Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Pop kultura

Godinu dana bez Dejvida Bouvija: Crna zvezda sijaće večno

"Njegova smrt je, kao i njegov život - umetničko delo", napisao je u oproštajnoj poruci Bouvijev producent Toni Viskonti. Spot za pesmu "Lazarus" objavljen je dan pred objavu albuma, najavljujući sve što će uslediti; samo, ovaj Lazar nije prešao iz mrtvih među žive, nego iz živih među besmrtne. Teško je oteti se utisku da je i sam odlazak, tiho i džentlmenski, planirao baš za dan objave albuma.
Piše Nikola Parun, media&PR menadžer u agenciji OvationBBDO
Datum: 10/01/2017

Godinu dana bez Dejvida Bouvija: Crna zvezda sijaće večno

Poslednjih deset godina nije imao živi nastup, više od deset nije dao intervju medijima. Njegov PR tim bile su rezerve koje ulaze u igru kad je utakmica već rešena. On je bio novinarska žudnja, uzor drugim muzičkim zvezdama, bog sopstvenih fanova. On je Dejvid Bouvi i postao je Crna zvezda.

Pre nešto više od tri godine, Dejvid Bouvi obaveštava svoju agenciju za odnose sa javnošću da na 66. rođendan izbacuje povratnički album "The Next Day", prvi nakon 2003. Osim ljudi koji su ga stvarali i dvojice zaposlenih u studiju "The Magic Factory" u njujorškom Sohou, o tome ništa nije znao nijedan od osam i po miliona stanovnika ovog grada. Ocenjen kao klasičan rok album, sa jasnim muzičkim i simboličkim referencama na njegovu višedecenijsku karijeru, "The Next Day" je dospeo na vrhove svetskih top-lista. Važnije od toga, milionima poklonika Bouvijevog stvaralaštva odagnao je sumnju da su problemi sa srcem 2004. uspeli da ga zaustave. Bouvija, međutim, i dalje nije bilo nigde, što je javnost navodilo na zaključak da zdravstveni problemi ipak nisu bili tako naivni i da se ovim albumom odjavio sa scene.

Ipak, kao i u slučaju tog albuma, pre čijeg objavljivanja je najavljena multimedijalna retrospektivna izložba "David Bowie is" u londonskom muzeju Victoria&Albert, Bouvi nam daje signal da je i dalje tu. Tu negde. Početkom oktobra 2015. najavljuje mjuzikl "Lazarus", krajem istog meseca i novi album - "Blackstar". Ubrzo potom, objavljuje istoimenu naslovnu numeru i spot u produkciji nekadašnjeg režisera serije "Breaking Bad". Apokaliptični video umetnik otvara skeletom astronauta u skafanderu, istočnjačkim zvukom i propovedanjem slepog proroka vozi nas u eksperimentalni džez, pa vraća na okultne scene. Jasno je - Major Tom se vratio, materijal obećava, a dan objave albuma je zakazan za 69. Bouvijev rođendan. U međuvremenu, na premijeri mjuzikla "Lazarus", kom je umetnik doprineo od režije do kastinga, novinarski diktafoni i foto-aparati ostali su punih baterija. Dejvid Bouvi se nije pojavio.

Još od 1969. i prvog hita "Space Oddity", Bouvi konstantno transformiše svoju pojavu. Prelazak iz mod u hipi fazu, koketiranje sa sopstvenom androginošću i "making love with his ego", kako nam se predstavio, tada već Ziggy Stardust u kultnom istoimenom albumu, pa faza Thin White Duke kada novim fank i soul prizvukom pokorava i Ameriku. Konstantna medijska prisutnost, provokacija, rušenje društvenih normi i tabua - sve to prati Dejvida Bouvija tokom sedamdesetih. Mračna berlinska trilogija sa jakim elektronskim primesama u drugoj polovini te decenije, novi talas i adaptivni prelaz u pop osamdesetih, projekat "Tin Machine" i još nekoliko trezvenijih albuma sa potpisom Dejvida Bouvija devedesetih - svaka modifikacija brenda "Bouvi" bila je iskorak u službi iskonske, sebične želje da šou traje i da su svi reflektori na njemu. Zvezda je zvezda, a ako to nije - ubrzo će postati novom transformacijom. A onda se dešava 2004, prekid promo turneje albuma "Reality" zbog zdravstvenih problema, gotovo potpuni nestanak iz javnosti i muk.

Ono što je za ekonomiju oskudica, za psihologiju je strah od nestanka stvari kojima smo privrženi. Ograničena dostupnost podiže vrednost tim stvarima i bez obzira na motive, Dejvid Bouvi od 2004. prema svojim fanovima i javnosti zauzima upravo tu poziciju, poziciju koja nije priuštiva svakoj zvezdi. Poslednjih 12 godina su potpuno drugačije od svega što je do 2004. koristio kao medijske instrumente. On nije morao da se pojavljuje na dodelama muzičkih nagrada i finalima Superbowla, da drži pres-konferencije ili pakuje ulickane tuđe reči u tabloide. Kada imate više decenija tako velike karijere iza sebe, ali i još mnogo toga da kažete svojim stvaralaštvom, uobičajene forme PR-a postaju izlišne.

