Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Svet

"Momci, vaši roditelji rade za KGB, a vi ste u stvari Rusi": Priča o porodici po kojoj je snimljena serija "The Americans"

Godinama nakon što su dospeli u naslove svetskih medija dva kanadska dečaka su vodila bitku da im se vrati kanadsko državljanstvo
Datum: 30/12/2017

"Momci, vaši roditelji rade za KGB, a vi ste u stvari Rusi": Priča o porodici po kojoj je snimljena serija "The Americans"

Foto Facebook

Sredinom 2010. godine, u velikoj akciji FBI-ja, uhapšeno je deset KGB-ovih elitnih špijuna koji su decenijama živeli u Americi skriveni pod lažnim identitetima. Radilo se o ljudima koji su u vreme Hladnog rata, nakon godina treninga, odlazili iz SSSR-a i potpuno se infiltrirali, uglavnom preuzimajući identitete umrlih Amerikanaca.

Među uhapšenima te 2010. bili su i roditelji Tima i Aleksa Folija.

Njihov život inspirisao je "TheAmericans", jednu od najpopularnijih serija u SAD.

O ta dva klinca pisali su mediji naveliko. Dva tinejdžera, saznali su da su im mama i tata špijuni, a oni zapravo Rusi. I to su saznali tek kad je jedinica FBI jedne večeri uletela u njihovu kuću u Bostonu.

Šest godina kasnije, Tim i Aleks prvi put su istupili u javnost, u velikom intervjuu koji je svojevremeno objavljen u Gardijanu.

Bio je 27. jul 2010. godine, Tim Foli napunio je 20 godina. Njega i njegovog mlađeg brata Aleksa roditelji izveli su na ručak. Išli su u indijski restoran nedaleko od njihove kuće u Kembridžu, u državi Masačusets. Oba brata rođena su u Kanadi, ali je porodica deset godina živela u SAD. Otac, Donald Hitfild, studirao je u Parizu i na Harvardu, da bi se na kraju zaposlio u konsultantskoj kompaniji u Bostonu. Majka, Trejsi Foli, godinama je bila domaćica fokusirana na sinove. Nakon što su Tim i Aleks porasli, prihvatila je posao agenta za nekretnine. Odavali su utisak obične američke porodice, iako s kanadskim korenima i sklonosti ka čestim putovanjima u inostranstvo.

Oba brata bila su fascinirana Azijom. Roditelji su ih podsticali da putuju i sami pa se tada 16-godišnji Aleks upravo bio vratio iz Singapura, sa šestomesečne razmene učenika. Nakon ručka svo četvoro vratili su se kući i otvorili su bocu šampanjca kako bi nazdraviliTimovom rođendanu. Oba dečka su bila malo umorna, noć pre organizovali su porodičnu žurku. Roditelji su izašli, a oni su hteli da s prijateljima proslave Aleksov povratak iz Singapura. Tim je imao planove za novi večernji izlazak. Nakon zdravice šampanjcem otišao je na sprat i počeo da šalje poruke prijateljima. Planirao je svoj rođendanski izlazak. Kad je neko prilično glasno zakucao na vrata, mama ga je pozvala da siđe, uverena da su prijatelji došli po njega.

Međutim, nisu kucali Timovi prijatelji nego FBI. Uleteli su u kuću i vikali da dignu ruke u vazduh, a druga ekipa specijalaca ušla je na stražnji ulaz. Kad je Tim, koji je još uvek bio na spratu, čuo viku, pomislio je da je policija došla po njega. "Sigurno su saznali da smo juče na žurci pili", prošlo mu je kroz glavu. Niko od prijatelja nije imao 21 godinu, a bostonska policija vrlo ozbiljno shvata zakon o točenju alkohola.

Kada se spustio na prizemlje postalo mu je jasno da je FBIdošao zbog nečeg mnogo ozbiljnijeg. Dva brata su zaprepašćeno gledala kako njihovim roditeljima stavljaju lisice na ruke i odvoze ih u dva odvojena crna automobila. Tim i Aleks ostali su s brojnim policajcima koji su im rekli da moraju započeti forenzičku pretragu njihove kuće. "To će trajati 24sata". Momcima su pripremili hotelsku sobu. Jedan od agenata je rekao kako su im roditelji uhapšeni pod optužbom da su "nezakoniti agenti strane države".

