Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Povratak političkog nasilja u Brazilu

Koliko daleko deluju naslovnice časopisa koje su Brazilu predviđale blistavu budućnost. Kršenje ustavnog poretka sve je češća pojava u najvećoj državi Južne Amerike koju je preplavio talas nasilja, uključujući i ubistvo socijalistkinje i aktivistkinje Marijel Franko
Datum: 29/06/2018

Povratak političkog nasilja u Brazilu

Foto: GABRIEL GUICCI iz serije „Pustite dečake da se igraju“ (GABRIELGUICCI)

Od kad je Brazilski kongres 2016. godine smenio predsednicu Dilmu Rusef - što je bio potez koji je levica nazvala „parlamentarnim državnim udarom" - deluje kao da se ova zemlja vraća u vremena za koja su se mnogi nadali da su ostala iza njih: u prošlost u kojoj su državom upravljali „pukovnici" i bandeirantesi, lokalni plemenski poglavari koji su nasiljem uklanjali problematične pojedince. To su bili levičari i levičarke, kao i sirotinja - najpre „bezemljaši" koji su živeli na neobrađivanoj zemlji koju je, prema Ustavu, trebalo redistribuirati u okviru agrarne reforme.

Dok se Brazil spremao da 13. maja proslavi 130. godišnjicu od ukidanja ropstva, bič, jedan od najmarkantnijih simbola te tužne epohe, ponovo se pojavljuje na televizijskim ekranima. Veleposednici na jugu države su 22. marta bičevima tukli seljake i seljanke iz Pokreta bezemljaša (PB) koji su čekali prolazak karavana bivšeg predsednika Luiza Inasija Lule da Silve. Senatorka Ana Amelija Lemos iz Progresivističke partije (PP, desnica) pohvalila je te „istinske gaučose, kauboje‚ koji su podigli svoje bičeve".

Tokom političke i sindikalne karijere od preko pedeset godina, bivši predsednik Lula, koji se od 7. aprila nalazi u zatvoru, putovao je zemljom uzduž i popreko bez ikakvog straha. Međutim, samo u toku marta suočio se sa serijom blokada koje su organizovale grupe ljudi naoružane traktorima, kamenicama, čak i puškama. Njihov cilj bio je da spreče turneju ovog predsedničkog kandidata koji je hteo da mobiliše narod protiv presude na dvanaest godina zatvora koja mu je izrečena zbog pasivne korupcije. Protiv presude  pobunilo se, pored levice, i 122 brazilskih pravnika i pravnica koji su nizom članaka obelodanili pristrasnost tužbe koja se više zasnivala na sudijinim predrasudama nego na dokazima (1).

Deset seljaka i seljanki mučeno i ubijeno 2017. godine

Policijska istraga čiji je cilj bio da identifikuje osobe koje su pripucale na karavan 27. marta utvrdila je da su hici došli sa fazende (veleposeda) izvesnog Leandra Bonota.
Tokom 1990-ih godina, dotični se nasilno borio protiv PB-a i povraćaja zemlje koji je sprovodio zvanični Nacionalni institut za kolonizaciju i agrarnu reformu (INCRA). Ova informacija ne iznenađuje previše: svi napadi na karavan Lule da Silve pripremani su od udruženja veleposednika koji se otvoreno i nasilno bore protiv PB-a.
Jedan od njih, Žedeao Fereira, predsednik Poljoprivredne federacije Rio Grande de Sula, prilikom stupanja na funkciju izjavio je: „Borićemo se protiv PB-a i INCRA. Njihove okupacije za cilj imaju isključivo otimačinu vlasništva od ruralnih proizvođača (2)." Osuđen 2002. godine zbog neposlušnosti sudu i podsticanja na činjenje krivičnog dela, nakon što tehničkom osoblju INCRA nije dopustio da uđu na njegov posed, Fereiru je naredne godine oslobodio Regionalni federalni sud (TRF4) u Porto Alegreu, ista instanca koja je u žalbenom postupku osudila bivšeg predsednika Lulu.

