Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Propaganda ili drugačiji pogled na svet: RT, glas kojim se Rusija obraća svetu

Ruski međunarodni kanal vesti RT (nekadašnja Raša tudej) proslavio je svoj deseti rođendan u decembru 2015. promotivnim videom u kom je glavna urednica Margarita Simonjan prikazana u sovjetskoj uniformi kako vrši smotru svog osoblja u njihovom štabu u Moskvi
Piše: Maksim Odine / Prevod: Aleksandar Stojanović
Datum: 31/07/2017

Propaganda ili drugačiji pogled na svet: RT, glas kojim se Rusija obraća svetu

Foto: Profimedia

Kamera je prešla preko Ljube, čistačice koja „prima naređenja direktno iz Kremlja“; bio je tu i jedan „novinar koji se uključivao sa terena“ tako što je stojeći ispred zelenog paravana sa telepromptera čitao na arapskom, dok su drugi glumili sirijske borce; strani izveštači su bili zaključani u ćeliji, a britanski spiker Kevin Oven bio je lisicama privezan za svoju stolicu u studiju. Ovo ruganje na vlastiti račun bilo je brz, kratak i duhovit odgovor kritičarima koji RT vide kao propagandno sredstvo Kremlja. Vladimir Putin je iskoristio tu priliku da ponovo istakne osnovne ciljeve RT-a posle decenije dostignuća u javnoj diplomatiji: „Od vitalnog je značaja da naš i vaš glas  čuju… ne samo političari već i, naročito!, obični građani širom sveta.“

Narandžasta revolucija u Ukrajini 2004. bila je Rusiji dokaz da su se zapadne NVO umešale u događaje u njenom dvorištu.  Prekretnicu u ruskoj spoljnoj politici predstavljala je spoznaja da joj nedostaje međunarodni uticaj i ona je 2005. stvorila grupu Raša tudej. Margarita Simonjan je rekla za Financial Times: „Početna ideja bila je da se napravi kanal (na engleskom jeziku) koji bi se bavio samo Rusijom. Vrlo brzo je postalo jasno da je ta ideja bila osuđena na propast… da su naša publika (samo) kremljolozi i ruski gledaoci, to bi bilo vrlo malo ljudi“ (1).

Tokom ruskog rata protiv Gruzije 2008, RT je prešao u napad jer je smatrao da su zapadni mejnstrim mediji jednostrani. Misija RT-a je tada prerasla u 'globalnu' medijsku organizaciju koja može da promoviše 'drugačije viđenje' događaja. Mreža je postajala sve više međunarodna: Arapski servis, Rusija Al Jaum (sada RT Arabik) pokrenut je 2007; španski servis 2009; osnovani su kanali u SAD (2010) i u UK (2014), kao i nemački i francuski onlajn servisi. Planirano je da kanal RT Frans krene uživo nešto kasnije ove godine. 

Ruska država velikodušno finansira širenje RT-a koji sada ima kancelarije u 19 zemalja i 2.100 zaposlenih. Prema istraživanju koje je Ipsos sproveo u 36 zemalja, u martu 2016, 70 miliona ljudi nedeljno gleda RT, što je nešto manji auditorijum od onog koji ima BBC ili  Vorld njuz, ali je više nego što imaju Dojče vele i Frans 24. Sa osam miliona gledalaca svake sedmice u SAD i 36 miliona u Evropi, RT je  po veličini peti međunarodni emiter na ovim ključnim tržištima.

Otkako je počeo sa radom, njegov budžet je porastao od 31 milion dolara na 310 miliona dolara, što je skoro četvrtina sredstava koje ruska država odvaja za finansiranje medija. Ovaj kanal se brzo prilagođava onlajn načinu života, potpuno iskorištavajući viralnu digitalnu tehnologiju (uključujući veb-kasting i video 360° ). Upravlja mnogim nalozima na društvenim medijima i na YouTubeu se promoviše kao „najgledanija mreža vesti“ sa „četiri biliona pregleda“. CNN-ov model praćenja događaja iz minuta u minut, infotejnment (informisanje na zabavan način, prim. prev.) – ostaje standard produkcijskog stila. Najvažniji RT-ov polemički program Kros tok nastao je pod neposrednim uticajem CNN-ovog programa Krosfajer (koji je počeo da se emituje 2014). To se odnosi i na regrutovanje bivše CNN-ove zvezde, voditelja Larija Kinga 2013, čime je zadat ključni udarac.

