Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Info

Kako da "izmislite" kriptovalutu

"Jedno je "izmisliti" kriptovalutu, drugo je osigurati je, a treće je naći joj namenu" - Pavle Ljujić, direktor Paneleven kompanije, jednog od organizatora konferencije xCEEd 2018
Datum: 14/05/2018

Kako da "izmislite" kriptovalutu

Kriptovaluta je termin koji je sve prisutniji kako u stručnoj, tako i opštoj javnosti. Potencijali ovog fenomena su mnogima i dalje nedokučivi i apstraktni, ali je nesumnjivo da se od njega može dobro zaraditi. Logično, pre zarade mora se desiti ulaganje, zbog čega mnogi u Srbiji dižu kredite za kupovinu hardvera koji za njih "rudari i kopa" virtuelne novčiće koji se mogu pretvoriti u novac potrošen u realnom svetu. Verujemo da mnogi dele mišljenje da je bolje imati rudnik nego biti rudar, što je bila filozofija kojom se vodio Pavle Ljujić, direktor kompanije Paneleven, jednog od organizatora xCEEd 2018, međunarodne konferencije o digitalizaciji finansijskog sektora koja se održava 22. i 23. maja u Beogradu. Ova konferencija je prva u svetu koja ima razvijenu sopstvenu kriptovalutu xCEEdium, a Pavle nam objašnjava šta je sve potrebno da uradite, uložite i znate da biste "izmislili" novu kriptovalutu.

 

Šta je xCEEDium?

Zavisi koga pitate u našoj organizaciji. Ako pitate inženjere reći će vam da je to ERC20 token na Ethereum mreži, ali ako pitate marketing sektor, reći će vam da je to novi sistem koji smo sagradili i kriptovalutu usaglasili tako da budemo prvi na planeti koji će je stvoriti uz opipljivu primenu na jednoj konferenciji.

Pošto nisam političar, pokušaću direktno da odgovorim: xCEEdium je kriptovaluta bazirana na Ethereum tehonolgiji koja omogućava učesnicima konferencije da nauče nešto više o blockchain-u i nagrađuje ih za to učenje.

Za mene je to jedan dobronameran eksperiment. Želeli smo da vidimo da li i kako možemo da primenimo blockchain tehnologiju i kriptovalute na xCEEd konferenciju na način da budu lakši za upotrebu, a opet da imaju karakter koji nije napadan, a jeste edukativan.

 

Vi ste prva konferencija u svetu koja ima svoju kriptovalutu. Kako ste došli na ideju da ovo uradite?

Tako je. Mi smo prvi i sada, kada smo sve završili, mi je jasno zašto smo prvi. Ideja je rođena u trenutku pravljenja agende za konferenciju, kada smo shvatili da moramo da posvetimo paznju DLT, Blockchain i kriptovalutama. Nismo hteli da se zadržimo samo na organizaciji panela, što naravno imamo, ili radionici, koje takođe imamo, već da primenimo tehnologiju na način na koji će naši učesnici moći da je vide i osete. Kriptovalute i DLT i dalje spadaju u sferu "taboo" predmeta, i ima jako puno skeptika prema svemu, pogotovo u CIE (Centralna i Istočna Evropa) regionu. Potpuno razumem taj odnos, pa čak i sa sopstevnom kripovalutom, ne bih zahtevao da mi se plata isplaćuje u njoj i rekao da je digitalni novac rešenje svih problema. Poenta xCEEdium-a je da se prbiližimo kriptovalutama dovoljno da strah ne bude deo priče o njima, nego da se ljudi "igraju" i bukvlano osete koje su prednosti ali i mane koje one pružaju. Dakle, želimo dijlaog koji nije baziran na predispozicijama nego na iskustvu.

 

Kako ste realizovali stvaranje ove kriptovalute?

Iskreno, nije bilo lako. Stvaranje kriptovalute je ozbiljan zahtev, ako hoćete time ozbiljno da se bavite. Za nas je bio deo konferencije, tako da naš inicijani pristup nije bio dovoljno proaktivan. Tek kada smo počeli i stekli uvid u situaciju odlučili smo da dodamo resurse. Imali smo sreću da smo našli partnera, crnogorsku kompaniju m:tel koji nas je podržala u svemu, dodala svoju ekpertizu i resurse, a najbitnije od svega, ubacila sjajnu energiju.

