Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Reportaža

Flamanski gradovi: Varoši čokolade, dijamanata i velikih slikara

Sve što vredi videti u Belgiji, izuzev Ardena, nalazi se u Flandriji, bilo da govorimo o gradovima, pivu, čokoladama, slikarima, dijamantima. Flamanci su izgubili Brisel, mada se poslednjih godina bore da ga povrate, bez velikog uspeha, ali kada prođete kroz flamanske gradove i kada se uverite u kvalitet železničke mreže i mreže auto-puteva, postaje vam jasno zašto nikome iz Antverpena, Genta, Luvena ili Briža ne pada na pamet da se preseli u Brisel
Piše Željko Pantelić, dopisnik Originala iz Italije
Datum: 12/08/2017

Flamanski gradovi: Varoši čokolade, dijamanata i velikih slikara

Foto Profimedia

ANTVERPEN

Antverpen je olimpijski grad, zavičaj Petera Paula Rubensa, prestonica dijamanata, mesto podviga unuka Julija Cezara, Silvijusa Braba, po kojem je i dobio ime (Antverpen na flamanskom znači: zavitlati) pošto je odvažni Brabo ubio diva Antigona surovo slavnog po odsecanju ruke svakome ko bi odbio da plati putarinu, koji bi zatim zavrljačio u reku Šelda. Na spektakularnom centralnom trgu Grote Markt centralno mesto zauzima statua hrabroga Braba koji vitla Antigonovom šakom. Neki čak smatraju Grote Markt, s njegovim miksom flamansko-renesansne arhitetkure, lepšim od Gran Plasa u Briselu. Poput briselskog trga i antverpenski je okružen zgradama koje su konstruisali razni esnafi i udruženja zanatlija takmičeći se ko će napraviti raskošnije zdanje. Za njima ništa ne zaostaje ni tzv. Gradska kuća (Stadhuis) u kojoj je smeštena lokalna administracija,

U blizini Grote Markta nalazi se Zeleni trg (Groenplaats) sa statuom Petera Paula Rubensa i Crkvom Svetog Pavla u kojoj je sahranjen najveći flamanski slikar. Do pre dvesta i kusur godina tu je bilo groblje koje je tokom austrijske okupacije naredbom cara Jozefa II Habzburškog pretvoreno u zelenu površinu, a danas njome dominiraju elegantni barovi i restorani, kao i "Karbonkelhuis", odnosno Dijamantska kuća. Za ljubitelje umetnosti u neizostavne stanice spada i poseta Rubensovoj kući(Rubenshuis), ne samo zbog ateljea u kojem je umetnik stvarao već i zbog ostalih prostorija koje verodostojno dočaravaju kako se živelo u Rubensovo vreme i ukrašene su Rubensovim delima, ali i radovima njegovog učenika Van Dajka i ostalih flamanskih slikara. Vrlo bogatu kolekciju remek-dela flamanskih slikara poseduje i Muzej umetnosti.

Jedna od najvećih atrakcija nekada najvećeg lučkog grada na Starom kontinentu nalazi se u kvartu Zurenborg. Reč je o Ulici Kohels-Ojslej (Cogels-Oysley). Na prelazu između 19. u 20. vek novopečeni flamanski bogataši su počeli da se takmiče ko će više da zadivi svoje sugrađane originalnošću, lepotom, ekstravagantnošću zgrada na tom mestu. Rezultat tog nadmetanja je jedna od najupečatljivijih ulica na planeti sa nedostižnim brojem zgrada u neorenesansnom stilu, jugendstilu, ar nuvo (secesija), načičkanim sa obe strane kolovoza.

Veoma sugestivna je i šetnja obalom Šelde, uključujući i obilazak srednjovekovnog zamka Sten u kojem je i Nacionalni pomorski muzej i sa čijih zidina je vrlo lako zamisliti kako su tom rekom, koja kao da grli Antverpen, vekovima klizili trgovački brodovi sa dragocenim tovarima iz dalekog sveta za Evropu.

U neposrednoj blizini glavne železničke stanice nalazi se kvart čije ime nedvosmisleno govori o glavnoj aktivnost u četvrti: Dijamant (Diamant). Gotovo tri četvrtine svih transakcija najboljeg ženskog prijatelja na svetu odigra se u nekoliko ulica oko železničke stanice. Taj deo grada zove se i Severni Jerusalim, zbog velikog prisustva Jevreja koji su i vodeći trgovci dijamantima, zajedno sa Libancima maronitima i Indijcima đainistima.

