Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Društvo

Grigorije Božović, izdajnik ili patriota?

Grigorije Božović osuđen je na smrt krajem 1944. godine na tajnom procesu, a sud je 2008. godine ustanovio da mu je suđeno iz političkih i ideoloških razloga, a da mu je neosnovana, najteža kazna izrečena jer je bio antikomunista i "veliki Srbin"
Piše Margita Milovanović
Datum: 21/11/2016

Grigorije Božović, izdajnik ili patriota?

U pismima čitalaca dnevnog lista Politika naišli smo na još jedan pokušaj evociranja uspomene na nekadašnjeg reportera Politike i uglednog književnika Grigorija Božovića, ovog puta u kontekstu nemogućnosti donošenja konačnog suda o tome da li je Božović bio "saradnik okupatora" ili, ipak, veliki patriota, nacionalni tribun i borac za slobodu. Odgovor na to pitanje, piše Dobrašin Jelić iz Beograda u Politici, može dati samo istorija.

On u obrazloženju navodi da će istoriji pomoći i suprotstavljeni tekstovi Dragoslava Dimitrijevića, "O saradnji Grigorija Božovića sa okupatorom" objavljen u Politici 3. novembra 2016. godine i Miladina Raspopovića, "Grigorije Božović ne može da bude saradnik okupatora", objavljen u istom listu 8. novembra 2016. godine. U izlaganju svojih mišljenja, obojica autora pozivaju se i na odluku suda o rehabilitaciji Božovića iz 4. aprila 2008. godine.

Grigorije Božović osuđen je na smrt krajem 1944. godine na tajnom procesu pred Vojnim sudom Komande grada Beograda, a nakon toga streljan je u noći između 1. i 2. januara 1945. godine. Sud je, u razmatranju razloga i argumenata za rehabilitaciju na osnovu dostavljene dokumentacije koju je podneo Božovićev unuk i iskaza svedoka, utvrdio da je ovaj ugledni književnik i novinar bio veliki humanista, te da mu je suđeno iz političkih i ideoloških razloga, a da mu je neosnovana, najteža kazna izrečena jer je bio antikomunista i "veliki Srbin".

Jelić u svom pismu naglašava da ga u Raspopovićevoj konstataciji čudi "svako naknadno optuživanje pisca Grigorija Božovića", jer nije nikakva novost da čak i pisac može biti na okupatorskoj strani. On podseća na pisce Ezru Paunda i Knuta Hamsuna, iako Božovića ne positovećuje s njima, jer "o njemu istorija nije dala ocenu, a o ovoj dvojici jeste". Dodaje da izraz "naknadno" ne treba uzimati kao "sredstvo" diskvalifikacije, jer je i sama rehabilitacija naknadna.

Sud je u procesu rehabilitovanja ustanovio da je Božović bio i ličnost koja je nastojala da na prostorima sukoba zbliži pripadnike različitih verskih zajednica i različite narode, Srbe, Muslimane, Albance, pa i Bugare. Nvodi se da je bio angažovan u nacionalnom radu, a da je iskustvo života u multinacionalnoj sredini, na Kosovu i Metohiji, pretočio u književna dela - oko 180 pripovedaka i 440 putopisa.

Jelić dodaje i da Božovićevo književno delo, iako skrajnuto, jeste vrednost, o čemu govore njegova sabrana dela koja je priredio Jordan Ristić, a objavio Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Pavle Janković
18.05.2018 - 10:10
dno
Ne razumem; šta smo saznali ovde? Faktički ništa, članak odzvanja pooput praznog lonca. Pružena informacija je minimalna, nema nikakvog zaključka niti pomoći čitaocu da sam zaključi išta - osim da je osoba Grigorije Božović ubijena od strane komunista u januaru 1945. godine. katastrofa. Žali bože utrošenog vremena i prostora na serveru.