Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Zločini i reforme na Filipinima: Mnogobrojna lica Rodriga Dutertea

Na Filipinima je 2016. godina obeležena izborom predsednika Rodriga Dutertea. Njegov program borbe protiv narkotika i kriminala pridobio je međunarodnu medijsku pažnju zbog hiljade smrtnih slučajeva u toj zemlji. Ali novi odlučan čovek Manile istovremeno želi da sprovede brojne druge političke i ekonomske reforme
PIŠE FRANSOA-GZAVJE BONE; PREVOD: Maja Solar
Datum: 21/05/2017

Zločini i reforme na Filipinima: Mnogobrojna lica Rodriga Dutertea

Foto: Profimedia

Izabran pre svega zbog borbe protiv nesigurnosti i korupcije, predsednik Rodrigo Duterte pokrenuo je najintenzivniju borbu protiv droge na Filipinima. Pod nazivom „Dvocevka“ (Double Barrel), kampanja je u periodu između 1. jula 2016. i januara 2017. dovela do više od 7.000 smrtnih slučajeva (uključujući i smrti 35 policajaca). Prema nacionalnoj policiji, skoro 3.000 lica bilo je uključeno u poslove sa drogama i ubijeno je tokom policijskih operacija. Ostalih 4.049 osoba su žrtve pogubljenja po kratkom postupku „odreda smrti“. Ti odredi su sastavljeni od treniranih bivših policajaca i vojnika, kao i od bivših komunističkih i muslimanskih pobunjenika. U istom periodu su snage bezbednosti sprovele 40.182 operacije, uhapsili 44.070 ljudi i pretresle preko šest miliona kuća. Konačno, 1,6 miliona osoba se „dobrovoljno“ predalo lokalnim vlastima, uključujući 940.000 zavisnika i 75.000 narko-dilera. (1)

Da li to znači da je zemlja opasno zahvaćena drogom? Pitanje je nezgodno. Poredeći se sa Hitlerom, pre nego što se izvinio, Duterte je govorio o „tri miliona narkomana“ koje bi „bio srećan da ubije“. (2) Prema najnovijem istraživanju vladine agencije Dangerous Drugs Board, 4,8 miliona Filipinaca od 10 do 69 godina je barem jednom u životu konzumiralo drogu, od čega 1,8 miliona to čini redovno, dakle 2,3% tog dela stanovništva. (3) Kanabis je prvi na listi od supstanci koje se koriste, potom metamfetamin lokalno poznat pod imenom shabu.

Duterte osuđuje rizik od izgradnje narko-politike na Filipinima. Ubrzo nakon inauguracije javno je pročitao listu imena lokalnih političara, sudija, policajaca, vojnih lica, biznismena itd. za koje se sumnja da štite trgovinu drogom i da od nje profitiraju. Međutim, osim Rolanda Espinose – gradonačelnika grada Albuera (provincija Leyte) koji je uhapšen i ubijen od strane policije u ćeliji – niko od tih ličnosti do sada nije procesuiran.

Skoro šest meseci nakon početka nasilne kampanje, 85% ispitanica i ispitanika u anketi organizacije Social Weather Stations (SWS) reklo je da je zadovoljno rezultatima operacije, a 88% smatra da je droga u njihovim zajednicama u opadanju. Međutim, 94% ispitanica i ispitanika misli da je veoma važno uhapsiti osumnjičene žive. Preko 78% ispitanika se plaši da bi i oni ili ljudi koje poznaju mogli biti žrtve vansudskih ubistava milicije. (4)

Ambivalenciji stanovništva pridružuju se sve brojnije optužbe zbog kršenja ljudskih prava koje stižu od Ujedinjenih nacija (UN), Evropske unije (EU), Sjedinjenih Američkih Država i nevladinih organizacija poput Amnesty International ili Human Rights Watch. Neke opozicione ličnosti, poput senatorke Lejle Magistrado de Lima ili senatora Antonija Triljanesa IV, veoma su rano uvidele opasnosti i osudile ovu kampanju. Senatorka Lima i aktuelni predsednik republike se dugo znaju: bila je na čelu komisije za ljudska prava i bila je prva koja je 2009. istraživala „odrede smrti“ koji su ubijali delinkvente u gradu Davao (na ostrvu Mindanao) – gradu u kojem je tada Duterte bio gradonačelnik. Njeno hapšenje koje je sprovedeno 25. februara 2017, zvanično zbog trgovine drogom, tumači se kao lična osveta sadašnjeg predsednika.

S druge strane, Katolička crkva je prvi Duterteov oponent, jer je predsednik obećao sve čemu se ona protivi: povratak prava na razvod (dozvoljen do 1957), finansiranje planiranja porodice i brak za sve. (5) Konferencija katoličkih biskupa na Filipinima u više navrata je osudila nasilne metode administracije i njenu želju da ponovo uspostavi smrtnu kaznu za trgovce drogom: kazna je marta 2017. izglasana u parlamentu, ali još uvek ne u senatu koji se tome protivi.