Antverpen će vas iznenaditi i svojim šarmom, neverovatno velikim izborom prodavnica svih vrsta i šarenolikošću restorana i drugih mesta za izlaske. Nije slučajno da kad krenete peške od glavne železničke stanice ka Grote Marktu imate utisak da ste u barem dvaput većem gradu nego što je Brisel, uprkos činjenici da je upola manji od glavnog grada Belgije. Kao i u drugim flamanskim gradovima, i u Antverpenu se svake godine centar "okiti" veoma veselom "Božićnom pijacom" koja doprinosi da se nekoliko nedelja konstantno oseća praznična atmosfera i s nestrpljenjem iščekuju Božić i Nova godina.

Za razliku od drugih flamanskih gradova, u kojima je pivo apsolutno prvo piće, u Antverpenu, starom lučkom gradu, a samim tim i mornarskoj Meki, uz školjke i pomfrit, i pored piva, pije se lokalni džin "Jenever". Takođe, u Antverpenu se nalazi jedan od najboljih italijanskih restorana severno od Alpa, "Da Giovanni" (Kod Đovanija), u kojem će vas, ako vam dosade kiša, vlaga i hladnoća, atmosfera italijanskog juga i mirisi i ukusi napolitanske hrane okrepiti kao da ste se kojim čudom prebacili u grad podno Vezuva.

 

Foto Profimedia
Foto Profimedia

 

BRIŽ

Briž je najposećeniji i najprivlačniji flamanski grad. Iako nije veliki administrativni centar kao Brisel, nije tako važan univerzitetski centar kao Luven, nema takav ekonomski značaj kao Antverpen, nije veliki kao Gent, nije više na moru kao Ostende, Briž ostaje najromantičniji, najpoželjniji i najvoljeniji flamanski grad. Severna Venecija, kako pomalo pretenciozno tepaju Brižu, zaista jeste neka vrsta muzeja na otvorenom. Sreća i nesreća Briža je da je pre petsto godina ostao bez izlaza na more zbog povlačenja mora i ako bi se najpoznatiji ovdašnji slikar Jan van Ajk kojim slučajem vratio sa onoga sveta, ne bi imao nikakav problem da se snađe u Brižu. Ono što je Rubens za Antverpen, ili Magrit i familija Brojgel za Brisel, to je Van Ajk za Briž, iako se "Portret bračnog para Arnolfini" nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu a poliptih "Gentski oltar" u Katedrali u Gentu.

Svoje bogato nasleđe današnji Briž duguje viševekovnoj ulozi jednog od najvažnijih trgovačkih centara u Evropi. Pomenuti Arnolfinijevi koje je ovekovečio Van Ajk bili su bogati trgovci iz italijanskog grada Luke koji su poslom boravili u Brižu. Nekada se u luci Brižu trgovalo svinjetinom iz Danske, vunom iz Engleske, začinima iz Venecije, keramikom iz Rusije, zlatom i srebrom iz Poljske, bundama iz Bugarske, kožama iz Irske. Zbog svoje pozicije i značaja Briž je često bio jabuka razdora u odnosima Engleske i Francuske kroz istoriju. Na centralnom trgu (Markt) dominira spomenik dvojici flamanskih junaka Janu Brejdelu i Piteru de Koniku, koji su predvodili pobunjenike protiv francuske vlasti u tzv. Briškom jutru, gerilskoj operaciji u kojoj su Flamanci masakrirali francuske trupe uz pomoć lozinke "Schibboleth", što znači "štiti i prijatelj", koja je izuzetno teška za izgovor Francuzima, te je omogućila sledbenicima Bejdela i De Konika da lako razaznaju ko su Francuzi a ko lokalni Flamanci u redovima trupa francuskog kralja Filipa Lepog.

Na Marktu se nalazi i Beffroi (gradski toranj) sa svojih 366 stepenika koje vredi preći kako bi se uživalo u spektakularnom pogledu na Briž i panorami koja se na zapadu stapa sa morem. Beffroi je kroz vekove bio simbol nezavisnosti, ponosa i bogatstva Briža. Interesantno je da ispred gradskog tornja postoji i maketa za ljude sa slabim vidom ili one koji uopšte ne vide da mogu kroz dodir makete da shvate o kakvom tornju se radi. Takođe, Beffroa je opremljen sa 47 zvona koja svaki sat ne zvone već sviraju. Na Marktu je i Gradska kuća iz 14. veka koja se može pohvaliti kao najdugovečnija u Belgiji. Na par koraka je i Groninge muzej sa jednom od najbogatijih umetničkih kolekcija, posebno kada je u pitanju flamansko slikarstvo, kao i Katedrala Svetog Spasa u gotskom stilu.

