Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Društvene mreže

#10YearChallenge: Šta se krije iza novog trenda na društvenim mrežama

Na prvi pogled #10YearChallenge, koji se svetom raširio poput epidemije, deluju nevino poput većine fotografija objavljenih u tom izazovu. Međutim, stručnjaci veruju da te slike sadrže dovoljno podataka da sistemi veštačke inteligencije pomoću njih izrade profile iz kojih će moći da se vidi ne samo kako je neko izgledao juče i kako izgleda danas, nego i kako će izgledati sutra
Datum: 17/01/2019

#10YearChallenge: Šta se krije iza novog trenda na društvenim mrežama

Foto: Profimedia

Ukoliko koristite društvene mreže, verovatno vam nije promakao novi trend na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru: internet su preplavile fotografije na kojima ljudi "urbi et orbi" prikazuju kako su izgledali pre deset godina, a kako izgledaju danas.

Zgodno, zabavno i slatko. Mnogima su zaigrala srca i zaiskrile oči od prisećanja na davno prohujala vremena, ali neki ipak nisu naseli na novi trend. Štaviše, neki stručnjaci najozbiljnije veruju da bi takve fotografije društvene mreže poput Fejsbuka mogle da iskoriste za usavršavanje svojih sistema prepoznavanja lica.

Na prvi pogled i Instagramov #10YearChallenge, koji se svetom raširio poput epidemije, deluju nevino poput većine fotografija objavljenih u tom izazovu. Međutim, stručnjaci veruju da te slike sadrže dovoljno podataka da sistemi veštačke inteligencije pomoću njih izrade profile iz kojih će moći da se vidi ne samo kako je neko izgledao juče i kako izgleda danas, nego i kako će izgledati sutra.

Iz toga proizlazi pitanje tko bi se sve mogao okoristiti tehnologijama prepoznavanja lica. Policija? Tajne službe? Teroristi? Kradljivci identiteta? Ljudi iz marketinga?

Razmišlja li iko o mogućnosti da je Fejsbukov izazov "How Hard Did Aging Hit You" zapravo njihov način da poboljšaju tehnologiju prepoznavanja lica, zapitao se na Tviteru Greg Briton, urednik izdavaštva pri Univerzitetu Džon Hopkins u Baltimoru. "Postoji li bolji način da se ljude nagovore da ponude tone vizualnih podataka za upoređivanje?"

Pošast objavljivanja fotografija u najnovijem Fejsbukovom internet izazovu pokrenuo je Dejmon Lejn, glavni meteorolog za KOCO News 5 u Oklahomi. Post se na njegovoj stranici pojavio 11. januara. Izazov se sastojao u tome da ljudi objave svoje fotografije od danas i od pre deset godina. Potom se čitava stvar raširila pod nekoliko naziva: : "2009 vs. 2019", "How Did Age Hit You" i "10 year challenge". Ljudi su reagovali iznad svih očekivanja i lavina je krenula.

S rastom popularnosti izazova pojavili su se i novi meme-ovi, koji su ga učinili još zabavnijim. Ljudi su počeli da postavljaju fotografije životinja, filmskih junaka i kojekave gluposti koje bi im pale na pamet. Sličan trend, "Puberty Challenge", pojavio se 2017. godine, a prošle godine je bio popularan #GlowUpChallenge; počelo je s s fotografijama Majli Sajrus na dodeli Oskara i preraslo u veliko poređenje fotografija ljudi 2012. i 2018.

Da bi podaci mogli biti da budu iskorišćeni za podučavanje algoritama za prepoznavanje lica smatra i Kejt O'Nil, osnivačica KO Insights-a i autorika Tech Humanist-a. O svojim sumnjama pisala je za magazin Wired. Iako ovaj "10-godišnji izazov" izgleda bezazleno, kaže ona, valjalo bi razmotriti dubinu i širinu ličnih podataka koje delimo.

O'Nil upozorava na mogući scenario u kojem neko želi da algoritam prepoznavanja lica nauči kako da  razlikuje karakteristike nečije fizionomije s obzirom na starenje, odnosno naučiti ga da predviđa kako će neko izgledati u nekom trenutku u budućnosti. U idealnim uslovima za to bi vam jako dobro poslužila ogromna arhiva fotografija ljudi "juče i danas". Još bi više pomoglo kad bi tačno mogao da se odredi vremenski razmak između dve fotografije, jesu li uslikane u razmaku od pet, sedam ili deset godina.

U praksi, ljudi na internet stavljaju svakakve fotografije, ne nužno svoje portrete, i nitko ne garantuje da su uslikane u vreme koje se navodi. Fotografije se najčešće ne stavljaju hronološkim redom, a često se za profilne slike stavljaju slike poznatih osoba, životinja, filmskih junaka, prirodnih pojava ili raznih grafičkih prikaza.

Dakle, pomoglo bi kad bi korisnici sami lepo označili ko je na fotografiji i kada je snimljena. Jer, sve i da su na njima pravi ljudi, niko osim korisnika koji profilnu sliku stavlja na internet ne može da zna kada je ona uslikana. Možda je reč o skeniranoj prastaroj fotografiji.

Ali, ističe O'Nillova, kroz poslednji Fejsbukov meme većina ljudi je svoje fotografije sad stavila u željeni kontekst: "Ja u 2008. i ja u 2018.", nudeći pritom i razne druge informacije o tome ko je fotografiju i gde snimio. Drugim rečima, zahvaljujući ovom meme-u, sada postoji veliki skup podataka pomno odabranih fotografija ljudi od pre otprilike 10 godina i sada.

O'Nilova kaže da korišćenje fotografija na društevnim mrežama ne mora da bude nužno loše. Uostalom, ono je neizbežno i nezaustavljivo. Reč je više o tome da bi trebalo da više vodimo računa kako postupamo s podacima, jer ponekad nam fotografije mogu pomoći da pronađemo nestalo dete, ili da prepoznamo odbeglog kriminalca. Algoritam za prepoznavanje nečijeg lica na osnovu podataka starih nekoliko godina u tome bi mogao da pomogne.

Ovo bi moglo da bude od koristi i marketinškim stručnjacima koji bi lakše mogli da šalju poruke ciljanim grupama, mada nije jasno kako bi ljudi reagovali na to da zaista vide sebe na fotografijama na kojima se uopšte nisu uslikali. Mnogi to smatraju jezivim. Ili, šta ako danas izgledate lošije nego što vas je algoritam osiguravajućeg društva procenio na osnovu vaše fotografije snimljene pre desetak godina; hoće li zbog toga odbiti da vam izdaju polisu osiguranja, ili vam banka ne odobri kredit?

Polemika koja se razvila oko jednog naizled i najverovatnije bezazlenog meme-a dotiče se ozbiljnih pitanja. Tehnologije zadiru u našu privatnost i ljudi imaju pravo da se pitaju kako, zašto i može li se negde povući granica.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.