Vilijams?! Ali, nakon što je pobedila, novinari su je pitali da li je to jutro ustala sa verom da može da dobije najbolju igračicu sveta i njen odgovor je bio odgovor onima koji zastupaju teoriju "uvek misli pozitivno": ne. Ne da nije mislila pozitivno, već je mislila da je nemoguće da pobedi. Jedino što je mogla da uradi a da je anksioznost i nervoza ne pojedu bilo je da ne razmišlja o tome. "Ne misli na to. Samo udaraj lopticu."

Teorija defanzivnog pesimizma kaže da zamišljanje i čak planiranje najgoreg scenarija u glavi - što anksiozni tipovi stalno rade - može da bude efikasnije od pozitivnog mišljenja. Ta vrsta strategije može da pomogne u izlaženju na kraj sa emocijama. I ne samo to. Istraživanja kažu da na vrlo čudan način pomaže da se izbegne katastrofa. Onaj ko se pripremi na ono što dolazi može bolje da dela nego onaj ko nije imao bilo kakvu strategiju. I tako se anksiozne misli prebacuju u produktivnu aktivnost. Možda se neko neće osećati bolje, ali će osećati da ima više kontrole. Na nekom nivou, verovaće da je pripremljen.

U krajnjem slučaju, oni koji ne misle pozitivno mogu da imaju još jednu korist: život neće shvatiti tako ozbiljno jer znaju da se na kraju svih krajeva, nikako ne mogu izvući živi.


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Zorana
04.08.2017 - 15:20
Spasojević
Ko je autor ovog teksta?
Bojana
13.08.2017 - 17:33
Vaznost sadašnjeg trenutka
Čini mi se da tekst govori o tome da ostvarenje cilja i uspeh dolaze kada prihvatimo činjenicu da grešimo i da ćemo grešiti, ali da treba izvući pouku iz grešaka. I da nas baš te pouke vode do cilja. Nedavno sam čula da su upravo najuspešniji ljudi imali dosta neuspeha pre nego što su to postali. Odličan tekst!