Pored Markta se nalazi Burg, nekadašnji zamak koji je izgradio grof Balduin, zvani Gvozdena ruka, koji će kasnije postati prvi latinski car u Svetoj zemlji početkom 13. veka. Najznačajnije zdanje u tom kompleksu je Bazilika Svete krvi u kojoj se čuva, po predanju, krv Isusa Hrista koju je u Briž doneo grof Tjeri od Alsacije iz jednog od krstaških pohoda. Od 1291. godine, bez prekida, za svaki Spasovdan održava se procesija ulicama Briža u srednjovekovnim kostimima. Osim te procesije koju svakako treba videti, veoma pitoreskna je i "Proslava kanala". Reč je o manifestaciji koja se održava svake treće godine i tada se osvetle svi kanali koji presecaju Briž, a na nekoliko desetina vrlo sugestivnih mesta prikazuju se scene iz istorije grada i iz njegovog najsvetlijeg perioda. U svakom slučaju, vožnja kanalima je vrlo intenzivan doživljaj, istina ne kao u Veneciji, ali drugačiji i zato primamljiv.

Ako vas kojim slučajem put navede u Briž od kraja novembra do polovine januara, osim što ćete moći da uživate u novogodišnjem vašaru, vredi odvojiti malo vremena i za festival skulptura od leda i snega.

Jezero zaljubljenih (Minnewater) u Brižu omiljeno je mesto i lokalnih meštana i turista. Reč je o jezeru i parku koji svedoče o postojanju nekadašnje luke u Brižu u koju su uplovljavali brodovi iz čitavog srednjovekovnog sveta. Jezero je okruženo parkom i srednjovekovnim zgradama, tornjevima i zidinama koji su nekada štitili grad. Sa mosta na jezeru pruža se pogled na jednu od najlepših panorama Briža. Zaljubljeni, romantičari, ljubitelji prirode i lepih šetnji biće oduševljeni i Begijnhofom, nekadašnjim manastirom za udovice u kojem su se one posvećivale dobrotvornom radu, uglavnom pomažući bolesnima i siromašnima. Za sladokusce je obavezna etapa i poseta Muzeju čokolade, a za ljubitelje dijamanata Dijamantskoj kući (Diamanthuis).

U Brižu obavezno probajte "carbonade a la flamande", reč je o goveđem gulašu u pivu. Takođe, u ovom flamanskom gradu pijte isključivo svetlo pivo -- "witbier" (ili "biere blanche" na francuskom), a za desert obavezno uzmite čokoladu u svim oblicima.

 

Foto Profimedia
Foto Profimedia

 

GENT

Pored Briža, i Gent je deo svetske baštine pod zaštitom Uneska. U jednom periodu srednjeg veka Gent je figurirao kao drugi grad po važnosti i blagostanju u Evropi, odmah iza Pariza. Svedočanstvo tog sjaja Genta najbolje se vidi kroz velelepnu Katedralu Svetog Bava, Belfort (gradski toranj), Zamak grofova i niz zgrada korporacija i zanatskih udruženja koja su vekovima bila nosioci prosperiteta ovog flamanskog grada.

Gent se nalazi na ušću reke Lej u Šeldu i njegov najlepši deo, po mišljenju potpisnika ovih redova, nalazi se na Grasleju ili Rivi trava i Korenleju ili Rivi žita, gde se nalaze najlepše zgrade u Gentu na obalama reke Lej. One se preko dana ogledaju u reci a tokom večeri predstavljaju podlogu za igru svetla velikih reflektora koje je postavio dizajner svetla Rolan Žeol. Reč je o palatama koje su tokom zlatnog perioda Genta, između 13. i 17. veka, podigla zanatska udruženja i korporacije, a na njih se naslanja i Zamak grofova prema kojem lokalno stanovništvo ima podeljena osećanja. Neki su ponosni na zamak koji tu stoji već osamsto i kusur godina, dok drugi i dalje u njemu vide simbol otuđene vlasti i osionosti pojedinih vladara, zbog čega su ga u žargonu zvali Zamkom đavola. To osećanje je na neki način reprezentovano i kroz činjenicu da zamak ugošćuje Državni arhiv ali i Muzej torture, u kojem su predstavljeni brojni predmeti i mašine koje su služile za mučenje ljudi.

Mesto u kojem se spajaju sve lepote Genta nalazi se na Mostu Svetog Mihaila. Sa te privilegovane platforme uživa se jednako u panorami Grasleja i Korenleja kao i u pogledu na velike tornjeve Ganda, odnosno Katedralu Svetog Bava i Crkvu Svetog Nikole sa njihovim zvonicima.

Katedrala Svetog Bava, osim što dominira, uz Belfort, centralnim trgom, u sebi čuva dva remek-dela dvojice najvećih flamanskih slikara Jana van Ajka i Petera Paula Rubensa, Ajkov poliptih "Gentski oltar" i Rubensov "Preobraćanje Svetog Bava". Belfort je visok 91 metar i svakih 15 minuta odsvira sa svoja 54 zvona veoma prijatan muzički motiv koji se razlikuje od zvonjave naših crkava kao renesansna muzika od guslanja. Gent ima i jednu zajedničku crtu sa Venecijom, kao što su krstaši doneli čuvene "Konje Svetog Marka", koje su opljačkali u Konstantinopolju, u Veneciju, tako su i flamanski krstaši doneli kao pljačkaški plen iz prestonice Vizantije "Zlatnog zmaja" ("Gulden Draak") i smestili ga na vrh Belforta. "Gulden Draak" je i ime piva koje je nastalo u Gentu i koje je dobilo nagradu za najbolje pivo na svetu u 1998. godini.