Što se tiče nevladinih organizacija za ljudska prava koje su bliske Komunističkoj partiji Filipina (KPF), vrlo aktivnih u otkrivanju zloupotreba prethodnih administracija, one su najpre izabrale da ćute. Zapravo, KPF i vlada otpočeli su pregovore o okončanju gerilskog rata koji je trajao više od 40 godina i dogovorili se o prekidu vatre. No, od kada je primirje prekršeno, čuju se poneke tihe optužbe.

Paradoksalno, rat protiv droge ne sprečava donošenje niza strukturnih reformi. Među predizbornim obećanjima predsednika je i industrijalizacija zemlje, koja sada previše zavisi od izvoza sirovina i uvoza gotovih proizvoda. Bogati metalima, Filipini su među najvećim azijskim proizvođačima zlata, bakra, srebra, olova i hromita. Od 2014. i zabrane izvoza nikla iz Indonezije, oni su najveći proizvođači nikla na svetu. Međutim, kako pokazuje Fondacija Ibon, preko 70% rudarskih proizvoda izvozi se bez prerade u zemlje koje onda prodaju gotove proizvode Filipinima. (6) Duterte je stoga postavio kao cilj izgradnju industrijskih sektora u rasponu od rudarstva do gotovih proizvoda.

Ali Duterte istovremeno želi biti šampion industrijalizacije i onaj koji imenuje Reginu Paz Lopez, ekološku aktivistkinju zabrinutu zbog rudarske i šumarske industrije, kao ministarku za zaštitu životne sredine i prirodnih resursa.

Članica jedne od najbogatijih porodica na Filipinima i vlasnica televizijskog kanala ABS-CBN, Regina Lopez nikada nije skrivala svoju želju da prekine sve rudarske aktivnosti u zemlji. Štaviše, u roku od osam meseci njeno ministarstvo je sprovelo studije uticaja rudarskog sektora na životnu sredinu sa konačnim rezultatima. Već je naređeno zatvaranje 23 od 41 operativnog rudnika (u najvećem broju rudnici nikla) i poništeno je 75 ugovora o istražnim radovima (od 311 koji su u toku). I druge mere bi mogle biti sprovedene: predsednik Duterte je takođe rekao da Filipinci mogu „živeti bez rudarske industrije“ koja uništava, zagađuje okolinu i malo doprinosi privredi. (7) Procenjuje se da će to dovesti do manjka sedamdeset milijardi filipinskih pezoa (1,3 milijarde evra) godišnje.

Da li će se Regina Lopez i predsednik odupreti lobiju rudarske kompanije organizovanom u okviru Rudarske komore Filipina? Komorom upravljaju moćne porodice, uključujući i najvažnije Duterteove saveznike.

Predsednik Rudarske komore Benjamin Ronualdez je nećak Imelde Markos, udovice diktatora Ferdinanda Markosa (1965–1986) i majke bivšeg senatora Ferdinanda „Bongbong“ Markosa kojem je predsednik republike obećao ministarsko mesto do kraja godine (kandidat poražen kao potpredsednik maja 2016. mora čekati godinu dana na ministarsku stolicu). Pored toga, mejnstrim mediji su u vlasništvu ove porodice. Takođe, Romualdezova žena Sandi-Proprijeto Romualdez je vlasnica jednog od najvećih nacionalnih dnevnih listova, filipinskog Daily Inquirera.

Ka pacifikaciji gerile?

Toliko o klasičnim porodičnim igrama. A van toga, još se ne planiraju alternativne aktivnosti za 200.000 ljudi koji rade u rudnicima i indirektno izdržavaju 1,2 miliona Filipinaca. Čak i unutar vlade postoje prelomi. Ministar ekonomije i finansija Karlos Domingez direktno se protivi zatvaranju rudnika. Postavio je pitanje zaposlenja, pravnih sporova koji bi nastali sa kompanijama i manjka poverenja koje će izazvati među stranim investitorima, ali i potrebe razvoja rudarskog sektora u ime doslednog ispunjenja plana industrijalizacije. (8)

Ovo poslednje i uopšte razvoj Filipina ne može se dostići dok se ne postigne mir i kraj pobuna. Dirigujući 22 godine gradom Davao, sa snažnim vezama u pobunjeničkim muslimanskim i komunističkim krugovima na lokalnom i nacionalnom nivou, Duterte se smatra najkredibilnijim filipinskim predsednikom koji bi mogao mirno okončati dve glavne filipinske gerile.

