Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Srbija

"Naša javna politika je građanska samoodbrana": Otpor socijalnoj bezobzirnosti vlasti u Nišu

Udruženi pokret slobodnih stanara postoji više od dve godine. Formiran je kao izraz nezadovoljstva građanki i građana Niša protiv previsokih cena daljinskog grejanja
Piše: Đokica Jovanović, Le Monde diplomatique
Datum: 02/12/2017

"Naša javna politika je građanska samoodbrana": Otpor socijalnoj bezobzirnosti vlasti u Nišu

Foto: Medija centar Beograd

Oko 15. marta 2015. sastala su se trojica komšija da razgovaraju o iznenadnom uvećanju računa za toplotnu energiju. Tog meseca je Niška toplana isporučila uvećane račune od 100 pa do 200%. Tada su se Dragan Perić, Saša Kostić i pisac ovog teksta dogovorili da organizuju sastanak sa 25 predsednika skupština stanara i da na tom sastanku sroče peticiju sa zahtevom da daljinsko grejanje ne sme da bude ovako skupo, iznad granice podnošljivosti običnih korisnika grejanja.

Nismo bili ni izbliza svesni činjenice kakvu ćemo komunalnu zver isterati na svetlo dana. Znali smo, kao i sve obično građanstvo, a ja i pomalo više, budući da sam sociolog, da je vlast otuđena, da je ona, u stvari, konglomerat klijenata, da je prigrlila članstvo podobno sebi – nekvalifikovano, pojedince sa društvene margine, sve one koji, u iole stabilnim društvenim uslovima, ne bi imali baš nikakvu šansu da upravljaju bilo kojim javnim resursom..., rečju sve one koji, osim puke halapljivosti za vlašću i privilegijama, ne poseduju nijedno društveno-poželjno svojstvo.

Dakle, pozvali smo predsednike skupština stanara iz bloka u kome živimo. Sastanak je zakazan u podrumskim prostorijama jedne od zgrada u komšiluku. Na sastanak je došlo dvadeset šest predsednika skupština stanara. Čim sam počeo da čitam peticiju, u podrum je nahrupila velika grupa ljudi sa zahtevom da izađemo napolje i da napolju, u dvorištu pročitamo svoje zahteve. Napolju, u mraku, stajalo je nekoliko stotina ljudi. Pod svetlošću mobilnih telefona, u mukloj tišini, pročitao sam naše zahteve.

Za manje od mesec dana peticiju je potpisalo preko četiri stotine predsednika skupština stanara. Prema našoj gruboj proceni, oni su predstavljali više od 12.000 korisnika, ili više od 40.000 žitelja grada. Bilo je, u raznim partijskim nadgornjavanjima vlasti i „opozicije“, procena da se radi i o svih 60.000 Nišlija. Poređenja radi, Niška toplana je tada grejala oko 30.000 korisnika.

Pre no što smo poslali peticiju gradskim vlastima i poslovodstvu Toplane, odlučili smo da organizujemo javnu tribinu u sali jedne mesne zajednice. Mehanizam opstrukcije je odmah stavljen u pogon. Posle mnogih peripetija, konačno smo održali tribinu u sali jedne od niških mesnih zajednica.

Mehanizam opstrukcije

Ubrzo iza toga smo registrovali naše udruženje kao Udruženje predsednika skupština stanara (UPSS), a posle donošenja novog Zakona o stanovanju, kojim su ukinute skupštine stanara, preimenovali smo naše udruženje u Udruženi pokret slobodnih stanara (opet UPSS) (1). Dogovorili smo se da naše stanovište bude takvo da ne predstavljamo nikoga do nas sâme, da nismo ničiji sledbenici i da ne želimo da imamo sledbenike. Naša javna politika je građanska samoodbrana.

Naravno, gradske vlasti nisu prihvatile naše zahteve. Čak su nas zvali i na zajedničke sastanke. Pokušavali su da ublaže naše zahteve demagogijom, a posle i otvorenim i javnim uvredama. Jedan od visokih gradskih funkcionera je, kao papagaj, ponavljao da smo mi amaterska grupa građana („gde su im ti stručnjaci?) i „udruženje u pokušaju“. Na prvi naredni sastanak doveli smo skoro 30 inženjera energetike i mašinstva, pravnika, ekonomista, knjigovođa... Ućutao je taj funkcioner.

Mi nismo odstupali od naših zahteva za pojeftinjenje cene grejanja i za omogućavanje isključenja sa sistema daljinskog grejanja onima koji ne mogu da plate račune i onima koji ne žele da plaćaju najskuplji vid grejanja, mnogo skuplji od grejanja električnom energijom. upozoravali smo na to da daljinsko grejanje mora da bude najjeftiniji vid grejanja. Ukoliko nije tako, onda Toplanu treba ugasiti.

Pribegli smo organizovanju masovnih demonstracija. Na ulicu je u nekoliko navrata izašlo skoro pet hiljada ljudi.

