Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Postoje li samodovoljne države ili kako se Katar opire blokadi

Više od godinu dana nakon što je izbačen iz Saveta za saradnju zalivskih zemalja, Katar nije popustio pred zahtevima svojih suseda i nastavlja da vodi borbu za uticaj na međunarodnom nivou
PIŠE SPECIJALNA DOPISNICA LMD ANĐELIKA MUNIJE-KUN
Datum: 14/12/2018

Postoje li samodovoljne države ili kako se Katar opire blokadi

Foto: Profimedia

Treba se paziti tihe vode. Voda u zalivu Dohe, svetlucavo tirkizne boje, mirna je poput mora nafte ovog leta 2018. godine. Vrelina i užareno sunce drže glavni grad Katara pod opsadom i uteruju društveni život u klimatizovane prostore. Usidrene uz kej, skupljenih jedara, dau barke nedeljama nisu videle manje turista. Nekoć korišćena za ribolov ili transport robe, ta tradicionalna drvena plovila predstavljaju jedan od retkih ustupaka nostalgiji u odnosu na fanatizam modernizacije koji je obuzeo Dohu sredinom 1990-ih godina. Od tada, uz pomoć betona i vertikalnosti, ova manija neprestano menja izgled grada kojim se njegovi stanovnici ponose.

 

Međutim, lenjo ljuljuškanje brodica ljubičastih i belih jedara – boje nacionalne zastave – zavarava. Jer vode Arapsko-persijskog zaliva su nemirne (1), a vazduh je zasićen nesigurnošću. Region je obuhvatila neviđena nervoza od kada je Katar, bogati emirat veliki jedva koliko i Pariski region u Francuskoj (11.521 kvadratnih kilometara) izbačen iz Saveta za saradnju zalivskih zemalja (SSZZ) od svoja tri suseda – Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Bahreina, kao i Egipta.

Petog juna 2017. godine, ta četvorka je uz nekoliko nestalnih saveznika objavila da će prekinuti diplomatske odnose sa Dohom, dok je Rijad momentalno zatvorio svoju granicu, jedinu kopnenu vezu Katara sa Arabijskim poluostrvom. Od tada se među određenim saudijskim krugovima javila ideja o prokopavanju kanala između te dve države, širokog dvesta metara u dužini od šezdeset kilometara, kako bi se ovaj mali emirat još više izolovao. Međutim, budući da zvanična potvrda iz Rijada o tom potezu još uvek nije došla, taj plan zasada predstavlja strašilo koje Doha odbija da shvati ozbiljno.

 

Iako je pružila podršku arapskim ustancima, na prvom mestu u Tunisu i Egiptu, čim su oni izbili, u ovoj zemlji izbori se nikad ne održavaju, izuzev onih za lokalne odbore, na kojima kandidati nastupaju bez političkih obeležja

 

Sporovi koji su prethodili krizi vodili su se godinama, potkrepljeni sve većim neprijateljstvom Saudijske Arabije prema svom slobodnom primorskom susedu koji poseduje izuzetno bogatstvo zemnog gasa (2). Nagla izolacija koja je objavljena usred Ramazana uhvatila je Dohu nespremnom. Njeni arapski susedi su podigli delimičnu blokadu, zatvorivši svoje pomorske i vazdušne puteve za katarske brodove i avione.

Prema Međunarodnom monetarnom fondu, zabrinuti Katarci u dijaspori, kao i građani i građanke država koje su podigle blokadu, povukli su skoro 40 milijardi dolara iz tamošnjih banaka. Samoposluge su opustošene pre nego što su uspostavljeni vazdušni mostovi ka Evropi, Iranu i državama Indijskog potkontinenta. Do tog trenutka, značajan deo uvoznih dobara, najpre svežeg voća i povrća, kao i građevinskog materijala, poticao je iz Saudijske Arabije i UAE, ili je preko njih uvožen u Katar.

