Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Prve pukotine na tvrđavi slobodne trgovine

Bilo je to jedno od velikih obećanja Donalda Trampa: kada postane predsednik, on će pocepati Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) i zameniti ga novim ugovorom. Objavljen krajem septembra, ispregovarani tekst uključuje uznemirujuće korake unazad, ali takođe nekoliko društveno korisnih izmena. Tako on donosi i prvo neverstvo međunarodnom trgovinskom poretku
PIŠE SPECIJALNI DOPISNIK LMD LORI M. VALAH
Datum: 07/12/2018

Prve pukotine na tvrđavi slobodne trgovine

Foto: Profimedia

Posle trinaest meseci pregovaranja, jedna revidirana verzija Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA) objavljena je 30. decembra prošle godine (1). Njome nije niko bio iznenađen: vlade Donalda Trampa, Kanađanina Džastina Trudoa i Meksikanca Enrikea Penja Nijeta nisu prekinule sa tržišnim modelom koji je pobedio od početka 1990-ih i koji favorizuje preduzeća na štetu stanovništva. Novi tekst međutim sadrži nekoliko glavnih pomaka koji bi, pod pretpostavkom da ih Kongres ratifikuje 2019, mogli staviti tačku na neke ozbiljne i trajne štetne posledice koje je stari ugovor nanosio milionima severnoameričkih građana (2).

To bi, za one koji se na strani sindikalaca i ekologa, bore protiv slobodne trgovine već četvrt veka, bila već jedna velika pobeda, čije bi se posledice proširile mnogo dalje s one strane potkontinenta.

Potpisan 1992, sporazum NAFTA je uveo jedan cinični proces: korišćenje trgovinskih pregovora da bi se dala nova prava i povećala moć investitorima, da bi se favorizovali izvesni sektori u monopolskoj situaciji, da bi se vratilo na zdravstvene standarde i na mere zaštite potrošača i životne sredine, itd. ? ukratko, intervenisanje u oblastima koje imaju malo veze sa trgovinom, prodajući sve pred javnošću pod etiketom „sporazum o slobodnoj trgovini".

Taj model, koji je mnogo puta imitiran, širio se pod različitim nazivima po svim kontinentima (sporazum o ekonomskom partnerstvu, sporazum o partnerstvu za trgovinu i investiranje...). Njegovo dovođenje u pitanje od strane Sjedinjenih Država šalje signal ostatku sveta. Ono takođe odražava evoluciju američkih političkih partija u pogledu slobodne trgovine. Dugo vremena su najžešće kritike dolazile sa levice, koja je stajala na prvoj liniji borbe protiv originalnog sporazuma NAFTA 1994, ili od „bitke za Sijetl" protiv Svetske trgovinske organizacije (STO) 1999. godine. Od sada, udarce nanosi republikanski blok. On je taj koji je sahranio Transpacifički sporazum o partnerstvu (TPP), sporazum koji je tako snažno branio Barak Obama. I on je taj koji je ponovo pokrenuo NAFTA.

Jedan izum Ronalda Regana

Za dolazak na predsedničku poziciju Tramp je široko iskoristio bes narodnih klasa protiv socijalnog dampinga, preseljenja, deindustrijalizacije. Kao dugogodišnji protivnik sporazuma NAFTA, on je uvek stavljao naglasak na nacionalističko čitanje tog sporazuma, veoma udaljeno od naprednih kritika Bernija Sandersa za vreme preliminarnih izbora demokrata 2016.

Po Trampu NAFTA, „najgori sporazum koji je ikada potpisan" od strane Amerikanaca ? izraz koji on upotrebljava bez razlike za sve sporazume koje želi da dovede u pitanje... ? koristio bi samo Meksikancima, željnim da iskoriste slabost Sjedinjenih Država. Slušajući ga, čovek bi poverovao da je taj sporazum zamišljen u Meksiku da bi naneo štetu američkim radnicima. To je očigledno pogrešno. NAFTA je izum predsednika Ronalda Regana, koji će dobiti svoju prvu verziju 1988. sa Sporazumom o slobodnoj razmeni Sjedinjene Države - Kanada (ALE). Meksiko je ušao u igru zahvaljujući republikanskom predsedniku Džordžu H. V. Bušu, potpisniku teksta iz 1992.

A demokrata Vilijam Klinton nije uložio napor da Kongres prihvati ovaj sporazum (3). Suprotno tvrdnjama Donalda Trampa, koje pokušavaju da suprotstave radnike sa severa njihovim meksičkim drugovima, NAFTA je dakle jedan sporazum Made in America, osmišljen kao ratna mašina protiv zaposlenih u obe zemlje.