Da se vratim na pitanje, sama realizacija se dešavala u nekoliko koraka. Prvi je bio: "ne znamo ništa o ovome, moramo da nađemo eksperte". To je dugo trajalo, jer ih nema dovoljno, ili bar ne dovoljno onih koji zaista imaju znanje. Uvek se šalim da se Blockchain meri u psećim godinama, ali smo na kraju imali sreću da smo našli i lokalne i internacionalne konsultante, i svi dolaze na xCEEd. Drugi korak je bio: "i dalje ne znamo dovoljno, hajde da naučimo što više što pre". Kada smo našli prave saradnike i kada smo oformili neko interno znanje, bilo je pitanje izbora tehnologije - da li da se ide sa otvorenim "public" ili zatvorenim private" blochain-om, šta su prednosti i mane, koji je Time to Market, trošak i tako dalje. Nakon jako puno vremena, odlučli smo se za Ethereum i ERC20 jer je zadovoljavao glavne potrebe: da bude public blockchain, da ima smart contract i da možemo da sve da razvijemo i postavimo u rokovima.

Iskreno, mogao bih mali roman da napišem o našem putu do xCEEdium-a, ali ne verujem da čitaoci imaju i apetit i vremena za celu priču.

 

Koliko je danas komplikovano "izmisliti" kriptovalutu?

Kao što sam gore pomenuo, "izmišljanje" kriptovalute je i teško i nije teško. Za većinu softverskih inženjera sa nekim iskustvom, nije toliko teško napraviti ERC20 token na Ethereum mreži. Treba napraviti razliku između kriptovaluta i blockchain tehologije. Recimo, Bitcoin je sam svoj blockchain, baš kao i Ripple, ali je na primer EOS, čija vrednost se procenjuje na 1.4 milijarde, nešto drugačiji. On je ERC20 token na Ethereum mreži. Slično, ali nije isto. U poslednjih 12 do 18 meseci je "izmišljeno" jako puno kriptovaluta, s tim da su one sve na jednoj mreži i "izmišljene" su u velikom broju slučajeva tako da se što više olakša i podstakne investicija. Otuda i razumljiva skepsa, jer valuta mora da ima neku svrhu. Ta navala i priliv pravog novca koji se nalazi u ekosistemu otvara pitanje sigurnosti. Jedno je izmsiliti "kriptovalutu", drugo je osigurati a treće je naći joj namenu. Vraćamo se na priču o ponudi i potražnji i to u okruženju u kojem nema državne monetarne politike koja diktira pravila i može da manipuliše cenom. Znači, nije teško napraviti samu kriptovalutu, teže je napraviti dobru i sigurnu, a najteže je napraviti nešto što ljudi u stvari žele da koriste. Mi smatramo da smo to uradili sa xCEEdium 1.0 verzijom.

 

Kriptovalute deluju apstraktno. Na koji način će se xCEEDium upotrebljavati na konferenciji?

Pa suštinski i jesu apstraktne, ali ništa apstraktnije od činjenice da se većina fiat valuta ponaša kao kripto. Fiat valuta je novac podržan od strane države i nema nikakvu sem vrednosti označene na sebi i koja ne može da se pretvori u zlato ili srebro. Svaka narodna banka neke zemlje, ma šta mi pričali, ima potpunu kontrolu nad novcem koji štampa, tu nema kraja. Kod kritovaltua se tačno zna koliko je novca u opticaju što je jasno vidljvo na otvorenom blockchain-u, s tim da je ovde provera stanja novca u ekosistemu osigurana tehnologjiom, tako da je skoro pa nemoguće izmanipulisati. Možemo li isto reći za fiat? Sada banalizujem, ali osim "opipljivosti" fiat valuta i političke regulative, na kraju se sve svodi na "vrednost" nečega i ljudsku percepciju koliko to stvarno vredi ili ne vredi, to jest, za koju vrednost u robi ili uslugama mogu da zamenim 100 dinara, funti ili evra?

Što se samog se xCEEdium-a tiče, konkretna vrednost se bazira na sistemu nagrade, gde je put do nagrade zanimljiv i edukativan. Dakle, želimo da stvorimo atmosferu u kojoj bi korisnici svakako želeli da učestvuju na konferenciji, ali je ovde kriptovaluta dodatan podsticaj. Mi smo napravili "igru" od xCEEdium-ma, tako da učesnici svojim akcijama zarađuju xCEEdium tokene. Ako se postavi pitanje tokom konferencije oni odgovore i dobijaju nagradu, ako se upoznaju sa nekim drugim delegatom dobiju nagradu, ako se upoznaju sa nekom od firmi koje su došle - dobiju nagradu. Sve ono što je očekivano kod ponašanja delegata će biti i nagrađeno. Druga strana medelje je da firme koje dolaze takođe imaju svoju alokaciju xCEEdium tokena, i mogu da podstaknu delegate na upoznavanje tako što ih nagrade sa više tokena ako dođu kod njih itd. Prikupljene tokene će onda delegati moći da potroše u našem xCEEd šopu gde će ono naučeno i "zarađeno" moći da bude i "unovčeno".