 

Dvadeset drugog juna 2017. godine, Asošijeted pres preneo je da je prekid blokade uslovljen ispunjavanjem trinaest zahteva. Neki od njih su bili već viđeni: ovaj emirat mora da prestane da se meša u unutrašnja pitanja drugih članica SSZZ-a, prekine da pruža pomoć „terorističkim“ organizacijama, uključujući Muslimansko bratstvo, zatvori svoju televizijsku stanicu Al Džazira i, iznad svega, okrene leđa Teheranu. Iran? To je opasan sused za malu državu poput naše. Ne pokušavamo da postanemo najbolji prijatelj Irana, i postoje stvari u kojima se ne slažemo. Ipak, nemamo drugog izbora nego da se prema njemu odnosimo korektno“, odgovorio je jedan bezbednosni zvaničnik iz Dohe (3). Drugi zahtevi su bili bizarniji: ova zemlja mora da prihvati godišnju superviziju od strane svojih suseda, kao i da plati reparacije [...] za izgubljene živote i finansijske gubitke izazvane [njenom] skorašnjom politikom“. Kataru je dato deset dana da u celosti prihvati sve uslove.

 

Od tada je prošlo više od godinu dana, a ovaj konflikt ostaje zamrznut. Medijacija koju je Kuvajt pokušao da pokrene u okviru SSZZ-a je zaštekala: još jedan neuspeh te organizacije nastale 1981. godine kako bi služila kao kontrateža Islamskoj Republici Iranu. Pomirenje do kog treba da dođe u Vašingtonu hramlje već mesecima zbog unutrašnjih trvenja u američkoj administraciji i, kako tvrdi Doha, zbog zlih namera Abu Dabija, glavnog emirata UAE.

Samoproklamovana „antiteroristička četvorka“ insistira na svojim zahtevima. Oni nisu realistični“, odgovara Katar, sa čije tačke viđenja je jedini cilj ovih država da ga uteraju u stroj, kao što su to učinile sa Bahreinom, koji određeni cinični glasovi iz Dohe nazivaju retweet country“ zbog uporne navike da na Tviteru retvituje antikatarske stavove Saudijske Arabije.

Ovi zahtevi ignorišu činjenicu da jedna suverena država ne može postati ničiji talac. Štaviše, oni su izneti u formi koja ne ostavlja mesta za pregovore. [...] Nameravamo da nastavimo da vodimo svoju politiku na osnovu sopstvenih procena“, čvrsto je istakao katarski ministar spoljnih poslova Muhamed ibn Abderahman el Tani u obraćanju frankofonim novinarima krajem maja u Dohi (4).

 

Neophodnost prijateljskih odnosa sa Iranom

 

Katar vodi bitku. Bitku u kojoj nema smrtonosnih sukoba, ali koja se vodi na svim frontovima: ekonomskom, diplomatskom, vojnom, medijskom i čak pravosudnom, budući da je Doha odlučila da se zbog blokade požali međunarodnim institucijama (Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Međunarodnom sudu pravde).

Ovaj hladni rat ima svoje žrtve: hiljade porodica podeljenih sa obe strane granice, kao i dvojne državljane i državljanke koji ne mogu da putuju preko nje. Ipak, dok niko ne zna kako će Persijski zaliv nakon njega izgledati, javili su se i prvi pobednici – proizvođači oružja u državama koje ga izvoze, sa SAD, Velikom Britanijom i Francuskom na čelu.

 

Pitanje glasi: predstavlja li blokada priliku ili pretnju za Katar“, komentarisao je jedan od ambasadora te države. Ako je verovati samim Katarcima, što se tiče nacionalnog jedinstva, stvar je jasna: Koliko god to čudno zvučalo, ali blokada nas je osnažila“, potvrdila je bivša ministarka informisanja i komunikacionih tehnologija Hesa el Džaber, članica Medžlis el Šure (Savetodavnog veća) i, usput, nadzornog odbora Folksvagena, kompanije u kojoj Katar poseduje treći po veličini broj akcija.

Kuvajt nije doživeo uzlet nakon iračke invazije [1990. godine]. Kod nas je emir uspeo da ujedini katarsko i nekatarsko stanovništvo. Tako je Njegova visost dobila podršku naroda“, dodala je.

