Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Sport

Anton Josipović: Kako sam izbegao i Holifilda i smrt

Jedno zlato iz Los Anđelesa posebno se pamti i 30 i kusur godina kasnije. Anton Josipović, Banjalučanin, Hrvat po rođenju, Jugosloven po uverenju, danas stanovnik Republike Srpske, postao je olimpijski pobednik u poluteškoj kategoriji, a i sam priznaje da se to dogodilo jer je on svog Amerikanca - izbegao. Bio je to veliki Ivander Holifild. Josipović se prisetio tih dana, ali i razgovora sa Miloradom Dodikom, Antom Markovićem, pričao kako je ušao u politiku i kako je odbio Franja Tuđmana
Piše Žarko Marković
Datum: 08/01/2017

Anton Josipović: Kako sam izbegao i Holifilda i smrt

Na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. godine Jugoslavija je osvojila rekordnih 18 medalja. Vuković, Vujović, Isaković i družina vodili su rukometaše do prvog mesta, Svetlana Kitić bila istinski vođa zlatnih rukometašica, Mirko Nišović i pokojni Matija Ljubek osvojili su dve medalje, čak su i fudbaleri bili bronzani, a pet medalja doneli su rvači.

Četiri medalje osvojene su u boksu. Prištinski Albanac Azis Salihu bio je bronzani, nakon što je u polufinalu izgubio od budućeg pobednika Tajrela Bigsa, kojem je Majk Tajson tri godine kasnije zaustavio vrtoglavi uspon u profesionalnoj karijeri. Mirko Puzović je u polufinalu takođe ispao od Amerikanca, Džerija Pejdža, budućeg zlatnog, a Redžep Redžepovski je izgubio u finalu od Stiva MekKrorija. Ni on, ni Pejdž nisu postigli ništa u profi karijeri.

Ipak, jedno zlato iz Los Anđelesa posebno se pamti i posle 30 godina. Anton Josipović, Banjalučanin, Hrvat po rođenju, Jugosloven po uverenju, danas stanovnik Republike Srpske postao je olimpijski pobednik u poluteškoj kategoriji, a i sam priznaje da se to dogodilo jer, za razliku od Salihua, Puzovića i Redžepovskog, on je svog Amerikanca - izbegao. Bio je to veliki Ivander Holifild. Priča o diskvalifikaciji budućeg velikog šampiona uglavnom je poznata, kao i fakt da ga je iz finala izbacio jugoslovenski sudija Gligorije Novičić i to zbog toga što je protivnika sa Novog Zelanda, Kevina Berija, udario posle sudijskog znaka "stop". Poznato je i da je Josipović, na ceremoniji proglašenja pobednika, Holifilda kojem je uručena bronza, praktično digao na najviše postolje, utišavši tako zvižduke koji su odjekivali dvoranom. Manje je poznato da je Josipović tada propustio veliku priliku da odmah postane profesionalac.

"Došao je Don King i ponudio da ostanem u Americi, i ne vraćam se u Jugoslaviju. Izgledao je poprilično čudno. Bez košulje, sa nekom mašnom i zlatnim lancem. I odbio sam ga. Nekoliko meseci posle je bilo pokušaja da se organizuje profesionalni meč između mene i Holifilda, kao svojevrsno finale. I bili smo na nekim pregovorima u Milanu, ali ni tada nisam pristao da pređem u profesionalce, jer bih time rizikovao mnogo toga u Jugoslaviji koje nisam hteo da se odreknem. I tada je tu bio Don King, kao i Danijel Duva, koji je u to vreme bio glavni bokserski menadžer u Americi. Don King mi je tada rekao da su retki oni kojima je on nudio ugovore, i da su se uglavnom nudili njemu, ali priznao mi je da je to uradio samo zato što sam belac. Trebao mu je bokser koji nije tamnoput", priča Josipović za Nedeljnik.

Legendarni hrvatski novinar Božo Sušec iskoristio je dolazak Ivandera Holifilda u Zagreb početkom marta, da objavi tekst u kojem je velikog Amerikanca proglasio za veliku žrtvu sudijskih nepravdi. Inače, novinari u Zagrebu su pitali Holifilda da li mu znači nešto ime Antona Josipovića.

"Bio sam tada jako razočaran, no to nema veze s vašim sunarodnjakom, već s lošom odlukom sudije. Što se finala tiče, često mislite da ste bolji od nekoga, ali to ne znate dok mu se ne suprotstavite. On je bio levak, ja dešnjak, ko zna šta bi bilo", rekao je Holifild.

Josipović nam kaže da žali što nije došlo do borbe sa Ivanderom, ali priznaje da nije imao velikih šansi.

"Realno, bio je u velikoj prednosti. On je odmah posle Igara rekao da bi u finalu krenuo od starta da me nokautira, jer bi mu se šanse smanjivale kako bi meč odmicao, s obzirom da sam ja tada važio za najboljeg tehničara na svetu. I tada sam zaključio da je pošten i veliki sportista i laf, jer sam i sam mislio isto. Moja taktika u tom meču bi bila samo da gledam kako da spasim glavu, a on bi vrebao priliku da me zvekne. A što se tiče priče o sudiji Novičiću, u pitanju je gospodin čovek, viđali smo se posle tog događaja i stalno mi je govorio da nikakvu uslugu meni nije učinio. Bio je potpuno u pravu sa tom diskvalifikacijom. To je bio njegov stil. Čak je jednom i Marijana Beneša diskvalifikovao u meču u sred Banjaluke", kaže Josipović.

