Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Nedeljnik i LMD

Osveta „starog sveta": 1968. u Parizu, pedeset godina kasnije

Maja 1968. godine, generalnu probu nije ispratila i premijera. Sveopšti ustanak, obeležen jednim od najvećih štrajkova u istoriji čovečanstva, uspeo je čak i da nanese štetu svojim naslednicima, budući da su njegove medijski najzastupljenije inkarnacije bile ujedno i one koje su se najgore okončale
PIŠE: SERŽ ALIMI
Datum: 02/06/2018

Osveta „starog sveta": 1968. u Parizu, pedeset godina kasnije

Foto: Plakat iz maja 1968, "Borba se sadi", LMD

To je dragoceni trenutak u životu jednog naroda. Poklopac društvenih zakona je smaknut. Mirenje sa sudbinom i stare navike najednom se promišljaju, a potom i dovode u pitanje. Svetlom obasjana „reka sivih gradova, bez nade za okeanom" (1) susreće se s ostalima; svi zajedno pretvaraju se u more. „Zašto da ne?" prelazi u „tako je kako je"; na scenu stupa nemoguće. Ustanička zaraza - pre pedeset godina nije se govorilo o „spajanju borbi" - podseća nas na to da istorija nije završena, da su reforme i revolucije koje su joj dale obličje često zahtevale ukidanje obaveze čoveka da se povinuje i istrpi.

Maja 1968. godine, generalnu probu nije ispratila i premijera. Sveopšti ustanak, obeležen jednim od najvećih štrajkova u istoriji čovečanstva, uspeo je čak i da nanese štetu svojim naslednicima, budući da su njegove medijski najzastupljenije inkarnacije bile ujedno i one koje su se najgore okončale. Žak Sovažo, tadašnji studentski lider koji je preminuo prošlog oktobra, bio je, nasuprot tome, oličenje onih vedrih - pa samim tim i nepopravljivih - lica majskog pokreta, u kom je prepoznao „proizvod rada kolektiva koji su svet posmatrali kroz optiku koja prevazilazi individualnost (2)". Podsetio bi nas na to da su tadašnji buntovnici promišljali ukidanje kapitalizma, što je pitanje koje, žalio je, „danas malo ko postavlja". Njegove drugarice i drugovi i on borili su se protiv „modernosti" zasnovane na racionalizaciji rada umesto na njegovoj preraspodeli, kao i preraspodeli bogatstva. Globalizacija kakvoj su oni stremili za cilj je imala „preko potrebni razvoj međunarodne solidarnosti", a ne sve bržu cirkulaciju robe. Konačno, maja 1968. postavilo se pitanje borbe protiv vlasti koja je već tada nameravala da „od univerziteta napravi profitabilan biznis (3)" i time garantuje društvenu reprodukciju.

Ovakva prisećanja relativizuju noviji dominantni diskurs - otelovljen u Emanuelu Makronu, Angeli Merkel i Džastinu Trudou - koji sve političke sukobe pokušava da svede na konstruisanu suprotstavljenost kulturnog progresivizma prisutnog u maju 1968. i „iliberalne demokratije" mađarskog tipa. Ukratko, pluralnost otvorenih društava nasuprot nacionalističkom autoritarizmu, samo bez dovođenja u pitanje ekonomskog sistema i odnosa moći koji iz njega proističu. (4) Otuda i veličanje francuskog predsednika kao međunarodnog simbola demokratske umerenosti suočene s „ekstremima" svih boja predstavlja jedinstveni paradoks upravo u trenutku u kom vodi sukob sa sindikatima, ugrožava pravo na azil i u kom se čini da mu je najveća ambicija da „mladi Francuzi požele da postanu milijarderi".

Makron je imao u planu da obeleži maj 1968. Takva jedna zabava imala bi smisla, ali samo ako bi bila usmerena protiv „starog sveta" čijeg je on predstavnik. Onog starog sveta koji se, pedeset godina kasnije, i dalje seća koliko je bio uplašen i koji je nameren da svoju osvetu dovrši.

PREVOD: Matija Medenica

(1) René Crevel, Détours, La Nouvelle Revue française, Pariz, 1924.

(2) Jacques Sauvageot, Débats de l'ITS, Pariz, mart 2018.

(3) Citat rektora Žana Kapela.

(4) Vidi: Pierre Rimbert, „De Varsovie ŕ Washington, un Mai 68 ŕ l'envers", Le Monde diplomatique, januar 2018.

 



Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.