 

„Pitanje više“

RT sebe vidi kao alternativu zapadnim 'mejnstrim' medijima i identifikovao je 50 organizacija koje smatra svojim ključnim konkurentima (2). „Mi smo hteli da prekinemo sa monopolom anglosaksonskih masovnih medija u globalnom dotoku informacija“, rekao je Putin prilikom posete sedištu RT-a u junu 2013. Po rečima Andreja Kortunova, generalnog direktora Ruskog saveta za međunarodne poslove, „[RT] ne zanima toliko unapređivanje pozicije Rusije, koliko dovođenje u pitanje jedinstvenosti zapadnih pozicija, relativizovanje zapadne interpretacije događaja“. Slogan kanala je „Pitanje više“.

Ovaj emiter otvoreno izražava svoju političku pripadnost i njega ne opterećuje napetost sa kojom su suočeni zapadni novinari na međunarodnim kanalima: postoji politički zahtev da se vesti prenose u skladu sa nacionalnim interesom onakvim kako ga sagledava zainteresovana država; tu takođe postoji etički princip koji zahteva vidljiv stepen nezavisnosti da bi se izbeglo da se nastupa samo propagandistički (3).

Kada je BBC-jev generalni direktor Toni Hol najavio širenje Svetskog servisa u novembru 2016, on je opisao „BBC kao kanal koji je pouzdan, okrenut ka svetu i donosi najbolje od našeg nezavisnog, nepristrasnog novinarstva i zabavu svetske klase za pola biliona ljudi“. Mari-Kristin Saragos, šef Frans medija monda, rekla je u decembru 2016. da Frans 24 (koji se finansira putem TV pretplate i od države) „nije vladin kanal“.

RT odbacuje nedoumice ove vrste i prihvata svoju povezanost sa ruskom državom. U napetom dijalogu, Anisa Nauej, američki predstavnik RT-ovog šou programa In The Now, rekla je CNN-ovoj novinarki Kristijan Amanpur da njoj ne smeta što ruska vlada koristi RT da bi ukazala na „problem negativne slike o Rusiji“. „Ljudi znaju odakle dolaze naša sredstva. Da li mi u većoj meri predstavljamo ruski ugao gledanja? Naravno da to činimo, jer je ta perspektiva bila zapostavljena. Ali apsurdno je da pitanje o tome postavlja neko ko propagira poziciju Stejt departmenta već više od 15 godina.“ (Amanpurova je izveštavala sa Kosova za CNN 1990-ih kada je njen suprug Džejms Rubin bio portparol). RT-ovi šefovi vide međunarodne vesti kao mesto na kojem je moguće da istovremeno postoje različiti narativi: „Jeste li videli mnogo primera objektivnog izveštavanja?“, pitala je Margarita Simonjan u onlajn razgovoru sa Špiglom u avgustu 2013. „Nema objektivnosti: postoji samo onoliko mnogo aproksimacija istine koliko ima mogućih glasova koji će je reći.“ Ona je više volela da slavi pluralizam nego da zahteva nepristrasnost.

Kanal posvećuje posebnu pažnju događajima koji su retko kad tema u zapadnim medijima; on nastavlja da izveštava o ratu u Avganistanu, gde se o bombardovanju koje vrši koalicija predvođena SAD daju oskudne informacije. Takođe, redovno se izveštava o ratu u Jemenu, koji je na drugim medijima bačen u senku vestima iz Sirije. Desetog februara, vesti RT Internešenel su sa britanskim medijima predvodile otkrivanje istine o tome (4) da je u toku prodaja oružja Saudijskoj Arabiji, uprkos činjenici da je slučajnim bombardovanjem pogrebne kolone u Jemenu ubijeno 140 ljudi i na stotine njih ranjeno.

