Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Fenomeni

Kako su kitovi postali najveće životinje na planeti

U nedavno objavljenoj studiji tim istraživača proučavao je gigantizam kitova pločana, morskih čudovišta u koje spadaju plavi, grenlandski i kit perajar. Ti morski sisari postali su veliki, otkrili su naučnici, pre samo četiri i po miliona godina. Uzrok? Klimatske promene koje su omogućile ovim stvorenjima da mnogo više jedu
Nikolas St. Fler, The New York Times International Report
Datum: 12/08/2017

Kako su kitovi postali najveće životinje na planeti

Foto Profimedia

Kitovi su veliki. Zaista veliki. Ogromni. Najveći među njima, plavi kit, može da dosegne 170.000 kilograma - što ga čini najvećom životinjom koja je ikada živela na Zemlji. Ali kako su plavi kitovi postali takvi kolosi?

U nedavno objavljenoj studiji tim istraživača proučavao je gigantizam kitova pločana, morskih čudovišta u koje spadaju plavi, grenlandski i kit perajar. Ti morski sisari postali su veliki, otkrili su naučnici, pre samo četiri i po miliona godina. Uzrok? Klimatske promene koje su omogućile ovim stvorenjima da mnogo više jedu.

Kitovi su isprva, pre oko pedeset miliona godina, bili kopneni sisari. Tokom nekoliko miliona godina razvili su peraja i postali morska stvorenja. Pre oko dvadeset ili trideset miliona godina neki od tih drevnih kitova razvili su sposobnost da se hrane planktonom koji filtriraju iz morske vode, što znači da su mogli da u jednom gargantuanskom zalogaju progutaju čitava jata sićušnog plena.

Ali čak i uz takvu mogućnost ishrane, kitovi su milionima godina ostali umereno veliki. "A onda odjednom - bum - vidimo ih kako postaju veoma veliki, kao plavi kitovi", kaže dr Nik Pjenson, kustos fosilnih ostataka morskih sisara na Institutu Smitsonijan Nacionalnog prirodnjačkog muzeja i autor studije. "To je kao da su od veličine kombija narasli na veličinu dva školska autobusa."

Pyenson i njegove kolege premerili su više od 140 muzejskih vrsta skamenjenih kitova, a zatim podatke uneli u statistički model. Ta metoda pokazala je da se nekoliko različitih vrsta kitova pločana pretvorilo u divove u slično vreme, pre oko četiri i po miliona godina, a da su se džinovski plavi kitovi pojavljivali u okeanima širom sveta jednako kao i grenlandski i kitovi perajari. Tada je led već počinjao da pokriva severnu hemisferu.

Izlivanja iz glečera spirala su nutrijente poput gvožđa u priobalne vode, a intenzivni ciklusi bujanja vode izazvali su podizanje hladne vode sa dna koja je sa sobom na površinu donela i organsku materiju. Ti ekološki efekti zajedno su obogatili vodu velikim količinama nutrijenata, što je znatno uticalo na okeansku mrežu ishrane.

Gomile planktona okupljale su se da se goste hranljivom materijom, te su okeani postali prava gozba za kitove.

"Iako su posedovali anatomiju da se hrane planktonom koji bi filtrirali iz morske vode veoma dugo, to se nije dogodilo sve dok okean nije omogućio da takva ishrana postane efikasna", kaže Džeremi Goldbogen, komparativni fiziolog sa Univerziteta Stanford.

Kitovi pločani tako su uspevali da odjednom progutaju mnogo veće količine plena, što im je omogućilo da rastu. Ali to nije jedini deo jednačine.

"Mnogo hrane svuda naokolo neće stvoriti džinovske kitove", kaže Grejem Slejter, evolutivni biolog sa Univerziteta u Čikagu. "Između njih mora postojati velika razdaljina."

Pošto se ekološki ciklus koji izaziva eksplozije planktona odvija sezonski, dr Slejter kaže da su kitovi morali da migriraju hiljadama kilometara u potrazi za hranom. Preci kitova koji su imali veće zalihe imali su i veće šanse da prežive duge sezonske migracije, dok su oni manji kitovi bivali istrebljeni.

"Kada razmišljamo o tome kakva je planeta bila tokom svoje dugačke istorije, shvatamo da je i kit pre deset miliona godina bio mnogo drugačije stvorenje od onog kakvo je danas", kaže Ričard Noris, paleobiolog za Instituta za okeanografiju. "Mi, u određenom smislu, živimo u veoma posebnom vremenu u kojem uživamo u veličanstvenosti stvarno velikih okeanskih životinja."

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.