Ostrvo Mindanao, drugo po veličini u zemlji (94.630 kvadratnih kilometara), ima ključnu ulogu u nacionalnoj ekonomiji. Tamo se proizvodi 100% kaučuka u zemlji, 87% ananasa i tamo je 76% zlatnih rezervi. U zapadnom delu ostrva koncentriše se velika muslimanska populacija, uglavnom u pet provincija koje čine autonomnu muslimansku oblast. To sunitsko stanovništvo ima slavnu istoriju, zahvaljujući sultanatima koji su se opirali španskim i američkim kolonizatorima. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, Nacionalni front oslobođenja Mora (MNLF), maoističkog senzibiliteta i sa Nur Misuarijem na čelu, zahtevao je autonomiju ostrva Mindanao kao zemlje predaka Mora (ime kojim su španski kolonizatori nazivali muslimane). MNLF je 1996. potpisao mirovni sporazum sa administracijom Fidela Ramosa.

Od tada najznačajnija muslimanska gerila u zemlji postaje Islamski front oslobođenja (MILF), nastao iz rascepa MNLF-a. Islamski front oslobođenja ne samo što zahteva veću autonomiju od one koju je dogovarao MNLF već želi da nametne i šerijatski zakon u regionu. U vreme mandata predsednika Beninja Akina III, gerila MILF je 27. marta 2014. potpisala sa vladom istorijski sporazum o oblasti Bangsamoro, teritoriji predaka naroda Moro. Regiji je data veća autonomija, omogućena je kontrola upravljanja prirodnim resursima, pa čak i obezbeđenje sigurnosti, pod uslovom da se razoruža gerila. Ali, nakon što su januara 2015. godine Islamski borci za slobodu Bangsamora (BIFF, disidentska grupa MILF-a) masakrirali 44 oficira vladinih specijalnih snaga, tokom antiterorističke operacije u Mamasapanu (provincija Magindanao na ostrvu Mindanao), mirovni sporazum je prekinut. Nacionalne emocije podstaknute tim ubistvima i nezainteresovanost političkih lidera, koji su bili usredsređeni na izbore 9. maja 2016, doprinele su paralizi.

Pregovori su formalno nastavljeni 13. i 14. avgusta 2016. u Kuala Lumpuru, u Maleziji. Prema Hesusu Duarezu, predsednikovom savetniku u mirovnim procesima, prelazna komisija Bangsamora (koja će, između ostalog, morati uključiti i predstavnike organizacije MILF) uspostaviće se do kraja godine. Biće zadužena za ponovno donošenje zakona Bangsamora koji će se uklopiti u nacionalni ustav.

Dok je Akinov projekat nastojao da garantuje snažnu autonomiju u okviru nacionalnog jedinstva, aktuelni predsednik je izgleda odlučio da transformiše Filipine u federaciju. (9) Bangsamoro bi tako postao jedna od federalnih republika Filipina. Tu ideju od devedesetih godina prošlog veka podržavaju njegova Filipinska narodna demokratska partija – Snaga naroda (poznata pod imenom PDP Laban), kao i neki intelektualci, poput bivšeg predsednika univerziteta Filipina – Hosea Abueve.

Da li će muslimani na ostrvu Mindanao morati da čekaju da Filipini postanu federacija ne bi li konačno dobili svoju autonomiju? Tako misli predsednik Predstavničkog doma Pantaleon Alvarez, inače veoma blizak predsedniku. Ali od devedesetih su svi pokušaji u ovom pravcu propali. Poslednji pokušaj iz 2009, u vreme administracije predsednice Glorije Makapagal Arojo (Duterteove saveznice), nije bio izuzetak od pravila. Brzo i trajno rešenje je međutim, u kontekstu oživljavanja terorističkih aktivnosti grupe Abou Sayyaf (radikalna disidentska grupa MNLF-a) i pojavom novih grupa (od kojih su neke verne organizaciji Islamska država), hitno. Grupa Maute (koja se pojavila 2014) odgovorna je za eksploziju na pijaci u gradu Davao 2. septembra 2016, u kojoj je ubijeno 14 ljudi i skoro 70 ranjeno.

Na frontu komunističke gerile takođe su oživljene nade. Ova maoistička pobuna, koja se pojavila krajem šezdesetih, počela je pregovore sa vladom nakon pada diktature Ferdinanda Markosa 1986. godine. Od tada do 2015. održalo se najmanje 40 sesija između vladinih pregovarača i članova Narodnog demokratskog fronta (NDF, deo Komunističke partije Filipina, KPF). Članovi NDF-a posebno zahtevaju kraj uticaja SAD na Filipine, industrijalizaciju zemlje, odlazak ili nacionalizaciju multinacionalnih kompanija, kao i istinsku agrarnu reformu. Duterte je ponovo pokrenuo razgovore u skladu sa mnogim od tih ciljeva. Razgovori su nastavljeni u Oslu (Norveška) između 22. i 28. avgusta 2016, ali ostaju fragilni.

