Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Fenomeni

"Ovo je vaš dan": Koliko moderne svadbe (ne) liče na nekadašnje

Na svadbi je moralo uvek da bude i onih nepoželjnih, i onih kojima ste dužni da uzvratite, i onih manje dragih da se ne uvrede, jelte, da vam sutra tašta ili svekrva ne bi zamerile kako eto "kum Joca iz Male Krsne ne razgovara s nama jer smo ga preskočili". Eh, tako je nekad bilo. U novom veku se, sve nekako pod uticajem ko zna čega, filma, zapadne kulture i dominantne milenijumske ili Y generacije, promenilo. Počele su da se prave neke drugačije svadbe, prvo stidljivo, a onda potpuno. I jedino je pravilo da gost ne mora da bude zadovoljan
Piše Zorica Marković, neudata
Datum: 17/10/2017

"Ovo je vaš dan": Koliko moderne svadbe (ne) liče na nekadašnje

Foto: Profimedia

Kad familija hoće da vas upropasti, onako na finjaka, priupita vas nestrpljivo: "Kad ćeš da se udaješ, 'ajde, hoću da igram dok još mogu." I kad dođe taj dan, a dođe, ma koliko voleli dotičnu ujnu/strinu/tetku/babu, ne možete a da ne odlepite na pomisao koga sve morate da pozovete, ko će da vas pošteno obruka, ko će sve da vam zameri i, naravno, ko da izjede svu prasetinu. Jer, svaka srpska porodica ima sličan profil svatova.

Na svadbi mora uvek da bude i onih nepoželjnih, i onih kojima ste dužni da uzvratite, i onih manje dragih da se ne uvrede, jelte, da vam sutra tašta ili svekrva ne bi zamerile kako eto "kum Joca iz Male Krsne ne razgovara s nama jer smo ga preskočili". I koliko god se opirali, kompromis se napravi kod zvanica, kod muzike, kod tona ića i litara pića...

Nepisano je pravilo da gosti moraju da vam budu zadovoljni. Nedajbožetakvoggosta, ali ukoliko bude nezadovoljnih, eto vama mrlje. Nije da će vas izmalerisati, ali nekako ćete ga potajno mrzeti do kraja života zbog opaske "da je mogla muzika da bude življa", "da je pečenje bilo previše suvo", ili da je „toliko žedan došao kući, da je to čudo". Ispade da se svadba pravi zbog drugih, a ne zbog onih zbog kojih se svi ostali okupljaju. Takve su bile nekad samo svadbe pod šatrom, koje su trajale i po tri dana, i kad se mlada stvarno prodavala, a ne kobajagi. A onda su postale sve takve... Dobro, skoro sve.

 

Da li je baš toliko važno da je svadbarski kupus bio neprevaziđen, sarmica veličine pola prsta ili što smo umesto "ovih" sokova pili "one"? To vam je kao Evrovizija, uvek je važnije da ste napravili skuplju i bolju od prethodne, i dali domaći zadatak narednom domaćinu, koji će verovatno morati da doplati koju hiljadarku više. Mislim onu evropejsku. Ima i onih koji "smandrljaju" taj topli obrok s kupusom i mesom, ili sarmicama koje su sitnije od oka, ali zato ne štede na čipki i tilu.

"Venčanje je spajanje dve porodice i učvršćivanje veza sa zajednicom", rekao je neko važan. Mudro ili ne, kad sve podvučete, ispadne da je u pravu. Venčanje najmanje služi vama, već više vašoj familiji, prijateljima, roditeljima, a možda i onima koji sabiraju lovu od vaše svadbe.

Ali, ako ste mislili da je to samo naš problem, reč-dve o braći Kinezima: venčanje jednog srednje bogatog Kineza košta 12.000 dolara. Industrija svadbi raste za čak 20 odsto godišnje, sa zaradom od 57 milijardi dolara godišnje. Američki svadbari zarade "samo" 40 milijardi. "Svaka mlada želi da bude princeza Snežana u belom kad se udaje", rekao je Hu Lu, planer venčanja iz Kine, za Gardijan.