Aleks je pretpostavio kako je došlo do neke greške - ušli su u pogrešnu kuću ili su se zabunili zbog očeva konsultantskogposla. Tata je često putovao zbog posla, možda su to zabunompovezali sa špijunažom. U najgorem slučaju, prevario ga je neki strani klijent. Čak i kada su, nakon nekoliko dana, na radiju čuli kako je FBI razotkrio 10 ruskih špijuna širom SAD-a, ostali su čvrsto uvereni kako je došlo do velike greške.

Međutim, FBI nije pogrešio. Ne samo da su njihovi roditelji bili ruski špijuni, bili su Rusi. Ljudi koje su Tim i Aleks poznavali kao mamu i tatu jesu bili njihovi biološki roditelji, ali se nisu se zvali Donald Hitfild i Trejsi Foli. To su bili nastradali Kanađani kojima su njihovi mama i tata ukrali identitete.

Prava imena njihovih roditelja su Andrej Bezrukov i Elena Vavilova. Oboje su rođeni u Sovjetskom Savezu, prošli su obuku u KGB-u. Nakon čega su poslati u inostranstvo u sklopu strogo čuvanog programa tajnih agenata, u Rusiji poznatog pod nazivom "ilegalci". Nakon dugotrajnog stvaranja uverljivogidentiteta običnih građana Severne Amerike, par je krenuo s izveštavanjem za SVR - špijunsku agencija moderne Rusije naslednicu nekadašnjeg KGB-a. Njih dvoje i još osam agenata ocinkario je bivši ruski špijun koji je prebegao Amerikancima.

FBI je prikupio mnoštvo dokaza koji su inkriminisali njihove roditelje. Slučaj je završio razmenom. SAD je Rusiji izručio desetoro špijuna među kojima su bili Timovi i Aleksoviroditelji. Rusija je za njih predala četvoro Rusa koji su zatvoreni pod optužbom da špijuniraju za Zapad. Za Aleksa i Tima,  geopolitička  pozadina razmene  špijuna bila je najmanji problem. Dvojica tinejdžera odrasla su kao tipični Kanađani, da bi otkrili kako su zapravo deca Rusa - špijuna. Pred njima je bio dug let za Moskvu i još duže emotivno i psihološko putovanje.

Danas, gotovo šest godina nakon FBI premetačine, Aleks, zapravo je Aleksandar  Vavilov, a njegov brat je Timofej  Vavilov. Iako mnogi njihovi prijatelji koriste njihovo staro prezime.

Svojevremeno se novinar  Gardijana Šon Voker  našao sa Aleksom u Moskvi, u kafiću blizu stanice metroa Kijevskaje.

Novinar opisuje svoj prvi susret sa mladićem: “Blaga raspevanost severnoameričkog engleskog i pažljivo   naglašavanje poslednjih suglasnika odaje akcent koji nije lagano smestiti. Tipičan za one ljude imaju internacionalno obrazovanje - u Parizu, Singapuru i SAD."

Aleks danas govori ruski dovoljno da može da naruči ručak, no daleko je od tečnog. Studira u jednom evropskom gradu, a u Moskvu je došao da poseti roditelje. Tim radi u finansijskom sektoru u Aziji. Oba brata su zamolila da podaci o njihovom profesionalnom životu  ostanu privatni.

Od 2010. su svesno izbegavali medije. Intervju za Gardijan su prihvatili jer sudskim putem pokušavaju da povrate kanadsko  državljanstvo koje im je oduzeto pre šest godina.  Veruju kako nije pravedno niti legalno da oni moraju da odgovaraju za grehe svojih roditelja. Zato su 2016. odlučili da po prvi put ispričaju svoju priču.

On i brat Tim su noć proveli u hotelu koji im je osigurao FBI, pokušavajući da shvate šta se dogodilo. Nakon što su se narednog dana vratili kući videli su kako su agenti odneli svaki elektronski uređaj, svaku fotografiju i dokument. Na FBI nalogu za pretres i zaplenu naveden je 191 predmet koji su odneli iz njihovog doma. Uključujući kompjutere, mobilne, fotografije i lekove. Odneli su čak i Timov i Aleksov Plejstejšn.

