Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Rok scena u Pekingu

Prošla su vremena kada su mladi amateri zapadne muzike razmenjivali diskove - koje su nosili pod kaputima - evropskih i američkih grupa. Najprominentniji rokeri su sada kineski, ponekad nastupaju na međunarodnoj sceni. Kako su postali vrlo kreativni, tako su otkrili i radosti tržišta, ali nisu uvek zaštićeni od cenzure
Piše Leo de Boažison, Le Monde diplomatque; Prevod: Maja Solar
Datum: 19/05/2017

Rok scena u Pekingu

Foto: Profimedia

Cuej Đen, otac roka u Kini, održao je 30. septembra 2016. na Radničkom stadionu u Pekingu pred trideset hiljada fanova koncert uz lekciju iz savremene istorije. Dok je izvodio svoj čuveni hit Yiwusuoyou („Ja nemam ništa"), himnu studentskog pokreta 1989, fotografije rokera na sceni koji nosi kačket sa crvenom zvezdom i pozira na trgu Tjenanmen izgledale su kao da su iz nekog drugog vremena. Kao i kultura i društvo u celini, i rok muzika je prethodne tri decenije prolazila kroz burne promene.

U periodu između osamdesetih, kada je hevi metal prolazio kao krijumčarena roba, i digitalne revolucije dvehiljaditih, rok muzika je plovila između popularnosti i underground zatvorenosti. Metal je sa grupama Black Panther, Cobra ili Tang Dynasty imao kratko zlatno doba početkom devedesetih.

Album benda Tang Dynasty „San o povratku dinastije Tang", koji je objavila tajvanska izdavačka kuća Magic Stone 1991, prodat je u nekoliko miliona primeraka, ali njihova popularnost nije potrajala: poruka, previše zastarela, nije više imala odjeka među mladima kojima je ključna briga bila kako da se obogate, da šopinguju i da pevaju karaoke.

U nedostatku interneta i ograničeni na sive zone kapitala, rokeri su se oslanjali na sebe, uprkos pojavi pank pokreta iz kojeg su zapadni mediji izvlačili korist. Diskografski pejzaž nije se mnogo promenio: Scream Records proizvodi rok, dok su se zvanične izdavačke kuće, pod okriljem Ministarstva kulture, ograničile na sladunjavu ili patriotsku raznolikost. Ali procvat međunarodne trgovine će iznenađujuće promeniti situaciju.

Zahvaljujući prodaji na crnom tržištu tona neprodatih evropskih i američkih CD-ova, mladi će otkriti imena kao što su David Bowie, Guns N'Roses, Nirvana ili Beatles. Ovi diskovi koji se nazivaju dakou („probušeni") formiraju ukus nove publike, inspirišu muzičare i podstiču vokacije. U Pekingu, centru nove kreativnosti, pojavljuju se izdavačke kuće poput Modern Sky Šen Lihua, koja će, otvorena 1997. u staroj štampariji, rok muzici dati moderniji izgled, kao na primer sa grupom New Pants.

Nakon Olimpijskih igara 2008, uprkos suludim cenama nekretnina, glomaznoj administraciji i političkom nadzoru, sve je više ulaznica za pekinške muzičke hale u opticaju. Danas te hale nemaju na čemu da zavide halama u Londonu i Parizu. Glavni klubovi, Škola, Hram, Yugong Yishan, DDC i Fruity Space, svake nedelje ugošćuju punk, post-rock, noise, folk ili metal bendove, koji sviraju pred sve kompetentnijom publikom.

Do 2010. pojavila se generacija jedinstvene dece koja su se mogla koristiti konvertovanjem podataka na mrežu, digitalnim sredstvima za proizvodnju, društvenim mrežama i razvojem koncertnih dvorana (live houses) u gradovima srednje veličine. Sve to je stvorilo ambijent koji pogoduje raznovrsnoj muzičkoj produkciji.