 

Reč je o državi koja je toliko bogata da je dala više desetina milijardi dolara – procene se razlikuju – kako bi organizovala Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine

 

Iako je pružila podršku arapskim ustancima, na prvom mestu u Tunisu i Egiptu, čim su oni izbili, u ovoj zemlji izbori se nikad ne održavaju, izuzev onih za lokalne odbore, na kojima kandidati nastupaju bez političkih obeležja (partije su zabranjene u emiratu). Parlamentarni izbori su bili najavljeni za 2013. godinu, ali su tad odloženi do daljeg. Nakon mnogo odgađanja, emir Tamim ibn Hamad el Tani je obećao da će krajem godine usvojiti zakon o prvim republičkim izborima na kojima će se birati trideset članova Medžlis el Šure, dok će preostalih petnaest on lično postaviti. Teško je u Kataru pronaći ikakvu opoziciju, izuzev nekoliko ljudi koji uglavnom žive u Londonu. Pesnik Muhamed el Ađami, koji piše pod pseudonimom Ibn el Dib, proveo je četiri godine u zatvoru zbog toga što se pobunio protiv ućutkivanja svojih sugrađana i sugrađanki i hvalio „tunisko proleće“, pre nego što je pomilovan.

 

Kada je 2013. godine nasledio presto od svog oca, Hamada ibn Kalife el Tanija, trenutni emir imao je 33 godine. Bivši vladar se smatra glavnim modernizatorom Katara, vehabijske države, kao što je i susedna Saudijska Arabija, iako su religijske prakse koje se u njemu sprovode manje rigorozne. Emir Hamad je takođe izveo Katar na međunarodnu scenu, što je bio plod „prikrivene“ diplomatske taktike čiji je cilj bilo stvaranje najvećeg mogućeg broja saveznika, razbesnevši i Rijad i Abu Dabi. Nakon blokade, njegov lik je počeo da se pojavljuje na brojnim fasadama i kolima, pre nego što su lokalne samouprave stigle da regulišu tu novu modu.

 

Što se tiče materijalnog blagostanja, stanovništvo Katara nema previše osnova da se žali: prema podacima Svetske banke iz 2017. godine, njegov bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku prema standardu kupovne moći još uvek je najviši na svetu; procenjen na 128.378 dolara, on je dva puta viši od švajcarskog. Kada sam ja bila mlada, nismo imali struju, hrane je bilo u ograničenim količinama i postojala je samo jedna visoka škola“, priseća se Hesa el Džaber koja još nije napunila šezdeset godina.Jednim potezom, naš život se promenio.“

 

Nafta je otkrivena još pre Drugog svetskog rata. Međutim, tek je otkriće ogromnog podvodnog rezervoara zemnog gasa ono što je načinilo ovu pustinjsku zemlju bogatom – 1971. godine, u trenutku kada je proglasila nezavisnost od Velike Britanije. Dve trećine nalazišta Severna kupola – Južni Pars leži u katarskim vodama, dok jedna trećina pripada Iranu. Zajednička eksploatacija nalazišta nameće potrebu za prijateljskim odnosima između te dve zemlje.

 

Tek kada je emir Hamad 1995. godine zbacio svog oca i, u saradnji sa Ekson mobilom i Totalom 2006. godine, uložio ogromne investicije, u Kataru se uspostavlja eksploatacija gasa na veliko, što ga stavlja na prvo mesto izvoznika tečnog zemnog gasa (TPG) – njegovog glavnog izvoznog artikla koji iznosi trećinu ukupnog svetskog tržišta. Od početka dvehiljaditih do 2013. godine, u kojoj je cena gasa dostigla najvišu vrednost, naš BDP je porastao sa 20 na 200 milijardi dolara. Katar sve to duguje viziji emira Hamada. Ako vaša država poseduje najbitnije nalazište zemnog gasa na svetu i vi na njemu izgradite jednu od najvećih crpnih stanica opremljenu TPG cisternama, time ste garantovali sopstvenu nezavisnost“, oduševljeno objašnjava Kalid el Abdulkader, ekonomista na Katarskom univerzitetu.