Titula olimpijskog pobednika promenila je njegov život iz korena. U onoj državi takve stvari su bile cenjene, a karijera se razvijala po planu. Odbijao je brojne ponude da pređe u profesionalce, sve do 1990. Nije putovao u Seul da brani zlato, bile su mu preče neke druge stvari, poput vođenja kafića u rodnoj Banjaluci. I tada je u boksu bilo novca, čak i u amaterskom.

Nikada se nije svrstavao, iako je početkom devedesetih to bilo moderno. Često ističe da se na popisu stanovništva 1991. godine izjasnio kao - Japanac. Kaže nam da nije verovao da će se ona velika država raspasti, niti da će se ljudi ubijati na svim stranama.

"Kada je počelo rokanje u Sarajevu, zadesio sam se u Italiji, a onda mi je menadžer bankrotirao, pa sam otišao u Austriju. Dolazio sam u Hrvatsku povremeno, i vraćao se u Beč."

Kada je 1997. došao u Banjaluku na jedan bokserski turnir, dok je sedeo u lokalnom kafiću, prišao mu je mladić, i ispalio dva metka u njega. Vest o ranjavanju bivšeg olimpijskog šampiona, preko CNN-a, došla je i do Holifilda.

"Priča se da me lično zvao, ali to nije tačno. On je kurtoazno ponudio pomoć, preko nekih posrednika, što dovoljno govori o kakvoj se veličini radi. Došli su tada i neki generali iz mirovnih snaga, doneli lekove. Sedam dana sam se lečio u Banjaluci, a onda su me prebacili u Zagreb. Taj što je pucao je bio neki zanesenjak. Taj je mislio da će, ubivši mene, stvoriti sebi nekakvo ime u kriminalnm krugovima, a u stvari je sam sebi napravio zlo. Ali, dobro me je upucao. Čuvao sam se tokom borbi, vodio računa o zdravlju, a onda naiđe budala i napravi mi zlo da sam morao ponovo učiti da hodam i jedem. Ali, preživelo se. Posle su me u bolnici posećivali razni ambasadori, političari, jednom došla i televizija pa su mi tražili da pljujem po Srbima i Banjaluci. Rekao sam taj slučaj nema veze sa tim što oni misle, i poručio da ne želim da okrećem svoj grad protiv sebe. Pa dok sam ležao u Banjaluci, na desetine ljudi je dalo krv za mene", priseća se Josipović.

Nije taj dolazak novinara u zagrebačkoj bolnici bio prvi pokušaj da ga se uvuče u koloplet ratnih i nacionalističkih spletki. Zadesio se sredinom '92. na prijemu u Zagrebu povodom prijema Hrvatske u Međunarodni olimpijski komitet, koji je bio klasična politička priča. Tvrdi da je još jedno veliko boksersko ime iz regiona, Željko Mavrović, odbio da se pojavi i na tom i na nekim drugim događajima.

"Mavrović je imao sjajnu karijeru, ali nije sve dobro politički odradio. Njemu je država morala napraviti borbu za svetskog prvaka u Zagrebu ili negde na moru, ali oni to nisu hteli da urade. Na jednom od tih skupova meni je prišao čovek iz okruženja Franje Tuđmana i rekao mi bukvalno: "Slušaj, imamo stanove, lokale, Srbe smo izgurali, izaberi sebi šta hoćeš, ali hajde sa nama, obuci uniformu, treniraj specijalce...". Nećkao sam se, i dobio logično pitanje: "Kakav si ti Hrvat?". Odgovorim mu da nisam tip za uniforme, da sam neodgovoran, a on reče: "Dobro, vidim da nećeš, ali j... ti majku kažeš li nešto protiv nas", otkriva Josipović detalje razgovora sa Matom Laušićem, nekadašnjim šefom Tuđmanovog obezbeđenja.

Za braću Kličko tvrdi da su preuzeli celi svetski boks pod svoju kontrolu. Drago mu je da se Vitalij pomalo izvlači iz ukrajinske krize, ali nema ništa protiv političkog angažmana sportista. I sam je živi primer. Sa političarima je "na vezi" već 25 godina, a jednom je bio i kandidat za predsednika, 2007.

"Nakon prvih izbora u BiH 1995. godine, prvi čovek opštine Laktaši postao je Milorad Dodik. Ja sam tada imao neke kombinacije sa klubom u Banjaluci, ali bilo mi je dosta toga, i naleteo sam na Dodika, ponudio mu da napravim kamp u Laktašima. On mi je rekao: 'Napiši šta ti treba i dođi ujutro da to rešimo'. I tako je i bilo. Svojevremeno sam se video i sa Antom Markovićem koji mi je rekao: 'Budi to što jesi, ne daj da te uhvate političari i razvače! Guraj tu jugoslovensku priču'. Bio je divan čovek. Trebalo mu je još tri-četiri meseca da potpuno spreči rat, ali Evropa ga je zeznula, kao što to sada rade Ukrajincima", kaže Josipović.

Za Milorada Dodika ne može da kaže nijednu lošu reč, i deli mišljenje mnogih da je reč o najozbiljnijem političaru u BiH. O najboljem bokseru bivše države se ne bi izjašnjavao, ali ne krije veliko prijateljstvo sa, po mnogima, najvećim - Matom Parlovom.

"U Matinom kafiću u Puli smo gledali zajedno onaj istorijski meč Holifilda i Majka Tajsona kada je moj nesuđeni rival ostao bez dela uha. Svi oko mene, pa i sam Parlov, tada su se kladili na Tajsona, a ja sam igrao na Holifilda. Jer, znao sam da je sposoban da ga pobedi, gledao sam ranije neke njihove sparing-mečeve, i Ivander ga je uvek dobijao. Zato nisam sumnjao u tu njegovu titulu, kao ni pobede u brojnim drugim mečevima o kojima se ovde ne priča jer niko nije ni gledao."

 

 

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.