Novo ime, Sporazum Sjedinjenih Država - Meksika - Kanade (na engleskom USMCA), ne menja jednu bitnu činjenicu: taj sporazum se uvek potpisuje u okviru koji obuhvata 164 članice Svetske trgovinske organizacije (STO), od kojih su tri zemlje potpisnice. Ipak, u nekim važnim tačkama on se razlikuje od svojih prošlih avatara. Tako da bi on mogao da posluži kao tačka oslonca za preusmeravanje trgovinske politike na svetski nivo.

Pre svega, i to je važno dostignuće, navešćemo mehanizam za rešavanje sporova između investitora i država (RDIE), koji omogućava preduzećima da tuže pred arbitrarnim sudom one vlade čije bi odluke mogle da im uskrate profite (4), smatrajući svoje polje primene znatno smanjenim. On je nestao u odnosima između Sjedinjenih Država i Kanade. Otava i aktivisti ekolozi mogu da se tome raduju: već dvadeset pet godina, sa jednim izuzetkom, sve kompenzacije naplaćene od preduzeća u aferama vezanim za životnu sredinu sledile su nakon žalbi američkih kompanija protiv kanadskih javnih politika (5).

Što se tiče Meksika, mehanizam RDIE otvara mesto za nov pristup. Glavni principi koje su vlade pozvane da garantuju ? jednak tretman stranih i nacionalnih kompanija, sigurnost ulaganja, sloboda za kompanije da prenesu svoj kapital ? nestala je baš kao i pominjanje prava na ulaganje.

Dok je rešavanje sporova prema NAFTA dozvoljavalo investitorima da zaobilaze domaće sudove tražeći arbitražu, novo rešenje zahteva da investitori i države pokušaju najpre da reše svoje parnice pred sudovima i administrativnim subjektima zainteresovanih zemalja.

Tek nakon što se iscrpu svi pravni lekovi, ili ukoliko se ne donese nikakva odluka u roku od dve godine, investitori će moći da zahtevaju kompenzaciju pred arbitražnim sudom. A ovo samo ako se žalba odnosi na činjenicu da „je investicija nacionalizovana ili direktno eksproprisana prenošenjem formalnog naziva ili potpunim oduzimanjem". Ili u slučaju „diskriminatornih radnji" protiv već uložene investicije. Pored toga, investitorima će biti nadoknađena šteta samo za one gubitke za koje pruže dokaz, dok se štete koje su „po svojoj suštini spekulativne" isključuju. To je način da se prestane sa astronomskim nadoknadama koje su plaćane u prošlosti da bi se kompenzovao zamišljeni gubitak budućih prihoda.

Imajući u vidu te mere, američki poslovni lobi Business Roundtable, ultraliberalni tink-tenk American Enterprise Institute i redakcijski odbor Wall Street Journala ocenili su taj novi tekst kao „mnogo lošiji" od starog (6).

Ipak, postoji tu i jedna greška: jedna odredba koja treba da zaštiti nove američke kompanije koje su podelile devet ugovora u slučaju delimične privatizacije sektora nafte i gasa od strane vlade Penja Nijeta. Očekuje se da će te multinacionalne kompanije ostati zaštićene rešenjima koja nudi RDIE ako Meksiko zadrži druge trgovinske ugovore koji dozvoljavaju ovaj mehanizam.

Pored ove rezerve, udarac koji je nanet arbitražnim sudovima obeležava znatno uzmicanje moći investitora pred državama. Kako taj napad dolazi od vlade koja je naročito naklonjena kompanijama ? o tome svedoče značajne poreske olakšice koje im je odobrio Tramp ? budući američki predsednici teško će moći da tu mašinu vrate unazad. A brojne zemlje koje već godinama traže način da pobegnu od režima RDIE, moći će da tu nađu izvor inspiracije.

Međutim, ništa zaista ne sprečava američke multinacionalne kompanije da nastave da premeštaju svoje fabrike, da plaćaju Meksikancima bedne plate ili da bacaju svoj toksični otpad u prirodu. Da bi se to izbeglo, sporazum bi trebalo da sadrži stroga socijalna i ekološka pravila, koja se mogu primenjivati brzo i bez odlaganja putem sporova. To nije slučaj. Ako su neki standardi poboljšani ? Savetodavni odbor za rad, sastavljen od sindikata, naziva taj napredak „skromnim ali značajnim (7)" ? alati za njegovu primenu nedostaju ili su nejasni.

