Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Zvezda Apsint: Očajnički optimizam

Ako je "cilj svake umetnosti proširenje našeg saosećanja" (Džordž Eliot), neotuđiv glas Aleksija se izdiže iz ništavila poput pesme očajničkog optimizma "da bi slavio Čoveka, njegovu Svetost, vulkansku lepotu, neukrotivu upornost". A brodolom Zvezde Apsint, zvezdani haos iz Jovanovog Otkrovenja, izgleda nam kao metafora za celo ostrvo, koje još uvek uzdrmava toliko nasilja i slamanja. Poslednji kovčeg za zaboravljene sa Haitija.
Piše Klemon Bondu, prevod: Maja Solar
Datum: 03/07/2017

Zvezda Apsint: Očajnički optimizam

Zahvaljujući uspešnoj inicijativi edicije Zulma, sada možemo čitati Zvezdu Apsint - poslednji nedovršeni i neobjavljeni roman velikog haićanskog pisca Žaka Stefana Aleksija (1922-1961). Obožavan i od savremenika i od naslednika, Aleksi je mit karipske i svetske književnosti. Pisac blizak Luju Aragonu i Emeu Sezeru, koji se sreo sa Mao Cedungom, Ho Ši Minom i Ernestom Če Gevarom, umro je na Haitiju uhvaćen u vrtlog diktature Fransoa Divalijea, nakon dugogodišnjeg egzila i literarnog stvaranja u Parizu. Sigurno je bio, kako piše Patrik Šamoazo u romanu Texaco, "gospodar rose Šaluzija na naslov romana haićanskog pisca Žaka Rumena, prim. prev.Ć (...) uhvaćen, pretučen, odveden od razjarene zveri (...) ubijen u kandžama pasa Tonton Makut Šnaziv za paravojsku koju je stvorio diktator Divalije, prim. prev.Ć". Nakon više od pola veka, on predstavlja krajnje poetsko svedočanstvo.

Roman - transkribovan iz jedinog pronađenog rukopisa - prati očajno bekstvo Nine Estrelite, junakinje romana L'Espace d'un cillement (Gallimard, 1959). Prostitutka pokajnica, nakon ljubavne veze sa El Kaučom Nina postaje "Eglantina" Šigra rečima, ime Eglantina je na francuskom églantine - divlja ruža, prim. prev.Ć, napušta sirotinjsku četvrt Port o Prensa i hordu otpadnika u Sensation Baru da bi našla mesto na jedrilici Dieu-premier, na putu za Grande Saline radi mutnog poslovnog poduhvata. U pratnji misteriozne Seli Šeri i posade, ona će se naći usred brodoloma, istkanog poput naknadne slike priče Tifon ili Lord Džim Džozefa Konrada.

Iako ne tako magičan poput romana Compčre Général Soleil, prvog romana Žaka Stefana Aleksija koji je izdavačka kuća Gallimard objavila 1955, roman Zvezda Apsint ostaje očaravajući zbog svoje poetske snage kreolskog magnetizma, opčinjujući blistavim zvukovima Kariba. Da bi opisao obnovljenu misteriju sveta, Aleksi hvata jezik ekstatičnom snagom, jezik načičkan metaforama, šarenim slikama i sugestivnim asonancama: "Sunce na Karibima je infracrvena ptica, velika čudesna ptica koja pravi krug usred neba, polako se presavija i potom pada, razjareno, užareno, kiša perja i munja." Tu i tamo se možemo izgubiti u obilju lirizma, ali ubrzo nas hvata autorova vizija i ta duboka vrednost Aleksijevog pisanja koju na drugom mestu naziva "prelepa ljudska ljubav", pozadinsko bratstvo naroda ostrva: "prodavačice koje ljušte i čiste ribu, tračare koje čekaju plimu sa košarom na kukovima, prodavci kafe, banana, biskvita, manioke i akasana, ribari koji se spremaju da odu na more, mornari, šetači i stare posvećenice u brabantskim haljinama i crnim maramama koje žure na jutarnju misu".

Ako je "cilj svake umetnosti proširenje našeg saosećanja" (Džordž Eliot), neotuđiv glas Aleksija se izdiže iz ništavila poput pesme očajničkog optimizma "da bi slavio Čoveka, njegovu Svetost, vulkansku lepotu, neukrotivu upornost". A brodolom Zvezde Apsint, zvezdani haos iz Jovanovog Otkrovenja, izgleda nam kao metafora za celo ostrvo, koje još uvek uzdrmava toliko nasilja i slamanja. Poslednji kovčeg za zaboravljene sa Haitija.

 

 

 

 

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.