Dejvid Bouvi je postao mistična, antimedijska ličnost, a uprkos tome svaki novi proizvod potpisan legendarnim prezimenom lako je okupirao naslovnice. Ta tajnovita faza njegovog odnosa sa nama smrtnima može da se shvati kroz stihove "Can't Give Everything Away" iz zatvarajuće pesme novog albuma: "Saying more and meaning less / Saying no but meaning yes / This is all I ever meant / This is the message that I sent." Ovde se radi o brzoširećem virusu koji je razarao sterilnost šou-biznisa i sve što mu je bilo potrebno da taj organizam natera na prilagođavanje je - da se u njemu pojavi. "I'm a Blackstar, I'm not a popstar", nadmeno (a kako drugačije?) umetnik nam najavljuje svoju konačnu tranziciju u naslovnoj numeri poslednjeg albuma.

Za ovako privilegovanu poziciju nije bilo dovoljno stvarati kvalitetnu muziku. Na Dejvida Bouvija su uticali i Lu Rid i Stenli Kjubrik i Velvet Underground, i Flojdi i Majls Dejvis, i Kraftwerk i Endi Vorhol - finim bezobrazlukom tkao je u svoj lik i delo sve progresivno što je od sveta mogao da otme. Posledice, međutim, nisu bile samo muzičke. Od samog početka i otkrića japanskog kabuki pozorišta, on oplemenjuje muziku - kostimira nastup, unosi pantomimu u scenski pokret, pravi izlete u pozorište i kinematografiju. Do tada neviđenih šest tona scenske opreme i hidraulični most na distopijskoj turneji "Diamond Dogs" 1974. ruši koncept žive svirke za kakvu je svet do tada znao. Bowienet - prvi interaktivni sajt muzičara tog ranga, izložba koja je prethodila albumu "The Next Day", mjuzikl koji je prethodio ovom, sve su to elementi komunikacione podrške njegovoj osnovnoj delatnosti - stvaranju vanvremenske muzike.

O širini dijapazona međusobno uvezanih simboličkih elemenata koje je koristio u obraćanju publici, govori i stvar sa novog albuma "Girl Loves Me", čiji tekst je prožet čudnim, "polari" slengom, kriptojezikom korišćenim među, tada prokazanim, londonskim homoseksualcima (varijanta tog slenga prisutna je kao jezički otpor društvenom mejnstrimu i u "Paklenoj pomorandži" S. Kjubrika). Tokom cele karijere, on vara muziku (sa) drugim umetnostima, čime pojačava utisak svoje pojave, posredno obezbeđuje dodatni PR i, najvažnije - čini da se ljudi za njegovo ime lakše vežu.

A vezali su se. Lista umetnika koji su na njega uticali nije mala. Lista umetnika na koje je on uticao je beskrajna. Legende se upravo tako i grade, stvarajući legat, usađujući ideju, podstičući kreativnost drugih umetnika, kroz koju kapilarno dolaze do uha i srca svih nas. Svi sa kojima je sarađivao: večni Fredi Merkjuri, a za njim Igi Pop, Mark Bolan, Nine Inch Nails, Arcade Fire, The Pixies, Placebo, Massive Attack, ali i Dejvid Linč, Martin Skorseze, Kristofer Nolan i mnogi drugi velikani scene, dodatni su ktitori imena Dejvida Bouvija. Niko od njih nije slučajno tu. Kao čovek koncepta, Bouvi je svaki svoj potez pažljivo planirao. Znao je gde da se pojavi i, važnije - gde da se ne pojavljuje. Znao je šta nam poručuje, a šta želi da razumemo. Sa novim albumom, više smo nagađali nego razumevali njegovu poruku. Dao nam je ipak nekoliko dana da se potrudimo.

I tog jutra, "We've heard a rumour from Ground control", a klupko je počelo da se odmotava. Na zvaničnim nalozima Dejvida Bouvija na društvenim mrežama preneto je da je podlegao kanceru. "Njegova smrt je, kao i njegov život - umetničko delo", napisao je u oproštajnoj poruci Bouvijev producent Toni Viskonti. Spot za pesmu "Lazarus" objavljen je dan pred objavu albuma, najavljujući sve što će uslediti; samo, ovaj Lazar nije prešao iz mrtvih među žive, nego iz živih među besmrtne. Čovek koncepta, i svoju konačnu transformaciju izveo je vešto, na sablastan ali zadivljujuć i nezaboravan, dostojanstven i spektakularan način. Potpisao se na pola veka karijere bouvijevskim perom i ponovo ostavio svet bez daha. Teško je oteti se utisku da je i sam odlazak, tiho i džentlmenski, planirao baš za dan objave albuma. Svi su fejsbuk feed-ovi zvučali prelepo tog dana, njegova smrt je aklamativno odbačena i planeta je salutirala Majoru Tomu. "He really made the grade..."

Dejvid Bouvi je sasvim sigurno bio svestan šta znače kvalitet njegovog proizvoda i status koji je izgradio. Proces uništavanja starih karaktera i formi kroz koje se izražavao se nastavlja. Juče je bio rokenrol, danas je eksperimentalni džez. Nekada je bleštao pod unapred organizovanim blicevima, na kraju nam je davao tek tizere svog postojanja. U periodu kad smo delili vazduh bio je nalik ljudskom biću, danas je on Crna zvezda, neuništiva i bleštava. Na kraju dana, ne moramo da znamo sve o njemu i njegovom bezgraničnom stvaralaštvu. Počnimo sa pesmom "Heroes" i pokušajmo da prema životu imamo samosvesni odnos Dejvida Bouvija, koji je stalnim menjanjem sebe savio i univerzum.

Imamo vremena za inspiraciju.

Crna zvezda je rođena i sijaće večno.

 

 




Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.