Bezbroj vrlo osobenih grupa u Pekingu eksperimentiše sa rok, psihodeličnom ili elektro muzikom. Nova Heart, Queen Sea Big Shark, Chui Wan, Carsick Cars: toliko slavnih imena za informisanu publiku. Drugi, poput Hanggai, sa mongolskim uticajima, ili DaWangGang, odlučuju se za novo povezivanje sa etničkim muzičkim tradicijama ili za spajanje sa kineskom narodnom muzikom i inventivnim folkom. Iako većina njih sarađuje sa Modern Sky ili sa Maybe Mars, dve izdavačke kuće koje se takmiče na nezavisnoj sceni, neki radije biraju samoprodukciju. (1)

Laowai (u slengu: stranci) imaju veliku ulogu u razvoju alternativne scene: vlasnici klubova, agenti ili umetnici stvaraju mostove između Pekinga, Evrope i SAD. Više nije neuobičajeno videti u Pekingu, Šangaju, Čengduu ili Vuhanu ne samo velika imena poput Metallica i Public Image Limited (PIL), već i ona poput benda JC Satŕn, namenjena određenoj, manjoj i kompetentnoj publici. Kineska rok scena privlači pažnju i van granica. Tome svedoče brojne inicijative festivalskih sporazuma, koje cvetaju poslednje dve-tri godine i okupljaju profesionalce iz različitih zemalja. Zahvaljujući toj razmeni, brojni kineski bendovi sada nastupaju na festivalima kao što su Glastonbury u Engleskoj ili Trans Musicales u Renu (Francuska) - bez uključivanja ili subvencija vlade.

Malo je muzičara koji se dotiču osetljivih tema, pogotovo zato što im stalno preti cenzura u obliku otkazivanja koncerata i administrativnih zatvaranja. Lju Fej, menadžer kluba Škola čiji je slogan „Loše obrazovanje" ispisan velikim slovima na njegovoj majici, potvrđuje kako, osim pankera koji nastupaju u klubu, nema pravih angažovanih tekstova: više govore o pogo (pankerskom) plesu i o pivu nego o korupciji. Međutim, neki buntovnici, bez sumnje najburniji i najpoznatiji je Cuosjao Cudžou (rođen 1970), upiru prstom u mane savremenog kineskog sna. Zbog neugodnih tekstova, Cudžoua zovu „kineski Leonard Koen". Redovno govori o temama kao što su zagađenje, krađe, proizvoljna hapšenja itd., a njegov profil na mreži Weibo (kineski Twitter), koji prati skoro dva miliona ljudi, cenzura je već blokirala. U Pekingu je mladi reper MC Dawei redovno na naslovnim stranama zbog svojih zaraznih improvizacija, u kojima kritikuje licemerje Kine pod kontrolom jedne partije, ili zbog kratkih poema u kojima govori o konzumerističkoj amneziji kineskog naroda. Njegov poslednji album nosi naslov Luksuz i ožiljci povređenog čoveka...

Od sredine dvehiljaditih, vitalnost stvaranja rok grupa izvlači korist od konvergentnog procvata festivala (kakve god da su njihove mane, a posebno u vezi sa čestim otaljavanjem programa), od digitalnog i mobilnog tržišta muzike i od investicija u svim smerovima u ovu industriju. Najupečatljiviji primer brzog razvoja je festival Modern Sky: program je otvorio ka pop muzici, ciljajući, uz pomoć velikog broja (prominentnih) sponzora, na mlade iz srednje klase i angažujući se u ekspanzionističkoj trci diljem zemlje, ali i u Njujorku i Helsinkiju.

Izgleda da ništa ne može zaustaviti Šena u kolosalnom projektu „vertikalne integracije", u kojem se iskustvo festivalaca stapa sa onlajn iskustvom potrošača. Uz investicije od sto trideset miliona juana (17,6 miliona evra) šangajske grupe, ovaj „Džek Ma muzike" (Džek Ma je inače nadimak za bogatog predsednika kompanije Alibaba, giganta onlajn poslovanja), nedavno je investirao u britanski festival Liverpool Sound City, inicirao aplikacije za prodaju ulaznica i onlajn pristup koncertima (streaming), i organizovao katalog od tridesetak umetnika. (2)

