Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Intervju

Jovana Gavrilović: Još verujem u svoju generaciju

Jovana Gavrilović je još kao studentkinja dobila ulogu u predstavi Mire Furlan "Dok nas smrt na razdvoji", gde igra uz Anitu Mančić i Mikija Manojlovića. Za tu ulogu dobila je regionalnu glumačku nagradu u Rijeci. Pojavljuje se u komadu "Zmajeubice", kao i u drugim značajnim predstavama na gradskom repertoaru. S Mirjanom Karanović igra u filmu "Rekvijem za gospođu J.", koji je ovih dana imao projekciju na čuvenom Kanskom festivalu
Razgovarao Branko Rosić
Datum: 11/06/2017

Jovana Gavrilović: Još verujem u svoju generaciju

Foto Igor Pavicevic

Često "viđam" mladu glumicu Jovanu Gavrilović, i to na putu do redakcije. Na toj ruti od kuće do posla prolazim tu i tamo pored JDP-a, a tamo stoji bilbord za predstavu "Zmajeubice" u kojoj ona glumi jednu od uloga. I tako, dok prolazim pored tog bilborda i setim se Jovane, pomislim ponekad koji je njen motiv za dalje kada je skoro sve obavila što se može obaviti, a "klinka" je.

Još kao studentkinja dobila je ulogu u predstavi Mire Furlan "Dok nas smrt na razdvoji", gde igra uz Anitu Mančić i Mikija Manojlovića. Za tu ulogu dobila je regionalnu glumačku nagradu u Rijeci. Kad smo kod bilborda i predstave "Zmajeubice", pojavljuje se kako u toj, tako i u mnogim drugim, sada već slobodno možemo reći najznačajnijim predstavama na gradskom repertoaru. Pa kad smo kod tog bilborda i predstave "Zmajeubice", u njoj glumi sa Mirjanom Karanović s kojom igra i u filmu "Rekvijem za gospođu J.", koji je ovih dana imao projekciju na čuvenom Kanskom festivalu. Kad sve to što mi pada na pamet spomenem Jovani i radoznalo pitam šta sanja kad je gotovo sve ostvarila, ona kaže da sebe vidi na početku. A početak intervjua je vezan za trenutno poslednji pasus njene biografije - projekciju u Kanu.

 

Film u kojem glumiš "Rekvijem za gospođu J." imao je premijeru na Berlinskom festivalu, nedavno je pobedio na festivalu u Vizbadenu a očekuje ga projekcija na Kanskom festivalu. U čemu je tajna pa je tema filma tako univerzalna, a mislili smo da će je razumeti samo građani zemalja u tranziciji?

Čini mi se da iza svakog univerzalnog doživljaja duboko diše jedna autentičnost. Publika se identifikuje i saoseća sa glavnom junakinjom, gospođom J., koja se nakon raznih životnih i emotivnih gubitaka, suočava sa sopstvenom tranzicijom. To je pitanje života i smrti. A ono je valjda poznato svima, bez obzira na društvene okolnosti, koje su u ovom filmu samo datosti, nekima bliske, nekima ne.

 

Da li si ti u životu srela ili čula priču sličnu priči iz "Rekvijema za gospođu J."?

Zastrašujuće mnogo puta. Čovek na našim prostorima do te je mere ponižen i ugrožen da je sam pred sobom obesmišljen.

 

Upisala si srednju zubotehničku školu. Šta bi bilo da nisi otkrila glumu i da li bi bila zadovoljna da danas praviš vilicu nekome u nekom domu zdravlja?

Ja bih bila zadovoljna, ali za pacijente nisam sigurna.

 

Zašto baš zubotehnička škola? Da li u tim godinama nisi bila načisto čime bi se bavila?

Nikada nisam ni sa čim načisto. Trudim se da umnožavam svoja interesovanja. Zubna tehnika je u tom trenutku došla na svoj red. To je plemenit, kreativan i prljav posao u isto vreme. Stalno su ti ispucale ruke i imaš tragove gipsa po sebi, a onda neko ima sve zube. Smeje se i žvaće. Volim prljave poslove, kad moraš da zavrneš rukave. Volim da krečim i da farbam drvenariju, rasla sam u kanalu automehaničarske radionice. "Čovek treba da radi, da radi u znoju lica svoga...", što bi rekla Irina iz Čehovljeve drame. Zato volim i glumu.

 

U ovom filmu glumiš sa Mirjanom Karanović, glumiš sa Mikijem Manojlovićem u predstavi "Dok nas smrt na razdvoji". Njih dvoje su postali velika glumačka imena u staroj Jugoslaviji. Da li smatraš hendikepom što si rođena u zemlji koja je mnogo manja od Jugoslavije i sa manjim sredstvima za film od nekadašnje jugoslovenske kinematografije?

Smatram da sam rođena u zemlji koja ima manje sredstava za sve, ne samo za film. Sa druge strane, to ne bih nazvala hendikepom. Još verujem u svoju generaciju. Verujem da se iz mraka rađa svetlost.

 

Kako je došlo do toga da te još kao studentkinju odaberu za predstavu "Dok nas smrt ne razdvoji" u kojoj glumiš sa Anitom Mančić i Mikijem Manojlovićem?

Bila sam pozvana na kasting. Trebalo je da spremim Sonjin monolog iz "Ujka Vanje", za koji se posle ispostavilo da je krajnja tačka komada Mire Furlan. Imala sam veliku tremu, ali sam dobila ulogu, a što je još važnije, dobila sam i svoju pozorišnu porodicu. Uskoro ćemo imati 70. igranje predstave. To je baš lepo.

 

Trenutno ti baš ide jer se pojavljuješ u najbitnijim pozorišnim predstavama i filmovima, snimaš i seriju "Nemanjići", a već si dobila regionalnu glumačku nagradu. Koji su motivi za dalje kada deluje da je već sada dosta postignuto?

Iskreno osećam da sam na početku svih početaka. Toliko toga još treba da otkrijem, naučim, iskusim i podelim. Svaki uspeh ili neuspeh ostaje zavezan za vreme koje mu je prethodilo. Najviše me motiviše borba za opstanak srca i duše.

 

Kad smo kod ambicija, da li se osmeliš da zamisliš scenu u kojoj tvoj film u Kanu gleda neko od svetskih producenata, pa dobiješ poziv za neki bitan svetski film?

Nisam do sada razmišljala o tome, mada često volim da se našalim na račun svih svojih mana i kažem da sam velika ruska glumica.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.