Kineski susedi na jugoistoku (Južna Koreja) zaradili su brdo para sakupljenog od venčanja. Tamo je od 1999. do 2011. ukupan trošak za jedno venčanje skočio za 270 odsto, sa ukupnom sumom od 42.400 dolara. Za te pare, bolje bi im bilo da je u pitanju venčanje snova, i to u Las Vegasu, sa sve troškovima puta za sve zvanice. Ako vam se zavrtelo u glavi, evo i podatka za Brazil. U zemlji sambe, ako hoćete luksuzno venčanje, pljunite 500.000 do milion dolara, pa da vidimo hoće li komšija da nadmaši to. Doduše, u pitanju je "prosek" troškova, ali svaka mlada hoće jedno: venčanicu iz Amerike, ako već ne može da živi u SAD, onda joj niko ne može zabraniti da živi američki san. "Sve mlade sanjaju o tome da budu princeze", objašnjava jedna od tamošnjih planerki venčanja. Ništa novo, Indija je već tradicionalno koncentrisana na raskošna venčanja. Miraz je tu igrao glavnu ulogu oduvek, samo se umesto stada koza poklanjaju novi poni ili Aston Martin.

U poređenju s ekstremima, naša venčanja mu dođu ko najniži lični dohodak, jer se kreću oko pet hiljada evra, sve češće dostižu osam do devet hiljada, prema zvaničnim istraživanjima, a naravski da ima i onih sa četiri nule ili tri nule i dva broja ispred. Iznenadili biste se ko se sve odlučuje na ovu deluks svadbu, pod šatorima, i s vrhunskim pevaljkama s Farme. Bitno je da traje tri dana, da svega ima u potocima i da niko ne ode kući, pa makar i pod pretnjom.

Tu je kao važan momenat iskrsao još jedan detalj. Ako se već venčavaju, i moraju da istrpe babu Ginu i teču Milovana koji voli da pravi s.anje, onda neka bar ima neke vajde od toga. Hajde da to kažemo plastično: svadba u Srbiji, ali ne isključivo u Srbiji, dođe mu kao neviđeni trošak za gosta i dobra prilika da se zaradi ako ste mladenci. Danas nekako svi prave računicu, i ne mali broj puta vam se usmeno, ako ne i napismeno naglasi da se primaju pokloni isključivo u novčanik formatu. Kad već zovete "celo selo", dva okolna, pola firme i dve familije koju ne znate ni da pobrojite, onda bar nek se isplati! Upućeni, taze venčani, tvrde da se isplati, posebno kad imate dvesta zvanica.

"Zato smo ih i zvali", kaže jedan Nebojša.

 

Ako računicu stavimo na stranu, u novom veku se, sve nekako pod uticajem ko zna čega, filma, zapadne kulture i dominantne milenijumske ili Y generacije, promenilo. Počele su da se prave neke drugačije svadbe, prvo stidljivo, samo kod onih urbanih, drugačijih, koji su želeli žurku, a ne poselo.

"Pravili smo žurku za prijatelje, koja je trajala do zore, i bila je to najbolja žurka ikada", kaže nam Andrej. "Nije bio u pitanju novac, iako ga nismo imali dovoljno za pravu svadbu, nego to što nismo hteli klasičnu svadbu. Rodbinu i roditelje smo okupili na ručku, dan ranije, odmah posle venčanja, da ih ne uvredimo, a onda smo sledećeg dana imali pravi parti. Došli su samo oni koje smo želeli da vidimo", kaže on.

S druge strane, Boris (28) je pravio neku vrstu intimne žurka-svadbe, na kojoj je svirao sa svojim bendom.

"Nije bilo do jutra, nisam želeo previše alkohola, a ni moje društvo nije takvo. Rodbina je bila drugog dana u restoranu, i samo na venčanju. To su ljudi koje vole dobar zvuk, i želeli smo da im to damo." Njegova supruga je otpevala nekoliko pesama, bila u pravoj venčanici, a hrana se uzimala sa švedskog stola.

Dejan (24), pak, jeste pravio žurku na kojoj je spojio rodbinu i prijatelje, ali je zvanica bilo isključivo i okruglo 50. "Otpali su mnogi bitni ljudi, ali znali smo šta želimo. Hteli smo parti s prelepim pogledom na Vidikovac, želeli smo modernu muziku, nikako narodnjake, i želeli smo deo koji će opisati našu priču, kako smo se upoznali, kroz šta smo prošli i zašto se volimo."