 

Na trenutnom nivou proizvodnje, i sa trećim po obimu potvrđenim rezervama gasa na svetu – iza Rusije i Irana – emirat može da očekuje još stotinak godina eksploatacije. Nešto manje, ukoliko do 2023. godine poveća svoju godišnju proizvodnju TPG-a sa 77 na 100 miliona tona, što je trenutni plan. Bilo bi nemoguće da blokada uguši Katar. Sami prihodi od prodaje gasa pokrivaju najveći deo naših budžetskih potreba“, nastavlja El Abdulkader. Uprkos embargu, nijedna od naših pošiljki gasa nije kasnila niti bila otkazana. Ispoštovali smo sve svoje ugovorene obaveze, uključujući one prema UAE, čijih 40% električne energije dolazi od našeg gasa. Mi držimo do svoje reputacije pouzdanosti“, insistira Azis Alutman, zamenik pomoćnika sekretara Ministarstva finansija. Brojni katarski zvaničnici potvrđuju te informacije, što ističe svu paradoksalnost blokade, naročito uzevši u obzir to da UAE plaćaju punu cenu gasa koji kupuju.

 

Nakon što je 2017. godine nadoknađen budžetski deficit od sedam milijardi dolara, Ministarstvo finansija je najavilo da će u ovoj godini biti zabeležen budžetski višak. Blokada je opteretila budžet za samo jednu milijardu, uverava Alutman. Bonitetna agencija Mudis procenjuje da su javna ulaganja u ekonomiju u prva dva meseca krize iznosila skoro 40 milijardi dolara, uključujući bejlaut finansijskog sistema.

 

Proširenje broja izvora uvozne robe tako da uključi Tursku, Iran, kao i azijske i evropske države, te izmeštanje dela protoka robe koji je prolazio kroz luku Džebel Ali u Dubaiju u omanske luke ubrzo je omogućilo emiratu da lakše prodiše. Štaviše, katarski zvanični stalno ponavljaju da je blokada pružila neočekivani podstrek diverzifikaciji ekonomije (5).

 

Dvadeset hiljada krava iz Sjedinjenih Američkih Država

 

Luka Hamad, smeštena južno od Dohe, čija je izgradnja koštala 7,4 milijarde dolara i trajala deset godina, ima deset terminala i već važi za regionalnog giganta, uprkos ograničenom unutrašnjem tržištu Katara. Investicijom od 700 miliona dolara, ta zemlja uspela je da ostvari samodovoljnost u proizvodnji svežeg mleka koju želi da proširi na ukupne potrebe potrošnje mlečnih proizvoda. Za manje od godinu dana, državni konglomerat Baladna („Naša zemlja“) je usred pustinje, na severu zemlje, izgradio ogromnu farmu: ona će do decembra imati dvadeset hiljada krava, uvezenih u najvećoj meri iz SAD, gigantsku mašinu za mužu iz Irske, direktora iz Holandije, nadzornika iz Irske preotetog od saudijskog konkurenta... U regionu u kom se živa u termometru penje do pedesetog podeoka, klimatizacija koja ždere električnu energiju i snabdevanje kvalitetnom stočnom hranom imaju visoku cenu. Uprkos maloprodajnoj ceni od 1,6 evra po litru mleka, Baladna nije štedela ni dinara, što ukazuje na to da je primila značajne subvencije. Mi moramo da budemo samodovoljni. Bez obzira na to da li je isplativo ili ne, to je od životnog značaja“, odsečan je El Abdulkader. Ranije smo igrali na kartu ekonomske integracije u okviru SSZZ-a, uvozili smo od svojih suseda. Sada ćemo u Kataru proizvoditi sve što nam treba.“

 

Sve je to divno i krasno“, odgovara jedan imigrant iz Pakistana. Ali Katarci ne obavljaju većinu poslova; mi održavamo ekonomiju u životu. Kako bi oni mogli da razumeju usporavanje? Otkako više nema ljudi iz ostalih zemalja Zaliva, taksiji su prazni, hoteli su pusti, a prodavnice u tržnim centrima se zatvaraju. Pogledajte onu zgradu: kran ne radi jer nema dovoljno građevinskog materijala.“

 

Od kada je kriza izbila, Doha je pokrenula sveobuhvatni diplomatski manevar koji je uključivao promenu garderobe svih njenih zvaničnika, sa emirom na čelu – iz tradicionalne jednobojne tunike, taba, u odela s kravatama

 

Čak i ako se lokalni ekonomski akteri muče, Katar je na makroekonomskom planu uspešno apsorbovao“ udarce blokade, što je zaključak delegacije MMF-a iz maja ove godine, koji uključuje pomen značajnih antišok mera i inteligentne makroekonomske politike“. Kako bi povratio likvidnost, Katar je u aprilu emitovao državne obveznice u vrednosti od 13 milijardi dolara na međunarodno tržište. One su nekoliko puta preplaćene (tražnja za njima je veća od ponude, prim. prev.), iako je Saudijska Arabija pokušala da zasiti tržište sopstvenom emisijom dva dana ranije. Zainteresovanost stranih investitora je potvrda naše ekonomske izdržljivosti“, hvali se Alutman.