 

Osuda rusofobije

Urednička politika RT-a ima nekoliko ključnih tačaka: promovisanje multipolarnog sveta, odbranu suverenih vrednosti, kritiku atlantizma i hegemonističkih aspiracija SAD i osudu 'rusofobije'. RT navodi spisak raznih darodavaca, od veterana Klub dorloža (francuskog desnog i krajnje desnog udruženja) do američkih pacifista. Politički gosti u emisiji SophieCo („Pitanja koja zbunjuju. Odgovori koji su važni“) bili su kopredsednik nemačke partije Levica u Bundestagu, Sara Vagenkneht; Mihael Flin, kratko vreme savetnik Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost; predsednički kandidat krajnje desnice Austrije Norbert Hofer; socijalista i bivši ministar spoljnih poslova Francuske Iber Vedrin; i liderka francuskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen. SophieCo prikazuje takođe političare koji predstavljaju regionalne sile, kao što je bivša ministarka spoljnih poslova Pakistana Hina Rabani Kar, bivši turski predsednik Abdulah Gul (Stranka pravde i razvoja, AKP) i jedan iranski pregovarač o nuklearnim pitanjima. Kanal izbegava grubu cenzuru kada izveštava o ruskoj politici; godišnjica ubistva ruskog opozicionara Borisa Njemcova pomenuta je u vestima.

Urednička koncepcija RT-a ne svodi se na preslikavanje lokalnih sajtova i kanala, već se prilagođava postojećem medijskom okviru u zemljama u kojima Rusija hoće da proširi svoj uticaj. RT Amerika je kritički nastrojen prema neoliberalizmu i neokonzervativnoj diplomatskoj politici, i izrazito je različit od uređivačkog smera glavnih američkih kablovskih kanala, od CNN-a do Foks njuza. Šou Kajzer riport ('Tržišta! Finansije! Skandal!') kritikovao je Trampovo imenovanje bivših bankara Goldman Saksa za savetnike i članove kabineta. Izgleda da šefovi američkih obaveštajnih službi nisu shvatili taj anti-Volstrit ton, jer su optužili kanal da podržava Trampa. Ova optužba zahteva ozbiljno obrazloženje: RT-ov glavni cilj bio je da kritikuje predsedničku kandidatkinju Hilari Klinton (čije su unilateralističke tendencije izazivale zabrinutost Kremlja) tako što je naglašavao njene veze sa  neokonzervativnim krugovima i, u saradnji sa Vikiliksom, izveštavao o objavljivanju njenih mejlova, kao i mejlova njenog savetnika Džona Podeste.  

 

Anti-Tramp pogledi

Nekoliko levo orijentisanih domaćina tok-šou emisija na RT Amerika izrazilo je anti-Tramp poglede. Novinar Ed Šulc otvoreno je podržao Bernija Sandersa i intervjuisao ga nekoliko puta u vreme preliminarnih izbora u okviru Demokratske stranke. Kris Hedžis, dobitnik Pulicerove nagrade 2002. i prijatelj Noama Čomskog, u svom programu On Contact („disidentski glasovi kojih nema u mejnstrim medijima“) protumačio je Trampovu pobedu kao znak „masovnog odbijanja neoliberalne politike vladajućih političkih i finansijskih elita“ ali je upozorio da bi „građanske slobode koje su već ozbiljno erodirane i iskorenjene, mogle da ustupe mesto još ogoljenijoj i drakonskoj policijskoj državi“. Kanal RT Amerika, veran svom 'anti-sistemskom' stavu, daje prostora manjinskim kandidatima iz Zelene stranke i Libertarijanske stranke, koji se retko pojavljuju u šou emisijama konkurencije.

Na Bliskom istoku, medijskom bojnom polju međunarodnih emitera ovog veka, RT Arabik je kritikovao nestabilnost koja je usledila nakon „arapskog proleća“ (ohrabrenog od Al Džazire) (5), i osuđuje vojni intervencionizam zapadnih sila u tom regionu, koji umanjuje kanal Alhura, finansiran od Američkog kongresa. 