„Brazil je veoma nasilna država sa rekordnim brojem ubistava; međutim, za razliku od Meksika ili Kolumbije, ovde nije postojala tradicija političkih atentata", analizira Maurisio Santoro, profesor političkih nauka na Državnom univerzitetu u Rio de Žaneiru.
„Istog meseca kada je pucano na Lulin karavan, ubijena je i Marijel Franko, levičarska opštinska poslanica u Riu. Ovi tragični događaji nemaju pandan u našoj savremenoj istoriji." Najistaknutije političke ličnosti su prvi put pod rizikom od nasilja. Za društvene pokrete, nasilje nije novina, ali ga sada ima mnogo više. Prema Zemaljskoj pastoralnoj komisiji (ZPK) koju je tokom vojne diktature osnovala Nacionalna konferencija biskupa Brazila, tokom 2017. godine ubijeno je 70 aktivistkinja i aktivista, što je povećanje u odnosu na 2016 - koja je i sama bila rekordna sa 61 političkim ubistvom. Od sedamdesetoro ubijenih prošle godine, 52 žrtve su bile povezane sa sukobima oko preraspodele zemlje.

„Okončanje niza vlada koje je predvodila Partija radnika ŠPR, levica dovelo je do naglog porasta nasilja", potvrđuje nam Hoze Batista Alfonso, advokat ZPK-a u saveznoj državi Para. „Mogli smo da primetimo regrupisanje veleposedničkih udruženja i njihovo zbližavanje sa snagama reda. Ovo je naročito jasno u saveznoj državi Para u kojoj se odigralo 21 ubistvo tokom prošle godine. Vrlo dugo nismo videli ništa slično." Od ovih žrtava, devet seljaka i jedna seljanka koji su pripadali Ligi siromašnih seljaka, mučeni su, a potom ubijeni, tokom okupacije imanja Santa Lusija, 24. maja 2017. godine. Taj masakr u Pau d'Arku je najkrvaviji od krvoprolića u Eldoradu dos Karahasu 1996. godine kada je policija pogubila devetnaest seljaka iz redova PB-a. Istraga vođena u Pau d'Arku dovela je do podizanja optužnica protiv dvadeset devet policajaca. Veštačenje je utvrdilo brojne prelome na telima, pored smrtonosnih rana, što potvrđuje tezu o mučenjima koja su prijavljivale druge žrtve.

U svojim izjavama, pripadnici policije su tvrdili da su ušli na fazendu s naredbom da uhapse određene seljake kada je na njih otvorena vatra.
Međutim, dva policajca su prešla na stranu tužilaštva u zamenu za smanjenje kazne i potvrdila izjave preživelih.
„Veštačenje je takođe utvrdilo da seljaci nisu otvorili vatru. Verzija događaja koju su ispričali policajci nije istinita", precizirao nam je tužilac Leonardo Kaldas. Takav sukob je tipičan za ovu amazonsku federalnu državu: fazenda Santa Lusija pripada porodici Babinski u čijem je vlasništvu jedanaest veleposeda od ukupno 40.000 hektara, što je gotovo četiri puta veće od površine Pariza.

Vojna policija preti smrću

Prema društvenim pokretima, ova zemlja je bila obrađivana sve do smrti glave porodice, Onorata Babinskog. Okupacije Santa Lusije otpočele su 2013. godine, kada je prestalo kultivisanje 5.694 hektara zemlje. Naslednik Onorata Babinskog, njegov dvadesetpetogodišnji sin, živeo je u Rio de Žaneiru i na društvenim mrežama se, pored razmetanja svojim razuzdanim noćnim životom, predstavljao kao „glumac".

Bez obzira na to, on je zahtevao od organa reda da izbace ljude koji su okupirali fazendu. Sudiji koji je zahtevao da mu dokaže da se na fazendi odvija poljoprivredna aktivnost dostavio je dokumente (kupovinu 1.700 krava i sertifikat o vakcinaciji 75 životinja), doduše, datirana na mesec dana kasnije nego što je pravosuđe zahtevalo. Svejedno, uspeo je da obezbedi pravnu podršku za izbacivanje seljaka koji su se triput vraćali kako bi okupirali imanje.

Poslednja okupacija će se ispostaviti kao smrtonosna po njih: „Istraga treba da utvrdi ko je naredio ovaj zločin. Međutim, kao što je u Pari često slučaj, policajci uglavnom rade prekovremeno kao čuvari za fazendeirose ŠveleposednikeĆ", dodaje tužilac, kao da želi da objasni svoj pesimizam u pogledu zaključaka koje očekuje od istrage.