 

Da li Katar, zahvaljujući svojim neiscrpnim resursima, proživljava najbolji scenario u najboljem od svih svetova? Reč je o državi koja je toliko bogata da je dala više desetina milijardi dolara – procene se razlikuju – kako bi organizovala Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine. Samo renoviranje i izgradnja osam stadiona na kojima će se to takmičenje igrati stajaće je 14 milijardi dolara, što je više od celokupnih troškova (10 milijardi) ovogodišnjeg Mundijala u Rusiji, najskupljeg u istoriji. Takođe, Dohu čekaju dve tužbe koje se stalno ponavljaju: oko navodne korupcije i nameštanja rezultata tendera (6) i uslova rada desetina hiljada azijskih radnika na gradilištima (7).

 

Mogućnost premeštanja kupa u neku drugu državu, koju poslednjih godina pominju mediji, naročito anglosaksonski, nije izgledna pošto Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija (FIFA) redovno izjavljuje da ima poverenja u Katar. Međutim, ukoliko se blokada održi do tada, od milion i po očekivanih posetilaca, moguće da će čak trećina otpasti na stanovnike Saudijske Arabije, UAE i Egipta koji neće moći da prisustvuju“, upozorava jedan zapadni diplomata. On je dodao da ta zemlja, koja se specijalizovala za održavanje velikih konferencija i sportskih takmičenja, već pati zbog njihovog odsustva. Katar ervejz, glavni simbol ambicija te države za međunarodnim uticajem i prestižom još jedna je žrtva. Svi njegovi avioni koji su bili prizemljeni prvih dana blokade ponovo lete, a uspostavljene su i nove destinacije kako bi se nadoknadilo 19 otkazanih ruta. Međutim, budući da svi letovi moraju da prelaze preko iranskog vazdušnog prostora, zatvaranje vazdušnih teritorija država koje su uvele blokadu dovelo je do značajnih“ gubitaka koje ni direktor kompanije nije spreman da otkrije.

 

Borba za uticaj i trka za podrškom

 

Bitka između zalivskih avio-kompanija je sukob u okviru sukoba“, procenjuje Adel Abdel Gafar, istraživač pri centru Brukings Doha. Pored političkih zahteva, blokada verovatno ima i ekonomski cilj: udarac na prednost koju Katar ervejz ima, ne samo u odnosu na svoje rivale iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Etihad ervejz i Er Emirejts, već i na siromašne kompanije Saudijske Arabije i Bahreina, Saudiju i Galf er“, napisao je on prošle godine (8).

 

Ovo pritajeno takmičenje može delovati kao prosta prepirka u poređenju sa ostrašćenošću sukoba na poljima komunikacije i propagande. U borbi za uticaj i trci za podrškom u kojima se nalaze zalivski rivali, nijedan potez nije zabranjen. Lažne informacije i uvrede proizvedene na kompjuterskim programima preplavljuju društvene mreže. Elektronski nalozi zvaničnika bivaju hakovani, a njihov sadržaj objavljivan putem medija, kako bi se neki od učesnika u sukobu ocrnio. Svemu tome treba dodati i postavljanje veštačkih veb-sajtova i pseudodokumentaraca na internet.

 

Katar je odlučio da se ne upušta u sive zone, poput fake news kampanja“, ističe Saif ibn Ahmed el Tani, vladin direktor komunikacija. Mi nemamo šta da krijemo i radije bismo usmerili svoju pažnju na medije.“ Vladin portparol je potvrdio da su ambasadori, ministri i visoki zvaničnici morali da prisustvuju medijskim treninzima pre nego što su dali preko pet stotina intervjua. Međutim, nije ispričao celu priču: prema agenciji Rojters, troškovi katarskih lobija koji nastoje da utiču na američku administraciju utrostručili su se u odnosu na period 2015–2016, narastavši na skoro 25 miliona dolara, što je suma uporediva sa budžetima lobija koji rade u interesu Rijada i Abu Dabija. Zalivske države se bukvalno veru jedna preko druge za titulu najboljeg prijatelja Sjedinjenih Američkih Država“, iznervirano je zaključio jedan posmatrač.