Možda deluje kao da je to neka nova moda, ali zapravo to i jeste. To je ono o čemu govori reklamni slogan za venčanje Dona Drejpera iz Med Mena, koji poručuje svim mladama (i mladoženjama) sveta: "Ovo je vaš dan." Ta jednostavna fraza preliva milijarde dolara u industriju venčanja, a već je podigla cenu svadbi u SAD na prosek od 28.427 dolara u prošloj godini.

Psihologija je jasna, svaka žena, dobro ne baš svaka, ali većina njih, sanja o baš takvom venčanju iz snova, onakvom kakvo je u njenoj glavi. Sve one žele da budu savršene princeze, makar taj jedan dan, dok pored nje stoji čovek-vitez. I ako je moguće da to ostvare na jedan dan, onda se ne pita za cenu.

Profesorka dr Dejana Prnjat, kulturolog, ističe da je normalno što se venčanja "razlikuju u zavisnosti od lokalnih običaja, kulture, etničke grupe, zemlje". "Tradicionalna venčanja  su se u mnogim kulturama ugovarala, pa su se supružnici prvi put susretali na svadbi. To je bio i poseban dan za obe porodice i obeležavan je velikim slavljem. Što su porodice bile imućnije, to je slavlje bilo bogatije. Nešto od ove tradicije ostalo je do danas", objašnjava ona našu potrebu da gađamo jabuku, izvodimo mladu, trubimo i nosimo barjak.

Profesorka Prnjat napominje da je sve veći broj običaja sa Zapada koji se rado prihvata kod nas - od kulture oblačenja, kulture ishrane, modnih trendova, sistema vrednosti. "Postoje, naravno, i razlike. U Americi se mladi obično nakon završene srednje škole odvajaju od roditelja, bilo zbog posla ili studija i neretko idu u drugi grad ili državu. Kod nas, najčešće iz ekonomskih razloga, deca dugo ostaju sa svojim roditeljima. Nekada do zasnivanja sopstvene porodice, a nekada i duže." I to sve utiče na to kako će ući u zajednicu, i kako će živeti. "Važno je, međutim, primetiti i da tradicionalna porodica polako nestaje. Sve je više parova bez dece, samohranih roditelja po sopstvenom izboru, parova istog pola, pa su i venčanja sve ređa i sve drugacija", kaže profesorka Prnjat.

 

I sve ima veze s tradicijom i religioznošću, pa čak i pojava tih "moje i samo moje, i isključivo moje venčanje". Jer, u judaizmu, svadbena ceremonija govori o "koncentrisanosti na mene, prema zakonima Mojsija i Izraela", drugim rečima - 3.000 godina dugoj tradiciji. Jezgro indijskog venčanja je da se udajete za porodicu, ne samo za osobu. Ne radi se samo o paru, već o davanju u svakoj relaciji. U hrišćanstvu se, pak, kaže "ostaviće oca i mater svoju i biće jedno telo".

Danas podatak za mladi bračni par da se venčava sa porodicom mogao bi da prouzrokuje da mladoženja pobegne kroz prozor, a mlada nestane na horizontu. Ali to jeste nekad bilo tako. Milenijumska generacija zaista želi drugačije stvari u svemu u odnosu na prethodne, pa čak i od venčanja. Svaki četvrti pripadnik generacije Y u svetu ne pridaje važnost religijskoj pripadnosti, tradiciji i očekivanjima, što je rekordno visoko i uvodi nas u potpuno novi svet vrednosti i društvenih običaja kada je u pitanju brak. Modernim mladama je danas važnije šta će njena svekrva da obuče ili kaže na venčanju (ali ne i najvažnije), od toga šta svadba u širem smislu podrazumeva, odnosno kako će da koegzistira i da sarađuje sa novom porodicom tokom ostatka života.

Šta je potpuno loše ako čitate svoje zavete, ako imate svoj način proslave venčanja, ako je to samo vaše "potrebno mi je da se izrazim kroz venčanje"? Ionako svi parovi slušaju reči Duška Radovića o tome da budu ljubomorni ne jedni na druge nego na brak i tako dalje, koje se ponavljaju iz opštine u opštinu. A svi bi nešto originalno, novo, drugačije, inovativno, genijalno za sebe i svoj "v dan". Kad pomislite da je nešto "vaš dan", onda to tako treba i da izgleda. To je kao neko vaše poslednje insistiranje na ostvarenju želje deteta u vama. "Desiće mi se samo jednom, ja ne planiram više da se udajem. Zato hoću da to bude savršeno", kaže Jelena, buduća mlada. O tome šta je savršeno za nekoga, možemo da raspravljamo, ali definitivno se pojam svadbi prilično menja, barem u velikim gradovima.