Kriticizam američkih intervencija na drugim kontinentima omiljena je tema RT-ovog španskog servisa, koji se ističe u Meksiku, Argentini i Venecueli. Taj kanal emituje antiimperijalističku, antineoliberalnu poruku koja je u saglasju sa latinoameričkom levicom, koju RT otvoreno podržava. Istraživač Džon Akerman, koji ima redovno uključenje na ovom kanalu, rekao je da značajan glas za Lenina Morena, zakonitog naslednika predsednika države Ekvador, Rafaela Koree, u prvom krugu predsedničkih izbora u februaru 2017, dokazuje da „ciklus progresivnih vlada u Latinskoj Americi nije završen“.  RT govori o „ekonomskom ratu protiv [predsednika Nikolasa] Madura“ u kontekstu ekonomskih kriza u Venecueli, stavljajući punu odgovornost za krizu na opoziciju. Pitanje uloge vlade u „lošem finansijskom upravljanju“ ipak je postavljeno na RT-ovom El Zumu.

Šefovi RT-a vide međunarodne vesti kao mesto na kom mogu da koegzistiraju različiti vladajući narativi.

RT-ov francuski sajt, kao i njegove druge evropske operacije, ima mnogo konzervativniji profil, malo se baveći ekonomskim i socijalnim temama on se fokusira na pitanja bezbednosti. Na svaki izveštaj o nezaposlenosti 2016, dolazi 17 njih o terorizmu (u poređenju sa dva u Le Mondeu i 1,7 u Le Figarou) (6). RT je dao veću pokrivenost manjinskim kandidatima na predsedničkim izborima nego što su to činili ostali mediji, mada je to favorizovalo golističkog, suverenističkog kandidata stranke „Ustaj Francusko!“ Nikole Dupontenjana nad Žan-Likom Melanšonom iz levičarske „Nepokorene Francuske“ (7). To se odnosi i na Ujedinjeno Kraljevstvo, gde se vođa UKIP-a Najdžel Faraž pojavio na RT-u 17 puta između 2010. i 2014. (8), mnogo pre kampanje o Bregzitu.

Na predsedničkim izborima u Francuskoj, RT-ova francuska stranica nije zanemarila teškoće sa zakonom koje je imao (navodno proruski) kandidat Fransoa Fijon, kao ni proteste njegovih protivnika. Bavio se i optužbama na račun Marin Le Pen protiv pronevere sredstava EU, mada je to davalo prostora i njenim advokatima i saopštenjima FN-a. Cela konferencija za štampu Marin Le Pen nalazi se na sajtu RT-a sa detaljima njene vizije spoljne politike (što je znak da njena politika nailazi na naklonost RT-a); tu ona pominje svoju želju da „ponovo poveže Rusiju sa evropskim kontinentom“.

Emanuel Makron, kandidat pokreta „U pokretu!“ , dobijao je najmanje povoljan tretman, u skladu sa RT-ovim antiliberalnim stavom. Ovaj sajt je njegovu 'antisistemsku' poziciju nazvao 'apsolutnom prevarom' (kako se izrazio 'uznemireni ekonomista' i gost RT-a Deni Leng). Ali, ma koliko da je za osudu vređanje Makrona od strane dva republikanca u vestima RT-ovog onlajn servisa Sputnjik, ono jedva da se može meriti sa 'progonom' koji vrši Makron, koji govori o pretnji od 'crvene opasnosti' iz Rusije (9).

 

Naklonost prema protestima

RT ima sklonost prema prikazivanju protesta, naročito dramatičnih slika sukoba sa policijom, polupanih prozora ili požara, što sve može da se reciklira i prikazuje ponavljajući u „šokantnim video-zapisima“ u rubrikama pod nazivom „Najbolje od“. U Sjedinjenim Državama RT je pratio glavna socijalna kretanja kao što je „Okupiraj Volstrit“, „Životi crnac su važni“ i anti-Tramp marševe. Ove slike naglašavaju pogrešan pravac rešavanja problema u zapadnim društvima. Na veb-stranici je prikazana borba Sedrika Herua u odbrani migranata u francusko-italijanskoj dolini Roja, kao i kampanja „Ui on e še nu“ (Ovo je naša zemlja) u Henin Bomonu, Pa de Kale, koju su vodili aktivisti FN-a, koja je svoj umetnički izraz našla u filmu Chez Nous  Lukasa Belvoa. Liberalne demokratije se predstavljaju kao da su na granici haosa ili čak 'građanskog rata'. RT često prikazuje industrijske nesreće – požar u nuklearnoj elektrani Flamanvil, trovanje disajnih puteva usled curenja gasa na hamburškom aerodromu – predstavljajući ih na način koji zaziva strahove kod gledalaca. To je način na koji se nijansira tehnološki jaz između Rusije i Zapadne Evrope i SAD, što je od centralnog značaja za rusku elitu.