 

Da, Sjedinjenih Američkih Država, ali ne samo njih. Od kada je kriza izbila, Doha je pokrenula sveobuhvatni diplomatski manevar koji je uključivao promenu garderobe svih njenih zvaničnika, sa emirom na čelu – iz tradicionalne jednobojne tunike, taba, u odela s kravatama, prilikom višestrukih poseta Parizu, Londonu, Briselu, Berlinu, Moskvi ili Vašingtonu. Na tim putovanjima su ih često dočekivali skromni protesti iza kojih, prema optužbama vlade, stoje rivalske države (9). Cela ova kriza svodi se na problem zavisti. Slobodno to napišite“, kaže državni tužilac Ali ibn Fetais el Mari. Šta naši susedi mogu da obećaju sopstvenim stanovnicima koji vide naš uspeh? Svetsko prvenstvo 2022. godine pokazalo je njihovo pravo lice. Oni su prosto nesposobni da ponove ono što smo mi uradili za Katarce.“

 

Katarska naoružanost već znatno prevazilazi brojčanost oružanih snaga, koju Al Džazira procenjuje na dvanaest hiljada vojnika. Njih čine uglavnom stranci – Pakistanci, Jemenci ili Somalci – sa izuzetkom visokih oficira

 

 

Što kriza bude duže trajala, to će ona imati višu cenu. Tu cenu će države koje drže blokadu morati da plate ugledom, a Katar novcem“, procenjuje Meran Kamrava, direktor Centra za međunarodne i regionalne studije na ispostavi američkog Džordžtaun univerziteta u Kataru. U svačijem je interesu, dakle, da se ona okonča.“ Deluje kao da region, ipak, nije spreman za takav rasplet. Između tridesettrogodišnjeg saudijskog vođe [prestolonaslednika, Muhameda ibn Salmana], tridesetosmogodišnjeg vladara Katara i sedamdesetdvogodišnjeg deteta u Beloj kući, mnogo testosterona je u igri. Sve se shvata lično u ovoj melodrami koja može da se završi isto tako brzo kao što je i počela. Problem je u tome što imamo posla sa nepredvidivim akterima“, frustrirano je uzviknuo jedan od naših sagovornika osokoljen u svojoj anonimnosti.

 

Nepredvidivi i zarobljeni, prema Kamravinim rečima, u okvirima bezbednosne dileme“kada određena zemlja preduzme korake da poveća svoje odbrambene kapacitete, to pokreće začarani krug: taj potez izaziva osećaj ugroženosti kod drugih, koji i sami kreću da razvijaju sopstvene arsenale kako bi se umirili. Kriza među zavađenom braćom SSZZ-a, kao i potresi širom Bliskog istoka i rizični potezi Trampove administracije, zaoštrili su tenzije između šiita i sunita do tačke ključanja, i podigli trku u naoružanju na potpuno novi nivo.

 

Pored straha od toga da će ih druge države prestići, ovo kompulzivno troškarenje ukazuje na želju za kupovinom zaštite od velikih sila koje izvoze oružje. Snabdevajući sukobljene strane sve naprednijim oružjem, te države samo dolivaju ulje na vatru već sveprisutne nesigurnosti u regionu. Takođe, time što počinju da kupuju oružje sa sve više strana, i same zalivske države povećavaju broj aktera uključenih u krizu“, ističe Kamrava. Za Katar ta strategija treba da dovede do prestanka ogromne zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država, koje u ovoj državi, jugozapadno od Dohe, upravljaju vojnom bazom Al Udeid sa više od deset hiljada vojnika, najbitnijim od svih američkih vojnih postrojenja na Bliskom istoku. Iako je broj turskih vojnika raspoređenih na katarskoj teritoriji u okviru sporazuma o odbrani potpisanog 2014. godine i dalje simboličan, kriza je ubrzala proces njihovog dolaska, te će se on do 2020. godine popeti na dve hiljade.

