Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Ostrva krcata leti, zimi zaboravljena: Otpor masovnom turizmu u Hrvatskoj

Hrvatska ima oko sedam stotina ostrva od kojih je pedesetak naseljeno. Ovi jadranski biseri tokom leta privlače brojne turiste i turistkinje, ali stalni naseljenici ih napuštaju. Uznemireni zbog određenih velikih projekata, počinju da dovode u pitanje mono industriju turizma koja deluje kao javna politika razvoja
Pišu Žan-Arno Derens i Loran Geslan
Datum: 21/09/2018

Ostrva krcata leti, zimi zaboravljena: Otpor masovnom turizmu u Hrvatskoj

LOUISE MERZEAU – „Zagreb“ (MERZEAU.NET, CC BY-NC-SA)

„Može li se bez masovnog turizma?“, tema je oko koje se krajem juna okupilo dvadesetak stanovnica i stanovnika mesta Bol. U susedstvu velike plaže Zlatni rat, čiji špic se ističe u moru, ova opština na ostrvu Brač (jug Dalmacije) jedno je od najpopularnijih turističkih mesta u Hrvatskoj. Bol tokom godine broji manje od hiljadu stanovnika, ali raspolaže sa sedam hiljada kreveta i od sredine juna do sredine septembra primi desetine hiljada turista.

Od kraja rata, ima nešto više od dvadeset godina, niču zbijeni redovi novih kuća koje zadiru u brda, sve više odgurujući borove šume i vinograde. Svi nude sobe i apartmane za iznajmljivanje u kojima se okuplja gomila turista i turistkinja iz Nemačke, Holandije i Francuske. „Dvadeset ljudi na sastanku je uspeh kada je sezona u toku i kada svi rade“, raduje se Maja Jurišić iz Pokreta otoka, inicijative koja je organizovala sastanak. Tema postaje goruća: grad se priprema za ugovor o rušenju, adaptaciji i uvećanju starog hotela „Borak“ – koji je država kupila od investicionog fonda nepoznatog vlasnika – sa 300 na 900 ležajeva.

 

„Uništavate regiju“

 

Tokom sastanka kritikovan je socijaldemokratski načelnik Tihomir Marinković. „Vi ste lopov!“, viknuo je jedan starac. „Već dvadeset godina uništavate regiju. Ovaj hotel će primati turiste sa punim pansionom koji neće potrošiti ni kunu u selu. A potrošiće još više vode i napraviće još smeća!“ Jedna žena je zalupila vratima, pale su oštre kritike i sastanak se pretvorio u narodni tribunal. „To je demokratija“, kaže načelnik. „I nemojte se prevariti, uvek isti ljudi dolaze na sastanak: oni besni.“

Plaža Zlatni rat je od proleća 2017. postala simbol ostrvljana koji žele da povrate kontrolu nad svojim obalama. „U Bolu su vlasti tradicionalno odobrile lokalnim privatnim preduzećima postavljanje privremenih kioska“, objašnjava Maja Jurišić. „Ali novo zakonodavstvo bi moglo proširiti to pravo na kompanije koje bi mogle preuzeti celu plažu, naplaćujući njeno korišćenje ili je rezervišući za klijente određenih hotela, zbog čega bi stanovništvu bio sprečen pristup sopstvenoj obali.“

Netransparentni uslovi koncesije dodeljene hrvatskom preduzeću Sport B izazvali su revolt. Stotinjak ostrvljana je simbolično zauzelo plažu Zlatni rat sa rečitim sloganima: „Ostavite plaže naših ostrva našim unucima“, „Ostrvo, more, plaža – bez ograda i zaštitara“. Mobilizacija se uskoro proširila na celokupno hrvatsko društvo, svedočeći o zasićenju komercijalnim skretanjem države i sistematskom privatizacijom njenih prirodnih resursa. Vlada se na kraju povukla: tekst koji je izglasan 1. jula 2017, nakon burnih sednica u Saboru, ne sadrži najspornije odredbe. „To je samo polovična pobeda. Želimo da zakon izričito daje prednost malim lokalnim preduzećima nad velikim investitorima koji žele dobiti koncesiju“, kaže Jurišićeva. Borba protiv koncesije je, u svakom slučaju, stavila Pokret otoka u prvi plan hrvatske političke scene.

Marinkovićeva partija je bojkotovala parlamentarnu sednicu 1. juna 2017, ali načelnik Bola izgleda ne može da zamisli nijedan drugi plan razvoja osim stalnog uvećavanja broja posetilaca i noćenja. Zbog toga se raduje planovima proširenja ostrvskog aerodroma, iako Brač ima samo četrnaest hiljada stalnih stanovnika. „Moramo stvoriti još četiri ili pet hiljada kreveta, ne bi li avionske piste postale isplative“, priznaje. Piste bi zapravo mogle primati letove low-cost avio-kompanija iz najvećih gradova Evrope, što bi omogućilo dolazak klijenata koji su daleko od zahteva „kvalitetnog turizma“ koji načelnik nastoji da promoviše. „Brač je treće hrvatsko ostrvo po veličini, a slabo je naseljeno. Imamo mnogo prostora na raspolaganju“, kaže on.