Prva sporna tačka: oslobađanje 434 politička zatvorenika. To nerešeno pitanje dovelo je do prekida primirja u periodu od februara do kraja marta 2017. Od 1. aprila nastavljeni su pregovori o prestanku borbi. Međutim, pravi kamen spoticanja je skup dubokih ekonomskih i socijalnih reformi koje zahteva KPF. Da su obe strane početkom oktobra 2016. potpisale Sveobuhvatni sporazum o socijalno-ekonomskim reformama (Comprehensive Agreement on Socio-Economic Reforms, CASER), đavo bi se našao u detaljima. Sporazum obuhvata 11 diskusionih tačaka, od kojih su najdelikatnije agrarna reforma, industrijalizacija, zaštita okoline i zaštita radnika, uključujući i privremene radnike.

Ove četiri tačke nalaze se u Duterteovom programu. Veoma blizak Hose Mariju Sisonu, osnivaču Komunističke partije Filipina, predsednik je na početku postavio nekoliko komunista na ključna ministarska mesta. Postavivši Rafaela Marijana, bivšeg člana partije Anakpawis (jedne od političkih formacija NDF-a), na čelo ministarstva za agrarne reforme, dao je jasan znak KPF-u i pokazao je da je njegova želja za smanjenjem ruralne nejednakosti ozbiljna. Marijano je pobornik istinske agrarne reforme koja bi dovela do konfiskacije bez naknade velikim zemljoposednicima i redistribuirala zemlju bez naknade manjim poljoprivrednicima bezemljašima. Hacijenda Lusita sa 3.000 hektara, koja pripada porodici bivših lidera Akino-Kohuanko, prva je na meti, ali zasada još nije dirana.

Slično tome, Duterte je za ministra rada imenovao Silvestra Bela III, pokazujući time svoju posvećenost zaštiti malih privremenih radnika. Belo ima cilj da okonča ugovore koji se obnavljaju na svakih pet meseci. Ta praksa – koja se često naziva ENDO, prema end of contract (kraj ugovora) – omogućava poslodavcu da zaobiđe zakon koji predviđa da radnik nakon šest meseci dobije ugovor o radu na neodređeno vreme sa svim prednostima (socijalno osiguranje, penzija, pravo na sindikalno organizovanje itd.

Zasada je vidljiva samo kampanja protiv droge. Strukturne reforme koje je predložio Duterte jesu brojne i ambiciozne, ali mogu doneti rezultate dugoročno i verovatno nakon šest godina njegovog mandata, koji je neobnovljiv. U međuvremenu, 38% glasača koji su ga birali za predsednika čeka s nestrpljenjem da ispuni druga obećanja. Policija i vojska čekaju dupliranje plata, penzioneri čekaju povećanje penzija, poreski obveznici čekaju smanjenje poreza, a vozači sanjaju o metrou u Manili i saobraćaju bez gužvi. Duterte je podstakao velike nade i njegova politika se ne može svesti na nemilosrdnu borbu protiv narkomana i narko-dilera. Međutim, senator Jozef Viktor Ehersito je nedavno rekao „predsednik nije mađioničar, ne možemo se nadati da može rešiti tako velike probleme u tako kratkom vremenu“. (10)

 

 

(1) Mong Palatino, „Duterte’s 'war on drugs' in the Philippines: By the numbers“, Thediplomat.com, 9. januar 2017.

(2) Boying Pimentel, „Duterte, Hitler and the zeal to kill“, Inquirer.net, 4. oktobar 2016.

(3) Uporedi: Jodesz Gavilan, „DDB: Philippines has 1,8 million current drug users“, Rappler.com, 19. septembar 2016.

(4) Helen Flores, Evelyn Macairan i Paolo Romero, „8 of 10 Pinoys fear dying in drug war“, The Philippine Star, Manila, 20. decembar 2016.

(5) Zakon o planiranju porodice donet je u vreme Akinove administracije, ali bez budžeta. Duterte ponekad govori o braku za sve, a ponekad o ugovornoj zajednici.

(6) „PH minerals benefit foreigners not Filipinos“, Fondation Ibon, Quezon City, Ibon.org, 14. mart 2017.

(7) Arianne Merez, „We can live without mining industry: Duterte“, ABS-CBN.com, 11. mart 2017.

(8) Tarra Quismundo, „Lopez disregarded due process in mines closures – Dominguez“, Inquirer.net, 14. mart 2017.

(9) Leila B. Salaverria, „Fast-track federalism, Duterte urges Congress“, Inquirer.net, 2. decembar 2016.

(10) Hannah L. Torregoza, „Duterte is no magician – JV Ejercito“, Manila Bulletin, 6. april 2017.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.