 

Izgradili ste kompleksan ekosistem, da li je on primenjiv i u drugim okolnostima, na nekim drugim događajima na primer?

Iskreno jesmo, napravili smo jednostvan, dobar i siguran smart contract, i sistem koji može da se plasira na bilo koju drugu konferenciju. Plan za sledeću godinu je da omogućimo kupovinu karata preko xCEEdium-a kao i još mnogo drugih stvari.

 

Kakva je pravna regulativa vezana za kriptovalute u Srbiji?

Trenutno se u Srbiji kriptovalute ne posmatraju kao legalan tender, ali mislim da je naš regulator i dalje u status kvo fazi. Narodna banka Srbije će biti deo jednog panela na xCEEd-u, pa ćemo svakako saznati malo više, ili se barem nadam da hoćemo.

 

Šta je xCEEdium 2.0 i koja je razlika između njega i inicijalne valute, "običnog" xCEEdiuma?

Razlika je ogromna! xCEEdium 2.0 će biti razvijen u sledećih 12 meseci sa našim parternom, kompanijom m:tel i biće baziran na našem hibridnom blockhain-u. Tehnologija će se upotrebljavati za prenos novca, plaćanja pa čak i mikrokredite, ali ne mogu sve poslovne tajne da odam, to je jedna sasvim druga priča.

 

U Srbiji je nastala "zlatna groznica" za kriptovalutama, da li se i dalje isplati "rudariti?"

Zanimljivo poređenje. Da li znate šta kažu ko je napravio "prave pare" tokom zlatne groznice? Oni koji su prodavali lopate. Za mene je "rudarenje" posao sa kratkoročnom zaradom. Mnogo bih više voleo da imam rudnik nego da sam rudar. Odgovor na to da li se isplati ovo pitanje zavisi od mnogo toga: cene struje, hardvera potrebnog za rudarenje i vrednosti "rude" koju rudariš. Imajući u vidu konkurenciju, mislim na azijske rudare, nisam siguran koliko se isplati za nešto vise od "džeparca". Po meni je mnogo bolje da se mi u Srbiji koncentrišemo da izmislimo novi rudnik, a da pustimo druge da "rudare".

 

Da li smatrate da su kriptovalute trend ili tehnologija koja će stvarno oblikovati budućnost?

Mislim da već jeste, više se investacionog novca "raise-ovalo" kroz ICO tokom 2017 nego kroz IPO. To je velika stvar! Ali to jeste bio trend, i postavlja jedno zanimljivo pitanje: "da li je blockchain leteći auto finansija"? Taj termin označava nešto o čemu se priča već 50 godina i ne postoji nijedna realna primena, samo niz prototipa.

Drugo pitanje je: "blockchain je rešenje, ali kog problema?", tj. ta tehnologija postoji više od 10 godina i dalje nema praktične primene, ako se izuzme da je navala na ICO 2017 "pokvarila" tržište u smislu da svako ko u svoj proizvod ubaci makar i termin "blockchain" maltene garantuje dodatnu investiciju. Moj odgovor je da je pametni telefon postojao više od 10 godina pre nego što je Apple izbacio iPhone, i bilo je potrebno da neko primeni mogućnosti koje postoje na način da je primenljiv za sve. Ne znam da li će oblikovati budućnost, ali blockchain tehnologija ima potencijal da reši dosta problema, a dosta je jednostavnije i bolje korisititi centralizovan sistem. Naprosto, mislim da DLT tehnologija koja može da oblikuje budućnost i dalje nije izmišljena.

 

Vidite li kriptovalute kao nešto što može da unapredi ili čak ugrozi vašu industriju?

To je jako zanimljivo pitanje, i odgovor je: zavisi u kom smo poslu. Da li se sećate firme "Kodak", sa preko nekoliko stotina hiljada zaposlenih i multi-miljarderskim prometom? Da li takođe znate da je Kodak izmislio digitalni foto aparat? Nažalost, bankrotirali su. Oni su mislili da je njihov posao prodaja filma i foto aparata, a zapravo je bio "čuvanje i deljenje trenutaka". To važi i za nas. Moramo da se zapitamo u kom smo poslu. Ako smo u poslu opsluživanja ljudi sa najboljim i najmodernijim rešenjima koji prate razvijanje i usvajanje tehnologija potrošača onda je Blockchain, baš kao i bilo koja druga novina, promena koja može da nam pomogne i ne treba je se plašiti već iskoristiti.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.