UMSCA posebno uključuje nove garancije u vezi sa pravom na štrajk, sa nasiljem protiv sindikalaca i radnika imigranata. Dok su se socijalni i ekološki standardi nalazili u aneksu NAFTA i nisu imali obavezujući karakter, oni se sada pojavljuju u središnjem delu teksta ? što im teorijski daje obavezujući karakter ? kao što je slučaj sa svim ugovorima koje su Sjedinjene Države potpisale od 2007. Međutim, postojanje mehanizama prisile, ukoliko je nužno, ipak nije dovoljno. Tokom deset godina, administracije demokrata i republikanaca nisu, u stvari, nikada koristile ta oruđa koja su imale na raspolaganju, čak ni za najflagrantnija kršenja standarda koji su se ticali rada i prirodne sredine. Sindikati trenutno pokušavaju da nađu način koji bi naterao vlasti da izvrše ove obaveze. Nasuprot svim očekivanjima oni za saveznika imaju američkog predstavnika za trgovinu Roberta Latizera, konzervativnog republikanca, poznatog po svojim snažnim kritikama sporazuma NAFTA.

Za razliku od sindikata, koji su pokušali da utiču na tok pregovora, ekološki aktivisti su velikodušno ostali po strani. Kako je Tramp provokativno pokazivao svoju nezainteresovanost za tu temu, oni su znali da su njihovi pokušaji osuđeni na neuspeh. Predsednik koji je skeptik u pogledu klimatskih promena nije imao nameru da unese zahteve koje je i sam Obama bio odbio tokom pregovora o TPP-u: da Pariski sporazum učini obavezujućim, da oporezuje uvezene proizvode u skladu sa emisijom gasova koji stvaraju efekat staklene bašte... Oni se nisu prevarili.

U novom sporazumu nema ni pomena o klimatskim promenama, što je značajan propust u trenutku kada ta tema privlači pažnju u javnoj raspravi. Sledeći model TPP-a, i nasuprot onome što su izabrane demokrate bile postigle u četiri poslednja sporazuma koja je potpisao Džordž V. Buš, USMCA ne zahteva da zainteresovane države usvoje, čuvaju ili primenjuju nacionalne zakone u skladu sa sedam glavnih multilateralnih sporazuma o životnoj sredini. Seul je podsetio na Konvenciju o međunarodnoj trgovini životinjskim i biljnim vrstama kojima preti istrebljenje (CITES), a nove klauzule u toj oblasti postavljaju vrlo malo stvarnih obaveza.

Retka mesta na kojima je ostvaren napredak u oblasti ekologije manje se objašnjavaju željom da se zaštiti planeta nego željom da se obnovi neka forma suverenosti. Tako su uklonjene odredbe sadržane u NAFTA koje prisiljavaju države da izvoze svoje prirodne resurse, čak i kada bi trebalo da ih čuvaju. To važi i za obavezu davanja slobodnog pristupa putnim mrežama Severne Amerike svim meksičkim, američkim i kanadskim teretnim vozilima, ignorišući brigu za bezbednost i životnu sredinu. Tokom dvehiljaditih, Sjedinjene Države su pokušale da ograniče pristup na svoju teritoriju kamionima registrovanim u Meksiku. Jedan sud sporazuma NAFTA je onda ovlastio Meksiko da usvoji mere odmazde, u formi carinskih prava na 2,4 milijarde dolara američkog izvoza (8). Sporazum koji je ponovo postignut obnavlja pravo zemalja da definišu pravila u pogledu pristupa njihovim putevima.

Novi tekst je verovatno najinovativniji u oblasti rada. Jedna klauzula pristup olakšicama trgovinskog sporazuma podređuje zahtevima u vezi sa plaćanjem zaposlenih: za vozila koja će ispunjavati uslove za severnoameričko automobilsko tržište, između 40% i 45% njihove vrednosti treba da bude proizvedeno od radnika koji su plaćeni najmanje 16 dolara (14 evra) na sat. Uopšteno gledano, 75% vrednosti vozila treba da bude proizvedeno u Severnoj Americi ? NAFTA predviđa 62,5%, a TPP 45%. U nedostatku dostupnih podataka, nejasno je da li će, i u kojoj meri, ti kriterijumi dovesti do povećanja plata ili preseljenja proizvodnje, ni da li će to uticati na lanac snabdevanja. U svakom slučaju, Savetodavni odbor za rad je smatrao da će ove mere verovatno povećati proizvodnju i zapošljavanje. Ali moramo svakako zapamtiti da, prvi put, kao što to sindikati traže već dugo vremena, na zarade utiču „pravila o poreklu" koja roba mora zadovoljiti da bila oslobođena carinskih dažbina.

