Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Sport

Jelena Dokić: Uvek sam se osećala kao Australijanka, da nije bilo oca nikada ne bih igrala za Srbiju

Predstavljajući Srbiju, Dokić je u očima svojih sunarodnika smatrana izdajnikom, a naročito među njenim teniskim vršnjacima, ponovo iskušavajući izolaciju i isključenje, čak i kada se 2005. godine vratila u Australiju
Datum: 17/11/2017

Jelena Dokić: Uvek sam se osećala kao Australijanka, da nije bilo oca nikada ne bih igrala za Srbiju

Foto: Tanjug-AP Photo/Ed Betz

Zahvaljujući ocu Damiru, Jelena Dokić ima ozloglašene i napete odnose sa medijima. Od izveštavanja o pretnjama njenog oca osoblju US Open-a zbog cene ribe, preko razbijanja reporterovog telefona u pijanom stanju na Vimbldonu , do tvrdnje da je žreb za australijski šampionat uperen protiv nje, mediji kao da su jedva dočekali Damira kao "meso" za naslove koji će se dobro kliktati, piše "Gardijan".

Za mladu Jelenu Dokić, koja je bila maloletna kada su se navedeni incidenti dešavali, ovakvi izveštaji bili su izvor sramote. I to, uglavnom, zato što nije mogla da saopšti istinu javnosti, da kaže šta se stvarno dešava. U svojoj biografiji "Unbreakable", ona priča da je Damir insistirao na tome da na pres-konferencijama iznosi njegove, kako priznaje, iskrivljene stavove.

"Kada je napravio sve te incidente, morala sam da ga pokrivam tako što bih govorila ono što je on želeo", kaže ona u biografiji. "Znam da su mediji mislili da sam bezobrazna i arogantna. To mi je teško pala, jer sam, zapravo, suštinski drugačija".

Ono što nije bilo poznato javnosti, to je da je Jelena Dokić trpela neopisivo emocionalno i fizičko zlostavljanje od strane oca - ujključujući redovno premlaćivanje, a jedan od njih doveo ju je do nesvesti. Ali, ovo strana priče o njenom ocu ostala je skrivena.

"Mediji su se šalili sa svim što je on radio. Ali, nije bilo smešno. Ako pogledate ponovo sve te incidente, on je bio agresivan, pijan, bio je strašan. Niko me nije pitao: dokle sve to ide, šta još radi?"

Tada je želela da kaže istinu o zlostavljanju, ali se plašila onoga što bi moglo da usledi, kako bi se to odrazilo na njen život i karijeru. "Mnogi me nisu razumeli", kaže ona, "ali uvek sam mislila da ću jednog dana o svemu tome nešto napisati u priči o tome šta mi se sve dešavalo".

Govoreći o odluci da igra za Srbiju, a koja je u Australiji dočekana "na nož" Jelena u knjizi navodi da ne krivi australijansku javnost.

"Bilo je opravdano. Sa stanovišta navijača, napustiti zemlju i igrati za neku drugu - bila je to izdaja!, navela je Jelena. "To je bilo jako teško za mene - ali moj otac me je u to 'uvalio'. Ako bih išta mogla da promenim u karijeri i životu - to bi bio on. Uvek sam se osećala kao Australijanka, nikada ne bih otišla."

Međutim, za Jelenu Dokić, iznenadna odluka njenog oca da ponovo uspostavi porodicu, vratila joj je bolna sećanja na doživljavanje rasizma i diskriminacije u Australiji kada je došla kao izbeglica 1994. godine. Njena porodica otišla je u Sidnej, nakon što je pobegla iz ratom uništene Jugoslavije, gde je Dokićkin deda ubijen.

"Nisam rekla da je Australija rasistička, ili da je iko rasista, ali kada sam došla ovde, neki juniori su mi govorili - vrati se odakle si došla. Roditelji su pokušali da me ubede da nisam imala pravo na stipendije, kada sam bila broj 1. u svakoj starosnoj grupi.

Predstavljajući Srbiju, Dokić je u očima svojih sunarodnika smatrana izdajnikom, a naročito među njenim teniskim vršnjacima - ponovo je iskusila izolaciju i isključenje, čak i kada se 2005. godine vratila u Australiju.

"Čula sam da je neko na teniskoj sceni u Australiji rekao da mi neće dozvoliti da se vratim u zemlju, a kamo li da igram na Australijan Open-u", rekla je Dokić. "Sve te stvari dovele su do toga da se osećam kao da me nisu prihvatili meni važni ljudi, i na kraju depresija u koju sam pala učinila je da pomislim na samoubistvo".

U ovom trenutku, Dokićeva ponavalja da ne želi da je ljudi sažaljevaju. "Ovo sam prevazišla. Ja se ne žalim, želim da ovom pričom pomognem drugim ljudima koji se nalaze u sličnoj situaciji", kaže ona.

Nije sigurna da li je njen otac pročitao knjigu, jer više ne razgovaraju.

"Sigurna sam da neće biti srećan zbog svega", kaže ona. "Ako je sve što treba to da se suočim sa činjenicom da ljudi sad znaju šta je on radio - meni je od toga bilo mnogo gore ono kroz šta sam prolazila. Ova priča nije ni o njemu, već je mnogo šira slika svega što se dešavalo", rekla je Jelena Dokić.

Ona kaže da nije sigurna, ali da zna da je najbolje rezultate - u trenutku kada je bila broj 4 na svetu - postigla u strahu.

"Igrala sam sa mnogo straha i puno pritisaka. To me je, međutim, učinilo boljom, ali defintivno nisam igrala u punom kapacitetu. Da li sam mogla da osvojim gren-slem i budem broj 1? Možda. Ali, mogla sam da imam i dužu karijeru, i da budem konstantno među prvih 5 ili 10", rekla je ona zaključujući da tenis i dalje voli, bez obzira na to šta je sve preživela.

"Svakako je bilo dana kada nisam mogla da uživam zbog onoga što se dešavalo na terenu, ali volim tenis. Volela sam to od prvog dana kada sam počela da igram, i mislim da ću to uvek da želim".


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.