Policajci iz Pare takođe pružaju svoje usluge rudarskim kompanijama. U Barkareni, udruženje Kainkijama je više puta upozoravalo na to da internacionalna rudarska kompanija Norsk Hydro, koja posluje u četrdeset država i koja je 34,3% u vlasništvu države Norveške, izliva toksični otpad. Kako Norsk Hydro navodi, u Barkareni se nalazi „najveća rafinerija aluminijuma na svetu" koja je u posedstvu te kompanije.

Dvadeset trećeg februara, Kainkijama je još jedared obavestila vlasti o tajnom izlivanju koje je rudnik demantovao, ali su ga potvrdile nadležne lokalne sanitarne službe. Vlastima su pokazani kanali za tajno izlivanje, a one su potom primorale rafineriju da smanji proizvodnju za 50%. Dve nedelje kasnije, 12. marta, Paulo Serđo, jedan od vođa Kainkijame, ubijen je - bilo je to drugo ubistvo jednog od njenih vodećih ljudi u tri meseca.

Od januara, na adresu udruženja su stizale pretnje smrću koje su slali članovi vojne policije, jednog od rodova policije Brazila.

„Istog trenutka sam se obratio sekretaru državne bezbednosti federalne države Para kako bi im pružio adekvatnu zaštitu", ispričao nam je Armando Brazil, tužilac pri vojnom pravosuđu Pare. „Dobio sam odgovor da to nije njegov posao, a dodao je i to da su vođe udruženja okupirale zemlju. Kao da to ima neke veze... Bez obzira na to što tako nešto nikad nije ni dokazano. Sa druge strane, znamo da se atentat desio." Prema njegovim rečima, „svi znaju da policajci rade za rafineriju. Istraga to treba da pokaže, ali ne vidim drugog objašnjenja za ova ubistva". Od tada, najmanje tri članice udruženja su prijavile da im se preti smrću, ali ni u jednom slučaju nisu preduzete ni najskromnije mere bezbednosti.

Zatvoreni pod lažnim optužbama

Program zaštite aktivista postoji, ali je neefikasan: najveći deo od 683 osobe koje su u njega uključene nema nikakvu zaštitu osim povremenih telefonskih provera. Samo njih četrnaestoro je pod policijskom zaštitom. „Svedočimo napadima bez presedana", rekao nam je Nej Strozak, advokat PB-a. „U martu, tokom jedne okupacije u Baiji, avioni veleposednika ponovo su nas zaprašivali toksičnim supstancama. Na jugu, više naših aktivista i aktivistkinja zatvoreno je pod lažnim optužbama. Zasada je veoma komplikovano izvesti ih na slobodu."

Otac Hoze Amaro, koji je tada još bio u federalnoj državi Para, uhapšen je 27. marta. Policija ga tereti za niz zločina - od seksualnog zlostavljanja, preko okupiranja zemlje, do pranja novca. Ovaj sveštenik borio se rame uz rame sa Doroti Steng, časnom sestrom koju su 2005. godine ubili ljudi u službi veleposednikâ. Njegovo hapšenje osudili su svi koji znaju za njegov rad sa najsiromašnijim stanovništvom regiona. „Reč je o novoj taktici koja treba da suzbije verski rad", komentarisao je Ruben Sikeira, nacionalni koordinator ZPK-a. „Atentat na Doroti Steng otežao je poslovanje veleposednika zbog međunarodnog skandala koji je izazvao. Ipak, moguće je da uništenjem reputacije čoveka može bolje da se spreči njegov aktivizam nego njegovim ubistvom."

Iako su sve optužbe protiv Amara došle upravo od veleposednika, protiv kojih se on borio, pravosuđe je odobrilo zatvorsku kaznu. Sveštenik, koji je više puta primao pretnje smrću, sada se nalazi u istom zatvoru u kom kaznu služi ubica Doroti Steng, u brazilskoj državi u kojoj gine najviše aktivista i aktivistkinja. Sud u tome ne vidi nikakav problem.

AN VINJA je novinarka iz Rio de Žaneira.

PREVOD: Pavle Ilić

(1) Karol Proner, Žizel Sitadino, Žizel Rikobom i Žoao Rikardo V. Dornel (urednik), Comentários a uma sentença anunciada. O processo Lula, Kanal 6 Editora, Bauru, 2017.
(2) Hoakim de Karvaljo, „Ruralista pró-Bolsonaro, candidate do MBL, aktivista pró-armas... quem está organizando os ataques a Lula no Sul", Diario do Centro do Mundo, Sao Paulo, 25. mart 2018.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.