Osim ovih i još nekih drugih napredaka, novi sporazum preuzima mnoge odredbe sadržane u NAFTA. On obnavlja brojna nepravedna pravila koja važe u STO-u, ponekad ih čineći još gorim, naročito u pogledu zaštite potrošača. Vrlo moćna industrija agrobiznisa uspela je da unese svoje glavne zahteve, osim jednog, poraženog energičnom kontraofanzivom udruženja: sprečiti države da upozore svoje građane na višak šećera u nekim proizvodima. Mogli bismo pomenuti i monopolska prava koja su odobrena farmaceutskim kompanijama (pročitajte članak ispod), ili još nova pravila o „digitalnoj trgovini" koja, između drugih problema, zabranjuju državama da zahtevaju lokalno čuvanje podataka. Ta pravila bi mogla da ponište sav napor vlade da zaštiti privatnost i sigurnost svojih građana. Mere za zaštitu autorskih prava zahtevaju takođe od Kanade da sada važeće trajanje tih prava produži na dvadeset godina.

O USMCA, koji predstavlja mešavinu hrabrih namera i statusa kvo, raspravljaće Američki kongres 2019. godine i njegova sadašnja verzija će verovatno biti izmenjena. Moguća pobeda demokrata u Senatu ili u Predstavničkom domu tokom izbora za Kongres 6. novembra, pružiće im priliku da postave uslove pre nego što daju podršku tom tekstu. Oni bi mogli da pokriju sve najkrupnije propuste koji su vidljivi. Oni bi u svakom slučaju trebalo da se potrude da poboljšaju izvesne društvene standarde, da uvedu klauzule o zaradama, da neutrališu arbitražne sudove: postignuća na tim poljima mogla bi poslužiti kao osnova za buduće kampanje, i to ne samo u Severnoj Americi.

Iz te perspektive, suprotstaviti se Pavlovljevim refleksom svim postignućima koja su ostvarena na pregovorima sa motivom da se to dogodilo u vreme Trampovog predsednikovanja, predstavljalo bi političku grešku. To bi godilo pobornicima neoliberalnog statusa kvo, koji u isti koš stavljaju izolacionalističko povlačenje iz Pariskog klimatskog sporazuma i suprotstavljanje slobodnoj trgovini. To bi podjednako podržalo ideju da je odbrana NAFTA jedino rešenje za Trampov ekonomski nacionalizam, što bi kompromitovalo dvadeset pet godina rada naprednih i sindikalnih boraca. Nikada ranije poslovni model ranih 1990-ih nije bio tako ranjiv. Toliko da bi se vredelo zauzeti da mu se zada smrtni udarac.

LORI M. VALAH je direktorka organizacije Public Citizen's Global Trade Watch, Vašington.

PREVOD: Aleksandar Stojanović

(1) „United States - Mexico - Canada Agreement text", Bureau du représentant américain au commerce, Vašington, 30. septembar 2018, www.ustr.gov.

(2) Vidi: „Mirages du libre-échange", Le Monde diplomatique, jun 2015.

(3) Vidi: Serge Halimi, „Triomphe ruineux pour l'administration démocrate", Le Monde diplomatique, decembar 1993.

(4) Vidi: Benoît Bréville i Martine Bulard, „Des tribunaux pour détrousser les États", Le Monde diplomatique, jun 2014.

(5) „What does Nafta 2.0 mean for Investor-State dispute settlement?", Public Citizen's Global Trade Watch, Vašington, oktobar 2018.

(6) „Half a Nafta", The Wall Street Journal, Njujork, 27. avgust 2018.

(7) „Report on the impacts of the renegotiated North American free trade agreement", American Federation of Labor-Congress of Industrial Organizations (AFLCIO), Vašington, 27. septembar 2018.

(8) „Mexico slaps tariffs on US goods in trucking spat; Obama vows swift response", Bridges, vol. 13, no 11, Ženeva, mart 2009.

 

Prim. prev.: Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (engleski: North American Free Trade Agreement (NAFTA), francuski: Accord de libre-échange nord-américain (ALÉNA), španski: Tratado de Libre Comercio de América del Norte (TLCAN)), poznat po svom akronimu NAFTA (od engl. skraćenice), jeste sporazum između KanadeMeksika i Sjedinjenih Američkih Država kojim je stvoren trgovinski blok u Severnoj Americi. Sporazum je stupio na snagu 1. januara 1994. godine.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.