Takođe članica Socijaldemokratske partije, gradonačelnica lučkog grada Supetar (glavno mesto dolaska trajekta koji povezuje Brač sa kopnom) pokazala se borbenijom. Ivana Marković se suprotstavila hotelskom kompleksu „Waterman Svpetrvs“ zbog otvaranja malog puta koji vodi do zajedničkog groblja i koji je trenutno potpuno zatvoren. „Opštine su nadležne za pitanja urbanizma, ali kada su u pitanju obalska ili pomorska dobra, sve zavisi od županije – gde je lobi masovnog turizma najmoćniji“, objašnjava ona.

Dvesta kilometara severozapadno, na ostrvu Silba u zadarskom arhipelagu, odvija se pobuna protiv intenzivne eksploatacije obale. Zabranjena za automobile, površina od samo petnaest kvadratnih kilometara broji stotinjak stanovnica i stanovnika, dok ih je u XVIII stoleću – kada je ostrvo bilo najpoznatija kolevka pomoraca i kapetana republike Venecije – bilo 1.700. S druge strane, populacija ostrva tokom letnjih meseci dostiže skoro pet hiljada ljudi. „Imamo samo jednog đubretara i dve deponije koje su nastale u blizini kuća, uključujući onu na terenu koji je bio predmet spora između Hrvatske i Srbije od raspada Jugoslavije. Ono što zimi funkcioniše, u jeku letnje sezone, kada je ostrvo krcato i kada vrućina stvara neprijatne mirise, pretvara se u katastrofu“, žali se Paula Bolfan, dvadesetčetvorogodišnja lokalna aktivistkinja Pokreta otoka. „Da bi se rešilo ovo pitanje, potrebno je izgraditi odlagalište smeća van mesta, na severnoj obali, ali to pretpostavlja i izgradnju pristaništa koje bi omogućilo prilaz brodovima sa odvoženje smeća. Projekat košta nekoliko stotina hiljada evra: ni grad Zadar, ni županija, ni država ne odgovaraju na naše zahteve.“

Pre dve godine Paula Golfan je izabrana kao članica mesne zajednice („mjesni odbor“), jedinog predstavničkog tela na ostrvu koje je administrativno pripojeno opštini Zadar. „Bile smo senzacija na naslovnicama nacionalnih novina“, priseća se. „Zamislite, dobile smo četiri od pet mesta u veću: četiri mlade žene koje ne pripadaju nijednoj partiji, koje su članice Pokreta otoka, uzdrmavaju stare poglavice Hrvatske demokratske zajednice! (1)“ Međutim, izabrane članice veća su se ubrzo razočarale. Mesna zajednica nema budžet ni sredstva za delovanje. Paula Bolfan ne namerava da se kandiduje: „Nemoguće je čuti glasove stanovnica i stanovnika koji su izolovani, kao Silba u odnosu na grad Zadar.“

Tokom cele godine, a najviše zimi, lokalni stanovnici pate zbog udaljenosti: putovanje trajektom traje skoro četiri sata do Zadra, koji se nalazi pedesetak kilometara na jugoistoku, ili sat i četvrt najbržim katamaranom koji ne prevozi vozila. Ovde je teritorijalni kontinuitet, koji bi ostrvskom stanovništvu trebalo da jamči pristup javnim službama baš kao i stanovništvu na kopnu, iluzija. Ostrvo raspolaže osnovnom školom, ali treba preći more da bi se nastavilo školovanje, a mali dispanzer pruža samo uslugu prve pomoći.

Miodrag Ninković je poslednji pastir na Silbi. Ovaj bivši pomorac je pre dve decenije odlučio da se nastani na ostrvu odakle je poreklom njegova majka. Njegove koze i ovce pasu u gustim šumama oko sela, a sir mora transportovati trajektom da bi se prodavao u Zadru i Zagrebu. „Dobro mi ide, imam svoju klijentelu poznavalaca“, kaže on. „Ali ništa nije učinjeno kako bi se pomoglo poljoprivrednim delatnostima na ostrvima. Nemamo javnu podršku kako bi se nadoknadila naša udaljenost, osim nekoliko popusta na cene benzina i vode. Ista stvar se odnosi i na poslednja tri profesionalna ribara.“

 

PREVOD: Maja Solar

 

(1)   HDZ je konzervativna partija na vlasti u opštini i diljem države.

(2)   „Turizam u brojkama 2017“, Ministarstvo turizma Republike Hrvatske, Zagreb, 2017. www.min.hr.

(3)   Ovaj pokazatelj odgovara broju noćenja u turističkom smeštaju po stanovniku (Eurostat, 2016).

(4)   Prihodi od putovanja nalaze se u platnom bilansu iz 2016, prema Eurostatu.

 

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU LE MONDE DIPLOMATIQUE KOJI DOBIJATE NA POKLON UZ AKTUELNI BROJ NEDELJNIKA

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.