Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Veštačka inteligencija ili kolektivna pamet?

Uprkos uvreženom mišljenju, ne postoji nikakav tehnološki usud koji bi negirao mogućnost političkog izbora. To ilustruje i socijalistički projekat Salvadora Aljendea u Čileu
PIŠE ŽEROM LAMI
Datum: 29/06/2018

Veštačka inteligencija ili kolektivna pamet?

Foto: NEMANJA MATE ĐORĐEVIĆ – „Demijurg“

Opijeni tehnološkim hibrisom, futurolozi ne zaklapaju o dobrobitima nezaustavljivog razvoja veštačke inteligencije. U svom delu Mit o singularitetu (1), Žan-Gabrijel Ganasija upozorava na demijurške opasnosti vezane za istraživanje tehnologije koja će nužno prevazići čovečanstvo. Singularitet: za zagovornike veštačke inteligencije, poput Vernora Vindža, informatičara i romanopisca koji stoji iza popularizacije ovog pojma, ili  Rejmonda Kurcvejla, informatičara transhumanističkog ubeđenja i direktora inženjeringa u Guglu, on označava trenutak u kom će mašine razviti superiorne kognitivne sposobnosti u odnosu na ljude i kada će ljudi početi da se priključuju na uređaje koji će pojačavati njihove intelektualne kapacitete. To bi značilo i ontološku promenu čovečanstva.

Ovakav tehnofilski košmar, doduše, još uvek se muči sa veoma stvarnim ograničenjima: algoritamske tehnike autonomnog učenja mašina do sada nisu proizvele nijednu novu konceptualizaciju. Prema Ganasiji, „tehnoproroci" su oživeli mitološke principe gnostičkog tipa zasnovane na ideji popravljanja nesavršene prirode. Hipoteza o „singularitetu" podseća na dogmatsko religijsko ubeđenje koje brka sposobnost za sprovođenje proračuna i apsolutnu mogućnost predviđanja budućnosti.

Iza propagirane namere, Ganasija vidi politički i ekonomski cilj: svakako, velike digitalne kompanije popularizuju koncept „singulariteta" kako bi osnažile svoj imidž, ali ne možemo u potpunosti odbaciti ideju da njihove vođe ne počinju i same da veruju u sumanute postavke ovog mita. Kao što je to slučaj, na primer, i sa biometrijom, pravnom državom, katastrima i porezima, oni žele da prevaziđu javne strukture nametanjem sopstvenih tehnoloških okvira - njihova ambicija je da odmene državu.

Uprkos uvreženom mišljenju, ne postoji nikakav tehnološki usud koji bi negirao mogućnost političkog izbora. To ilustruje i socijalistički projekat Salvadora Aljendea u Čileu. Zasnovan na kibernetskoj tehnologiji, on je potcrtavao značaj strategije javnog delovanja sposobne da upregne mašine za sopstvene potrebe. Eden Medina piše o tome kako je projekat „Sajbersin", razvijan između 1970. i 1973. godine, skicirao izgled socijalističke tehnologije (3). Čileanski kibernetski projekat, na čijem čelu se nalazio britanski istraživač Staford Bir, nastojao je da ostvari ekonomsku tranziciju (iz kapitalizma u socijalizam, prim. prev.) uz pomoć infrastrukture koja bi mogla da prenosi informacije o proizvodnji u realnom vremenu. Primenjujući teoriju Norberta Vinera, Bir je predlagao stvaranje instrumenta koji bi koordinisao nacionalizaciju bitnih delova industrije u čileanskoj ekonomiji, i osmislio je sistem sa više nivoa koji bi pratio fluktuacije aktivnosti i proizvodnje svake fabrike. Niz indikatora osnaživao bi kanale komunikacije, a sistem uzbune bi omogućivao brzo utvrđivanje problematičnih mesta u ekonomskom lancu. Prvi model projekta „Sajbersin" ostvaren je uz pomoć „centralnog procesora Barouz 3500" i faks mreže. On je uključivao i prostoriju za demokratski nadzor, Opsrum, u kojoj su se sve informacije prikupljale i prikazivale.

Birov socijalistički angažman i Aljendeov decentralistički marksizam postavili su temelje fleksibilne, emancipatorne tehnologije koja bi bila sposobna da se odbrani od napada reakcionarnih snaga. Svejedno, Bir nije bio naivan; znao je da bi kapitalistička ekonomija mogla da prilagodi ovu tehnologiju sopstvenim potrebama. Nakon državnog udara 11. septembra 1973. godine, „Čikaški momci" Miltona Fridmana uspostavili su drugačiju, neoliberalnu, strukturu na osnovama vojne diktature...

PREVOD: Pavle Ilić

(1) Žan-Gabrijel Ganasija, Le Mythe de la Singularité. Faut-il craindre l'intelligence artificielleĐ'e8?, Seuil, „Science ouverte", Pariz, 2017, 144 strane, 18 evra.
(2) Vernor Vindž, „The coming technical singularityĐ'e8: How to survive in the post-human era", Odeljenje za matematičke nauke, Državni univerzitet u San Dijegu, 1993, https://edoras.sdsu.edu.
(3) Eden Medina, Le Projet Cybersyn. La cybernétique socialiste dans le Chili de Salvador Allende, Éditions B2, zbornik „Design", Pariz, 2017, 144 strane, 14 evra.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.