Novinarske ekipe utaborile su se ispred kuće, braća su navukla tamne zavese. Sledećeg jutra Tim se išunjao i otišao u gradsku biblioteku kako bi došao do interneta. Pokušao je da nađe advokata za svoje roditelje. Svi bankovni računi cele porodice su momentalno zamrznuti, a momcima je ostalo samo ono malo novca što su imali u džepovima i ono što su mogli da pozajme od prijatelja. Agenti FBI-a odvezli su dečake na početno saslušanje pred sudom u Bostonu, gde su njihovi roditelji suočeni s optužbama. Kratko su se susreli s majkom unutar zatvora. Aleks tvrdi kako mamu ni u jednom trenu nije pitao za što su optuženi. Novinar Gardijana se začudio, pita Aleksa zar nije umirao od želje da pita što se dogodilo.

"Ovako stoje stvari: znao sam da ako ću morati da svedočim na sudu, bolje je da što manje znam. Nisam hteo da postavljam pitanja, jer bilo je očigledno da nas slušaju", kaže Aleks. Povisioje glas kako bi nadglasao bučnu grupu žena za susednim stolom koje su slavile rođendan. "Odbio sam da me iko uveri u to kako su zapravo krivi, shvatio sam kako će se slučaj rastegnuti na dugi period. Pretila im je doživotna kazna zatvora, a ako ću ja da svedočim, moram da verujem da su potpuno nedužni."

Cela porodica trebala je da otputuje na jednomesečnoputovanje u Evropu: Pariz, Moskva i Turska. Majka im je savetovala da izbegnu medijski cirkus i otputuju u Moskvu. Aleks i Tim nisu znali što će ih tamo dočekati, nikada pre toga nisu bili u Rusiji. "Bio je to stvarno zastrašujući trenutak. Sediš u avionu, imaš nekoliko sati vremena i nemaš pojma šta te čeka. Samo sediš i razmišljaš i razmišljaš", priseća se Aleks.

Kada su se dva brata iskrcala, na vratima aviona ih je dočekala grupa ljudi. Predstavili su im se na engleskom, rekli su da su kolege njihovih roditelja. Rekli su dečacima da im mogu verovati i izveli su ih s putničkog terminala u kombi. "Pokazali su nam slike naših roditelja u njihovim 20-im godinama, bili su obučeni u uniforme, na sebi su imali medalje. To je trenutak u kojem sam si pomislio: 'Ok, ovo je stvarno!' Do tog trenutka odbijao sam da verujem da je išta od toga istina", kaže Aleks. Njega i Tima odveli su u stan, rečeno im je da se osećaju kao kod kuće. Jedan od kolega njihovih roditelja narednih nekoliko dana ih je vodio u razgledanje Moskve. Vodili su ih u muzeje, pa čak i na balet. Posetili su ih stric i brat, za koje nisu imali pojma i da postoje. Videli su se i sa bakom, ali ona nije govorila engleski, a dečaci nisu znali niti jednu reč ruskog.

Kroz nekoliko dana stigli su im i roditelji. Priznali su da su ruske nacionalnosti na saslušanju u Njujorku. Na sebi su još uvijek imali drečavo narandžaste zatvorske kombinezone koje su im dali u Americi. Gardijanov novinar opisuje kako u tom trenutku nije mogao sakriti čuđenje: "Kako jedan 16-godišnjak proživljava takav neobičan sled događaja?"

Aleks se ironično smeškao. "Tipična srednjoškolska kriza identiteta, zar ne?"

Sud u Torontu im je u junu vratio državljanstvo, zapravo Aleksu, a država se žalila na takvu odluku, jer se time dovodi u pitanje “integritet kanadskog državljanstva”.

Aleks je tada rekao da oseća srećnim što je pravda na kraju pobedila.

Argumentacija za oduzimanje državljanstva oslanja se na činjenicu da oni nikada nisu ni bili državljani, dok se kontra argumenti oslanjaju na činjenicu da se prema njima ne može odnositi kao prema radnicima stranih službi. Tek onda dolazi pitanje da li se njima može spočitavati nešto što su činili njihovi roditelji.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.