Osim tradicionalnog božićno-novogodišnjeg vašara, posebno razdragana atmosfera vlada u Gentu tokom vašara cveća koji se održava svake poslednje sedmice u aprilu, kao i tokom Festivala svetlosti koji je na programu u januaru. Ako se kojim slučajem zateknete u Gentu u nekom drugom periodu, ne preskočite petak kada se ceo centar Genta pretvori u veliku pijacu sa živopisnim tezgama na kojima se može pazariti sve, a živopisnost i nošnje brojnih lokalnih prodavaca daju ideju kako je sve to izgledalo pre par vekova.

Gent, kao i Antverpen i Briž, komotno se obilazi peške i potrebno je nešto više pešačiti od železničke stanice do centra grada. Ko nije u formi ili ne voli previše duge šetnje, može da se osloni na javni prevoz koji funkcioniše besprekorno, ali je mnogo lepše došetati u grad jer tako ugođaj postaje mnogo intenzivniji. U Gentu se jede lokalna pršuta sa senfom i pije se pivo od trešanja, čuveni "Kriek".

 

 

LUVEN

Luven je već vekovima univerzitetski grad po antonomaziji. Višestoletno prisustvo studenata u dobroj meri je oblikovalo izgled i duh grada koji je na 30 kilometara od Brisela i u koji se stiže za 20 minuta vozom iz glavnog grada Belgije. Luven je u neku ruku prestonica belgijskog piva, budući da je tu, između ostalih poznatih maraka piva, rođena i "Stella Artois" ("Stela Artoa").

Luven je manje kitnjast od Antverpena, Briža i Genta, ali će vas ipak iznenaditi više od pomenutih gradova i nije isključeno da ćete iz njega poneti najlepše utiske. Ako je u Brižu najstarija Gradska kuća u Belgiji, onda je Stadhuis u Luvenu ubedljivo najlepše opštinsko sedište, možda i u celoj Evropi. Gradska kuća je napravljena u brabantskom gotičkom stilu sa flamanskim elementima i palata je ukrašena sa 236 figura koje se nalaze u nišama fasade a predstavljaju poznate umetnike, naučnike, erudite, svece, zaštitnike, kao i lokalne vladare, grofove iz Luvena i vojvode iz Brabanta. Preko puta Stadhuisa je Crkva Svetog Petra koja se smatra najreprezentativnijim primerom brabantskog gotskog stila.

Na Grote Marktu ili Velikom trgu, osim Gradske kuće i Crkve Svetog Petra, nalazi se i pab "The Capital" koji sa briselskim "Delirijum tremensom" deli titulu lokala sa najvećom ponudom piva u Evropi. Karta piva sastoji se od dve hiljade različitih maraka piva iz čitavog sveta i vlasnici žele da stignu do cifre od 2.500. Osim što lokal nudi jedinstvenu atmosferu, prava atrakcija je mehanizam koji se koristi da se iz ogromne kantine sa 2.000 različitih piva, zadovolje prohtevi probirljivih pivopija i na njihov sto stavi tražena marka piva.

Najživlji i najintrigantniji deo Luvena je Oude Markt ili Stari trg koji mnogi apostrofiraju kao "najduži šank ili bar u Evropi". Stari trg je pravougaonog oblika i bukvalno ne postoji jedan kvadratni metar koji nije zauzet stolovima barova, restorana, pabova, pivnica itd. Naravno, atmosferi na Starom trgu ton daju studenti koji čine veći deo stanovništva u gradu i dolaze sa svih strana sveta, pa se tokom sunčanih dana Oude Markt pretvara u neku vrstu "sveta u malom" gde su čuje većina svetskih jezika, pod budnim okom bronzane statue sa eksplicitnim imenom "Studentska mama".

Budući da je Luven grad studenata, neizbežno je posetiti trg Ladeuzeplein kojim dominira monumentalna biblioteka Luvenskog katoličkog univerziteta. Palata je poklon američkog naroda Luvenu pošto su Nemci tokom Prvog svetskog rata zapalili originalnu biblioteku iz 17. veka koja je bila u blizini Velikog trga.

Odlično mesto za predah i uživanje u panorami Luvena je "M-Cafe" sa čije se terase pruža pogled na krovove Luvena; to je savršena loža sa posmatranje zalaska sunca tokom vedrih dana, kao i onih sa malo oblaka koji vam dočaravaju kako je Magrit dolazio do ideja da slika paperjaste oblake.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.