Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Kultura

Anonimnost i misterija: Ko kupuje skupocene umetnine

Tajnost je dugo bila centralna stvar u svetu umetnosti. Anonimnost štiti privatnost i daje na misterioznosti. Ali neki stručnjaci ističu da je ova vrsta diskrecije nepromišljena u vreme kada se umetnošću trguje kao bilo kojom drugom robom i kada je sumnjiče za pranje novca
Grejem Bauli i Vilijam K. Rašbaum / The New York Times International Report
Datum: 20/03/2017

Anonimnost i misterija: Ko kupuje skupocene umetnine

Foto: Profimedia

Kada prodajete kuću, dokumenti sadrže detalje o prodaji, uključujući vaše ime i imena svih prethodnih vlasnika nekretnine. Ali kada neko na aukciji prodaje umetničko delo – vredno čak sto miliona dolara, mnogo više nego vaša kuća – njegov identitet po običaju je skriven.

Dokumentacija bi mogla da otkrije da delo dolazi iz "evropske kolekcije". Ali kupac obično ne dobija nikakve indicije sa kim zaista ima posla. Ponekad, čak ni aukcijske kuće ne znaju ko je prodavac.

Tajnost je dugo bila centralna stvar u svetu umetnosti. Anonimnost štiti privatnost i daje na misterioznosti. Ali neki stručnjaci ističu da je ova vrsta diskrecije nepromišljena u vreme kada se umetnošću trguje kao bilo kojom drugom robom i kada je sumnjiče za pranje novca.

"Moramo da tražimo transparentnost, odakle vam novac i kuda on odlazi", kaže Tomas Krajst, član odbora Instituta za pokroviteljstvo u Bazelu, švajcarske neprofitne organizacije koja je proučila ovo pitanje.

Debata o anonimnosti intenzivirala se tokom protekle godine, delom podstaknuta "Panama papirima", u kojima je navedeno korišćenje korporativnih zavesa kako bi se sakrilo vlasništvo, izbegao porez i omogućio kriminal, kažu autori.

Različite grupe eksperata dolaze do načina na koje se dileri i aukcijske kuće mogu nositi sa tajnošću i boriti sa pranjem novca. U Kristiju kažu da sada zahtevaju od agenata da otkriju imena vlasnika koje predstavljaju.

U jednom aktuelnom slučaju pranja novca, američke vlasti optužile su malezijske zvaničnike i saradnike da su milijarde dolara iz proneverenih javnih fondova pretvorili u investicije kao što su nekretnine i umetnost. Prema žalbi tužilaca, kupljena su remek-dela umetnika poput Baskijata, Rotka i Van Goga, između ostalog, i to u aukcijskoj kući Kristi. Kasnije, kompanija na Kajmanskim ostrvima u vlasništvu jednog od optuženih za pranje novca uzela je 2014. od Sotbija pozajmicu od sto sedam miliona dolara, iskoristivši neke od umetnina kao zalog.

Ni same aukcijske kuće ne mogu uvek da znaju čije umetnine prodaju. U ovom konkretnom slučaju, kolekcionar je optužio Sotbi da je prodao njegovu sliku Tuluz-Lotreka vrednu šesnaest miliona dolara, a da nisu ni znali ko je zapravo vlasnik.

Lotrekovo delo "Au Lit: Le Baiser", predato londonskom Sotbiju za prodaju 2015. godine, prikazuje dve žene u zagrljaju na krevetu. Švajcarski diler koji je sliku doneo u Sotbi, Iv Buvije, potpisao je papire naznačivši da je on ovlašćen da je proda. Nakon prodaje, njemu je predata zarada.

Ali stvarni vlasnik bio je trust kojim upravlja Dmitrij E. Ribolovljev, ruski milijarder kojem je Buvije bio umetnički savetnik. Ribolovljev je potvrdio da je odobrio prodaju, ali da je Sotbi trebalo da proveri ko je pravi vlasnik pre nego što je predao novac.

"Neverovatno je da je takvo retko i vredno remek-delo moglo da bude prodato na aukciji, a da aukcijskoj kući nije poznat identitet pravog vlasnika", rekla je u saopštenju Tetijana Beršeda, pravna zastupnica porodice Ribolovljev.

Umetnine su naročito zgodne za pranje novca, kažu stručnjaci, pošto je transfer lak, a skladištenje tiho.

Pored problema sa pranjem novca, neki stručnjaci kažu da anonimnost kupaca i prodavaca ometa mogućnost da se vlasništvo prati, što je ključni faktor za utvrđivanje autentičnosti dela.

Anonimnost definitivno jeste bila jedan od ključnih faktora za prevaru koja je smakla respektabilnu galeriju Knedler u Njujorku nakon 165 godina poslovanja. Kolekcionari su predali nekih osamdeset miliona dolara za kupovinu nepoznatih, čak lažnih, "remek-dela" koja su na tržište doneli dilerka umetnina sa Long Ajlenda i njen dečko. Rekli su da sva dela potiču od misterioznog kolekcionara koji je postao poznat kao Gospodin Iks. U stvari, radilo se o falsifikatima izrađenim u garaži u njujorškom Kvinsu.

Aukcijske kuće i neki eksperti kažu da je pranje novca retko i da su sumnje preterane. Mnogi u svetu umetnosti veruju da bi eliminisanje anonimnosti samo naškodilo tržištu i uzurpiralo privatnost. Među prodavcima su i, kako kažu, porodice koje jedino žele da izbegnu sramotu zbog velikih dugova.

Nametanje pravila aukcijskim kućama, neki tvrde, samo bi usmerilo poslovanje ka manje regulisanim tržištima u inostranstvu ili u ruke privatnih dilera.

"Moramo da koračamo lagano", kaže Evan Bird, savetnik za umetnost i finansije u U. S. Trust, banci koja pruža usluge imućnim klijentima. "Osim ukoliko ne želimo da gledamo kako umetnost biva zloupotrebljena na najrazličitije načine. Neophodno je uraditi to bez mnogo prašine."

 

 

Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se besplatno dobija uz svaki primerak novog broja Nedeljnika, u prodaji od četvrtka, 16. marta. Izdanje sa više od 40 najboljih tekstova iz produkcije Njujork tajmsa, koje u slobodnoj prodaji košta 700 dinara, svakom čitaocu Nedeljnika na POKLON


 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.