Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Intervju

Akademik Per Jakobsen: Uvek se iznenadim koliko je Andrić ovde i dalje izazovan

Kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu, izdavači su otkrili Jugoslaviju. Otkrili smo nešto novo, otprilike kao što sam ja otkrio nešto novo i nepoznato kad sam prvi put došao u Beograd. Skoro ništa nije bilo prevedeno pre 1961. godine. Sledeće decenije prevodilo se oko dvadeset pet knjiga iz vaših krajeva, kaže osnivač je katedre za srpskohrvatski jezik i književnost na Univerzitetu u Kopenhagenu, a od 1988. godine i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti osamdesetdvogodišnji Per Jakobsen, danski lingvista, leksikograf i istoričar književnosti
Razgovarala Marija Božić, Original magazin
Datum: 09/10/2017

Akademik Per Jakobsen: Uvek se iznenadim koliko je Andrić ovde i dalje izazovan

Foto: Igor Pavićević

Per Jakobsen je danski lingvista, leksikograf, istoričar i tumač književnosti. Prvi je na danski jezik preveo dela Ive Andrića, a poznati su i njegovi prevodi Krleže, Tišme i Bulatovića. Osnivač je katedre za srpskohrvatski jezik i književnost na Univerzitetu u Kopenhagenu, a od 1988. godine i član Srpske akademije nauka i umetnosti. On priča kako je odlučio da prevodi Andrićeva dela i da li bi njegova književnost bila i godinama posle smrti toliko čitana da nije dobio Nobelovu nagradu.

"Mislim da Nobelova nagrada nije posebno dobro merilo za književnu vrednost. Ako bacite pogled na spisak književnih nobelovaca od 1901. pa do danas, videćete da Švedska akademija nije uvek imala mnogo sreće u izboru svojih dobitnika. Pogotovo poslednjih dvadeset godina ne mogu da se rešim utiska da su kriterijumi više politički i geografski nego književni. Što se tiče toga da li je Ivo Andrić čitan zbog Nobelove nagrade, verujem da je čitan bez obzira na tu nagradu. Uvek kad dođem u Beograd, iznenadim se koliko njegova književnost, a i njegov lik i dalje zanima i izaziva čitaoce. Pitanje je međutim da li se Andrić čita isto toliko u inostranstvu kao i ovde. Postoje još uvek pisci koji nisu dobili Nobelovu nagradu, a čitaju se svejedno. Nisam upoznao Andrića lično, ali smo razmenili par pisama", rekao je Jakobsen.

Da li je književnost iz Jugoslavije bila "egzotična" za danske izdavače? Koliko su se upuštali u poduhvat prevođenja i objavljivanja tih knjiga, akademik dodaje.

"Kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu, izdavači su otkrili Jugoslaviju. Otkrili smo nešto novo, otprilike kao što sam ja otkrio nešto novo i nepoznato kad sam prvi put došao u Beograd. Skoro ništa nije bilo prevedeno pre 1961. godine. Sledeće decenije prevodilo se oko dvadeset pet knjiga iz vaših krajeva. Posle jedno deset godina izgleda da je tržište bilo zasićeno. A onda posle pauze od nekoliko godina, od 1990. godine ponovo se prevodilo, mada ne toliko kao u prvoj fazi.

Treba dodati da je između 1994. i 2004. godine kod nas objavljena Danska nacionalna enciklopedija u 20 tomova, gde sam napisao oko pedeset odrednica o srpskim, hrvatskim, slovenačkim i makedonskim piscima, kao i opširnije članke o pojedinim nacionalnim književnostima. A otprilike u isto vreme jedno izdavačko preduzeće je 1999. godine objavilo Leksikon stranih pisaca u dva toma gde sam isto pisao o "jugoslovenskim" piscima. Na taj način srpski pisci i srpska književnost su prisutni u Danskoj i u prevodima i u enciklopedijskim člancima", ispričao je akademik.

U razgovoru za Original osamdesetdvogodišnji Jakobsen govori o književnosti i stvaranju novih jezika na prostoru Balkana, intelektualcima u Srbiji i Danskoj.

 

CEO INTERVJU U ORIGINAL MAGAZINU KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NEDELJNIK KOJI JE NA KIOSCIMA OD 5. OKTOBRA.


 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.