Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

O žrtvama terorističkih napada: Daleko od očiju, daleko od srca

Zbog toga što koštaju više i privlače manje publike od tračeva o privatnim životima poznatih, vesti iz sveta nisu prioritet za glavne urednike medija. Određene geografski i kulturološki bliske države su ipak bolje pokrivene od drugih. Medijsko pokrivanje terorističkih napada jasno oslikava ovu dinamiku
Piše Teo Kazenaves
Datum: 16/06/2018

O žrtvama terorističkih napada: Daleko od očiju, daleko od srca

Foto: Profimedia

Slušaoci i slušateljke jutarnjeg programa France Intera 2. novembra prošle godine doživeli su jedinstveno radijsko iskustvo. U delu emisije posvećenom nedeljnom pregledu hronike, Nikol Feroni je izjavila da joj je rečeno da promeni svoje izlaganje - izvorno posvećeno uzrocima seksualnog zlostavljanja - usled događaja koji su se odigrali 31. oktobra u Njujorku, kada je vozač kamiona namerno pregazio više pešaka, usmrtivši osmoro i ranivši dvanaest osoba. Primetno šokiran, Nikolas Demoran je reagovao rečima: „Draga moja Nikol, otkrićete da nas stvarnost ponekad preduhitri." Nakon neprijatne tišine dodao je: „Bolje je da ne pričamo o tome, ako sam dobro razumeo poentu?" Komičarka je objasnila da je htela da dovede u pitanje „to koliko često se o takvim stvarima priča". Voditelj drugog po slušanosti jutarnjeg programa u Francuskoj zaključio je raspravu sledećim rečima: „Hvala. Onoliko često, koliko često se događaju napadi, ali kroz razgovor, pokušavamo i da razmišljamo."

 

Kraj stalnog dopisništva

 

Iste te nedelje, šest minuta i dvadeset pet sekundi od osam sati informativnog programa na France Interu bilo je posvećeno napadu na Menhetnu. Dve nedelje ranije, teroristički napad u Mogadišu koji je, usmrtivši 512 osoba (1), postao najsmrtonosniji teroristički napad u istoriji afričkog kontinenta, dobio je kratku dvadeset jednu sekundu od osam sati informativnog programa glavnog radio-kanala javnog servisa - osamnaest puta manje. Naposletku, između 18. i 24. avgusta 2017. godine, terorističkim napadima u Barseloni i Kambrilsu (šesnaestoro mrtvih), koje je izvela Islamska država, u istoj emisiji posvećeno je dvadeset četiri minuta i pedeset tri sekunde, odnosno sedamdeset jedan put više vremena u odnosu na napad u Mogadišu. Ova tri teroristička napada koja su se odigrala u kratkom periodu na različitim tačkama na planeti daju dobar primer različite važnosti koju novinari pripisuju toj vrsti događaja.

 

Uz bitan izuzetak Radio France Internationalea (RFI), svi mediji analizirani kako bi se proizveli grafikoni u ovom članku pokrili su napade u Kataloniji kvantitativno daleko intenzivnije od napada u Mogadišu. Štaviše, dnevnik TF1 u 20 časova je šest puta otvaran tim događajima kojima je bilo posvećeno sat vremena, jedan minut i sedamnaest sekundi između 17. i 23. avgusta. Međutim, između 14. i 20. oktobra, napadu u Mogadišu dato je samo minut i četrdeset osam sekundi, odnosno trideset četiri puta manje.

 

Treba li kao objašnjenje da prihvatimo malu udaljenost Barselone od sedištâ pariskih redakcija, odnosno ono što se u određenim školama novinarstva naziva „kilometarskom smrću" ili „smrću po kilometru"? Prosti kriterijum geografske udaljenosti nije održiv kada se uporedi vreme koje je TF1 posvetio napadima u Njujorku i Mogadišu, gradovima koji se nalaze na 5.845, odnosno 6.625 kilometara od Pariza. Između 1. i 7. novembra, događaj u Njujorku je pomenut tri puta, u ukupnom trajanju od dvadeset jednog minuta i petnaest sekundi, što je dvanaest puta više vremena od onog ustupljenog mrtvima u Somaliji.

 

Među brojne faktore koji utiču na intenzitet pokrivanja vesti iz Afrike mogu se ubrojati i uključenost francuske vojske, kao i to ima li među žrtvama francuskih državljana. Prisustvo novinara na terenu je takođe ključno: nijedan od tri radija na kojima se emituju najslušaniji jutarnji programi u Francuskoj (France Inter, RTL, Europe 1) nema stalne dopisnike u Africi. France 2 još uvek ima dopisnika u Dakaru, uprkos zatvaranju njegove specijalizovane agencije 2014. godine (2), dok TF1 trenutno sarađuje samo sa frilens novinarima širom kontinenta. Što se tiče dnevne štampe, Le Monde ima dva stalna dopisnika - jednog u Johanezburgu, drugog u Tunisu; Le Figaro više nema nijednog stalno zaposlenog novinara u Africi. Ističe se jedino RFI, jer ta javna stanica - čiji je slogan „Glasovi sveta" - ima četiri dopisnika postavljena u Dakaru, Abidžanu, Kinšasi i Najrobiju. Njeno pokrivanje tri teroristička napada je manje neravnomerno od svih ostalih medija.

 

Izbegnimo medijsku prezasićenost nakon terorističkih napada" bio je naslov tribine objavljene u Le Mondeu 25. avgusta 2017. godine. Što se tiče mogadiških mrtvih, kojima je ovaj večernji časopis posvetio osam puta manje karaktera u odnosu na stradale u Barseloni i Kambrilsu, prezasićenost je izbegnuta.

 

PREVOD: Pavle Ilić

 

(1) „Le bilan de l'attentat en Somalie en octobre bondit ŕ 512 morts", 2. decembar 2017, www.lemonde.fr.

(2) Lea Tiklet, „AITV victime de l'évolution des objectifs de France TV", 9. decembar 2014, www.rfi.fr.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.