Brzo uvođenje kapitala u ovaj mladi sektor proizvodi suprotstavljene efekte. Ako umetnici i imaju više koristi od beskrajnih koncerata, promocija i sponzora nego ranije, novi finansijeri, koji često dolaze iz industrije tehnologije, više špekulišu sa potrebama potrošača nego sa kreiranjem umetničkog ekosistema. „Od pre nekoliko godina, neki muzički akteri obrću više novca nego igde, a umetnici su izmanipulisani", kaže Ju Jang, organizator programa festivala Midi Music. „Ugovori koje potpisuju su otuđujući. Moraju doživotno ustupiti copyrights i autorska prava kompanijama, koje u tome vide samo sadržaj za kapitalizaciju a ne plod umetničkog pristupa. To je strašno za nezavisnu scenu."

U nekim aspektima, Kina 2010. dosta lični na Sjedinjene Američke Države devedesetih, kada je mehur interneta generisao mnoštvo startap preduzeća. Neka od njih su postala gigantske kompanije, na primer Tencent (društvene mreže, WeChat i QQ, video-igrice...) ili Alibaba.

Brojne platforme (kao što su Kugou, NetEase ili Letv) koegzistiraju uz divove i bore se za svoj udeo u gigantskom domaćem tržištu (sedamsto miliona korisnika interneta, 90% korisnika smartfona), nudeći široku paletu muzičkih usluga i derivata. Ovaj rat za digitalni uticaj ima tu prednost što je pogurao strategije koje favorizuju kupovinu licenciranih proizvoda i što je istovremeno inicirao zaštitu autorskih prava na mnogo efikasniji način nego vladine direktive. Trenutno, glavne grupe se takmiče za ekskluzivno korišćenje kataloga najvažnijih domaćih i međunarodnih izdavača, što malim izdavačima teško omogućava pristup sferama emitovanja.

Drugim rečima, sudbina kineskih rokera se malo razlikuje od one zapadnih muzičara: njihova muzika predstavlja sadržaj kao i bilo koji drugi u galaksiji različitosti, ali zapadnjaci imaju sredstva da izađu iz anonimnosti... Muzička industrija u Kini i dalje ostaje neefikasna (21. mesto u svetu 2014) i još uvek traži svoj ekonomski model. Korisnik interneta i dalje sve dobija besplatno. Što se tiče nezavisnih muzičara, oni nemaju nikakvu kompenzaciju od slušanja onlajn platformi. Prema Jin Ljangu, direktoru platforme Letv, biće potrebno još pet godina da digitalno tržište postane profitabilno - da se mreža očisti od piratskog sadržaja i da se stvori „ukupni prihod" od ponude potrošačima. Muzika će biti samo jedna od komponenti, pored klipova, filmova i ostalih interaktivnih iskustava. Tržište izgleda obećavajuće...

Otkazivanja i cenzura, bez obzira na to što su povremeni, i dalje ostaju realnost, a pogotovo nakon dolaska na vlast Si Đinpinga 2013. godine. Predsednik želi da rehabilituje ono što on naziva „kineskim socijalističkim vrednostima", a rok muzika apriori nije deo toga. Tokom 2015. dogodila su se otkazivanja visoko posećenih festivala, najviše u Pekingu, prisiljavajući Midi i Modern Sky da se povuku u provinciju. Neke pesme koje su procenjene kao opasne po stabilnost zemlje, američke rep ali i tajvanske pop numere, uklonjene su sa platforme.

Uprkos propagandi, socijalističke vrednosti izgledaju veoma udaljeno od mladih muzičara koji poznaju Kinu samo od vremena interneta. Stvaranje rok muzike u Kini ostaje poseban poduhvat u kojem umetnici moraju manevrisati između ideološke osetljivosti i tržišnih zahteva.

 

 

Leo de Boisgisson je novinarka i organizatorka kulturnih događaja u Kini.

 

1. Za slušanje:

Carsick Cars, https://carsickcars.bandcamp.com 

DaWangGang, https://soundcloud.com/dawanggang-yuzhe 

Hanggai, https://hanggai.bandcamp.com 

Chui Wan, https://chuiwan.bandcamp.com/releases 

 

2. Uporedi: „Bienvenue dans l’empire Modern Sky“, Asialyst.com

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.