 

Spisak dobavljača oružja je neverovatan

 

Na osnovu najnovijih podataka, Međunarodni institut za mirovna istraživanja u Stokholmu (SIPRI) procenio je da je uvoz oružja u Katar porastao za 166% između 2013. i 2017. godine, u poređenju sa periodom od 2008. do 2012 – u kom je saudijski uvoz oružja porastao za 225%, čime je ova zemlja postala najveći uvoznik oružja na svetu. Naša bezbednost je prioritet. Prema mom mišljenju, za svaki dolar koji Katar zaradi, treba investirati pedeset centi u odbranu“, naglasio je El Abdulkader. Otkako je kriza izbila, ne prođe ni mesec dana da Doha ne uđe u pregovore ili sklopi sporazum o kupovini oružja. Francuska, Velika Britanija, SAD, Nemačka, Rusija, Italija, Kina, Norveška...: spisak potvrđenih i potencijalnih dobavljača oružja je neverovatan.

 

Katarska naoružanost već značajno prevazilazi brojčanost oružanih snaga, koju Al Džazira procenjuje na dvanaest hiljada vojnika. Njih čine uglavnom stranci – Pakistanci, Jemenci ili Somalci – sa izuzetkom visokih oficira. Samo za svoje vojno vazduhoplovstvo, Doha je 2017. godine kupila dvadeset četiri lovca tipa „eurofajter tajfun“, trideset šest američkih F-16 i dvanaest „rafala“ plus dvadeset četiri aviona kupljena 2016. Kupovina oružja svakako ukazuje na određene političke odluke, ali ona je takođe nužna kao sredstvo odvraćanja“, tvrdi Madžed Muhamed el Ansari, profesor političke sociologije na Katarskom univerzitetu, evocirajući singapursku „strategiju otrovnog škampa“: To ostrvo je moguće okupirati za jedan dan, ali po cenu deset godina muke za osvajača. Naše naoružanje treba da načini svaki potencijalni pokušaj invazije pogubnim.“

 

Prema njegovom mišljenju, opasnost od invazije Saudijske Arabije ili Ujedinjenih Arapskih Emirata koja je prošle godine plašila Katar, u međuvremenu se smanjila. Američki uticaj u Persijskom zalivu i interesi vezani za eksploataciju ključnih resursa, poput nafte i zemnog gasa, predstavljaju moćne brane koje sprečavaju da se ovaj susedski spor (zbog kog trgovci oružjem zgrću bogatstva) pretvori u pravi rat. Međutim, tenzije su i dalje toliko velike da u Dohi svi strepe od neočekivanog tornada koji bi mogao da izroni iz Zaliva.

 

ANĐELIKA MUNIJE-KUN je novinarka.

 

PREVOD: Pavle Ilić

 

(1) Meran Kamrava, Troubled Waters: Insecurity in the Persian Gulf, Cornell University Press, biblioteka „Persian Gulf Studies“, Itaka, 2018.

(2) Čitati: Fatiha Dazi-Eni, „Drôle de guerre dans le Golfe“, Le Monde diplomatique, jul 2017.

(3) Većina naših sagovornika i sagovornica nedvosmisleno je zahtevala da ostane anonimna.

(4) Autorka ovog teksta učestvovala je u novinarskoj ekskurziji koju je organizovala Vladina kancelarija za komunikacije (GCO), a potom se nezavisno vratila u Dohu nekoliko nedelja kasnije.

(5) Zainab Fatah i Metju Miler, „Qatar minister says neighbors’embargo is boon for economy“, Blumberg njuz, Njujork, 6. septembar 2018.

(6) Hajdi Blejk i Džonatan Kalver, L’Homme qui acheta une Coupe du monde. Le complot qatari, Hugo Sport, Pariz, 2016.

(7) Čitati: Dejvid Garsija, „Esclaves du XXIe siècle au Qatar“, Le Monde diplomatique, jun 2016.

(8) Adel Abdel Gafar i Endru Leber, „The Gulf’s airlines are winning on product but losing at politics“, Brukings, Vašington, 26. jul 2017.

(9) Čitati: Alen Greš, „Le Qatar en quête d’amis“, Le Monde diplomatique, septembar 2018.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.