Kada je Rusija uključena u neki strateški važan konflikt, RT postaje sredstvo ratne komunikacije, kao što je to bio i CNN za SAD za vreme rata u Iraku. On se pretvara u uvek spremnog međunarodnog vodiča koji nudi zvaničnu verziju događaja. U Siriji, gde je RT često služio kao govornica Bašara el Asada, ishod bitke za Alepo kristalno jasno je pokazao duboki antagonizam u informacijskom ratu između Rusije i Zapada: nakon što je sirijska armija ponovo zauzela grad, RT je pokazao ljude kako slave u zapadnom Alepu, dok se većina zapadnih medija fokusirala na humanitarnu situaciju u istočnim oblastima. RT je pozvao bivšeg britanskog diplomatu da komentariše 'civilne gubitke' za vreme oslobađanja Mosula od strane iračkih snaga kojima su podršku pružale SAD.

NATO je otvorio Strateški centar za komunikacije (Stratcom) u Rigi u januaru 2014. Iako se on sam slabo isticao u poštovanju istine, naročito u vreme rata u bivšoj Jugoslaviji, NATO je sada sebi postavio zadatak da 'proverava' ruske 'informativne' kampanje da bi izvršio njihovu dekonstrukciju. RT je odgovorio lansiranjem vlastitog fejk-ček sajta za proveru lažnosti. Na njegovoj meti našao se kratki dokumentarac koji je dobitnik Oskara, Bele kacige, o spasiocima u Siriji u pobunjeničkim oblastima. On optužuje tu organizaciju zbog povezanosti sa džihadističkim grupama i skreće pažnju na zapadne izvore koji ih finansiraju. Tim RT-a je vešt kada treba da kritiku preokrene u svoju korist. Na kraju rođendanskog videa, Margarita Simonjan se direktno obraća gledaocu: „Pa, da li ste nas baš ovako zamišljali? Bili ste u pravu. Mi upravo tako radimo.“

 

(1) 'Ručak uz FT: medijska zvezda iz Kremlja Margarita Simonjan', Financial Times, London, 29. juli 2016.

(2) Uključujući Le Monde, Le Figaro, Libération, TF1, France Télévisions i Canal Plus u Francuskoj. Potpuna lista je dostupna na www.msm.rt.com/.

(3) Cyril Blet, 'Les médias, un instrument de diplomatie publique' (Mediji kao instrument javne diplomatije), Revue internationale et stratégique, vol 2, no 78, Pariz, 2010.

(4) Alice Ross, 'Boris Johnson urged UK to continue Saudi arms sales after funeral bombing', The Guardian, London, 10. februar 2017.

(5) Vidi: Yves Gonzalez-Quijano, 'Television channels the Arab Spring', Le Monde diplomatique, englesko izdanje, maj 2012.

(6) Prema Le Monde diplomatiqueu, stalni članci u digitalnim arhivama Le Mondea i Le Figaroa i na veb-stranici RT-a.

(7) Po računanju časopisa Le Monde diplomatique, između 1. septembra 2016. i 13. februara 2017, Nikola Dipon-Anjan je pomenut šest puta manje nego najčešće pominjani kandidat Fransoa Fijon; on je pomenut 20 puta manje u Le Figarou, 28 puta manje u Le Mondu i 43 puta manje u Liberasionu. Melanšon je pomenut 2,3 puta manje često nego Fijon na RT-ovoj stranici na francuskom jeziku, 3,3 puta manje u Le Mondu i Le Figarou.

(8) Patrick Wintour i Rowena Mason, 'Veza Najdžela Faraža sa ruskim medijem dolazi pod udar istrage', The Guardian, 31. mart 2014.

(9) Vidi: Richard Ferrand, 'Ne laissons pas la Russie déstabiliser la présidentielle en France!' (Ne dopustimo Rusiji da destabilizuje predsedničke izbore u Francuskoj), Le Monde, Pariz, 14. februar 2017.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.