"Ni suprug ni ja ne spadamo u formaliste, kad god to možemo sebi da priuštimo. Kako smo od početka rešili da je naše venčanje samo naš dan, i na njega polažemo sva prava i obaveze, tako smo rešili da baš njega obeležimo na sebi svojstven, neformalan način. Jedina želja kojom smo se vodili bila je da bude potpuno na otvorenom, pod vedrim nebom, i tome smo nadalje sve ostalo i podredili - stolovi su bili pored bazena, na otvorenom, ukrašeni visokim vazama i buketima hortenzija, a sam čin građanskog venčanja obavljen je na travi. Otprilike kao u filmovima", priča nam Tamara Ćurčić, sveže venčana. Ona kaže da do sada nije bila ni na jednom sličnom venčanju, ali da sve češće čuje od prijatelja da su pozvani na venčanja na otvorenom. "S obzirom na to da su naši gosti većinom bili naši prijatelji, mladi ljudi, svi su ideju prihvatili s velikim oduševljenjem, a pozitivni komentari nakon venčanja i dalje pristižu. Naš je dogovor od početka bio da ne pravimo ustupke ni rodbini ni prijateljima, i da ćemo ovaj dan provesti onako kako mi želimo, baš kao što i mi poštujemo sve želje onih kod kojih idemo. Upravo tako smo angažovali i muziku, koja je svirala baš ono što smo mi želeli. Pokazalo se kao pravi odabir, a repertoar je nekako uspeo da pomiri čak i veći raspon generacija. Smatram da svaki mladenački par tako i treba da se postavi i provede svoj dan onako kako to želi - s prijateljima, porodicom i u ambijentu koji su sami odabrali. Roditelji su imali svoj dan kad su se venčavali, prijatelji kojima to tek predstoji imaće svoju priliku, a ovaj dan je rezervisan za vas dvoje i vaše najlepše želje i snove. Princip 'ako volite nas - volećete i naše želje' po meni je i jedini pravi za sopstveno venčanje."

Naomi Rajli, autor "Dok nas vera rastavi: kako je mešoviti brak promenio Ameriku" kaže da je, ipak, važno shvatiti venčanje u širem kontekstu: "Mislim da verski obredi imaju smisao u kontekstu onoga što su ljudi radili u prošlosti. To vas tera da razmišljate o ljudima koji su bili pre vas i na one koji više nisu s vama. Vera vam daje osećaj perspektive da to nije Pepeljugin bal."

 

I uvek će pogled na venčanje biti različit iz ugla mladenaca i roditelja, s ostalima da se ne zamaramo. Ali, kod organizovanja "moje, samo moje, i isključivo ja se pitam moje svadbe" postoji trik. Posle iks godina, kad se sve slegne, kad počnete da rađate decu, kredite, probleme, gubite prijatelje, a onda i roditelje, počne sumiranje svih važnih dana u životu. I to se desilo Džonu, uredniku na slate.com, koji se prisetio toga kako roditeljima nije dozvolio da pozovu svoje prijatelje na njegovo venčanje. "Tu se, zapravo, ne radi o vama, već o nama", rekao je roditeljima. Sedamnaest godina kasnije, poželeo je da je imao više sluha za želje roditelja koga da pozovu. Gledajući sina kako odrasta, zapitao se da li će mu život vratiti istom merom kad ga bude ženio. "Ono što nismo razumeli jeste da ono što je dozvoljavalo našim roditeljima da pozovu svoje prijatelje bila proslava kontinuiteta i društvene svrhe braka koji smo mi bili na putu da izgradimo. To je i darežljivo uraditi."

Hana, koja je slično postupila, ograničavajući roditelje da je "ne obrukaju", posle očeve smrti poželela je da je drugačije postupila. "Mogu samo da vam kažem: sećanja ubijaju i zato dozvolite svom ocu da održi zdravicu, iako znate da će vas obrukati, plešite sa svojom majkom, poštujte neke osnovne stvari, pa čak i ako to znači da će biti spektakl, ili nešto drugačiji od zamišljenog spektakla. Jer, na kraju krajeva, ne radi se samo o tebi." Ili se, zapravo, radii.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.