Posle velikog broja naših akcija i inicijativa (stručne tehničko-ekonomske analize, dostavljenih zahteva skoro svim nadležnim instancama u gradu i zemlji, stupanja u kontakt sa Evropskom energetskom zajednicom...) uspeli smo da onemogućimo enormno povećanje cene već skupog grejanja, da smanjimo cenu (nismo zadovoljni smanjenjem) i da omogućimo velikom broju domaćinstava (oko 6.000) da se privremeno isključe sa sistema daljinskog grejanja, pri čemu, nadalje, neće plaćati pun iznos tzv. fiksnog dela, već jednu trećinu tog iznosa. U prvoj grejnoj sezoni omogućili smo sugrađanima da se isključe sa sistema na trošak Toplane. Naravno, Toplana krije, kô zmija noge, pravi podatak o broju isključenih. Takozvano trajno isključenje i dalje skoro da nije moguće, osim posle dugotrajnih i iscrpljujućih sudskih parnica. I u ovom slučaju smo, preko naših kanala, saznali da su sudovi dobili usmeni nalog da sude na štetu građana.

Na svojim tribinama predstavljali smo naše detaljne analize rada i „rada“ javno-komunalnih preduzeća, koji je često na ivici zakonitosti ili predstavlja kršenje zakona. Mogle su se čuti istine o kojima nije bilo reči ni na lokalnim medijima (centralni mediji, osim lista Danas, skoro da su nezainteresovani).

Vlast je krenula i sa pretnjama onda kada je postalo belodano da UPSS ne posustaje. Zbog moje izjave da se vladajuće partije finansiraju i na račun javnih preduzeća, pri čemu je najeklatantniji primer korupcije partijsko zapošljavanje, onaj uticajni gradski funkcioner, o kome je već bilo reči, podneo je krivične prijave protiv Saše Kostića, predsednika UPSS-a, i mene. Naravno, pozvani smo u policiju da damo izjave. I? Do sada se ništa tim povodom nije desilo. Istovremeno, UPSS je, na osnovu Izveštaja državne revizorske institucije za 2014. podneo 19 krivičnih prijava protiv tadašnjeg gradonačelnika, direktora i lokalnih birokrata. Sve prijave su odbačene.

Otkuda takav grč vlasti kada je u pitanju javni sektor? Javni sektor, pogotovo komunalni deo, žarko je mesto sudara suprotstavljenih interesa građanstva i vlasti. Prosto, na tom polju se vrši ogroman promet gotovog novca. Zalogaj je neodoljivo primamljiv. Zato se među vladajućim partijama i njihovim frakcijama zameće grčevita međusobna borba za osvajanje direktorskih fotelja. Takva farsa je, evo već par meseci, na delu u Nišu. Zato komunalni sektor ne sme da propadne, kao što je vlast benevolentno odvela privredu ove zemlje u propast. I sada stižemo do one opasne tačke. Usluge javnog sektora su loše i preskupe. Loš kvalitet robe/usluga znači da one imaju nisku vrednost, a naplaćuje se kao da su standardnog kvaliteta. U takvim uslovima prosečan korisnik „usluga“ komunalnog sektora ne može da plati te naduvane cene.

E, zato iza ugla, spreman na skok, čuči sve živahniji javnoizvršiteljski komplot, tj. družina uterivača dugova. Od samog početka naših aktivnosti upozoravamo građanstvo da je, naročito u ovako privredno uništenim sredinama, kao što je Niš, ostao još jedan jedini rezervoar zdravog, opipljivog kapitala. To su nekretnine, pre svega, u vidu stambenog prostora. Valja to „preuzeti“.

Možda i zbog našeg permanentnog upozoravanja da prete deložacije, možda i zbog samoorganizovanja građana u udruženja za sprečavanje deložacija, uspeli smo, zajedno sa tim udruženjima, da upozorimo građanstvo na ovu opaku opasnost koja vreba iz memle partijskih domunđavališta. Zasada, otimači privatne sirotinjske imovine nisu baš poletni glede oduzimanja stambenog prostora.

Povezivanje sa drugim pokretima

Naravno, izašli smo i na šire polje no što je niški atar. Sa nekoliko srodnih asocijacija formirali smo Građanski front Srbije (GF). Članice Građanskog fronta su, pored UPSS-a, Lokalni front iz Kraljeva, asocijacija „Ne (da)vimo Beograd“, Liga Roma Srbije i „Odbranimo RTV“ iz Novog Sada.

Naše udruženje je, sa još nekim udruženjima, podržalo Sašu Jankovića na poslednjim predsedničkim izborima. Nažalost, nije bilo moguće uspostaviti saradnju sa Pokretom slobodnih građana, čiji je lider Saša Janković, zbog koaliranja sa političkim partijama. Politika UPSS-a i drugih članica GF-a je da se ne sarađuje sa političkim partijama. Smatramo da su skoro sve političke partije, svaka na svoj način, odgovorne za razaranje Jugoslavije i za tranzicijsko devastiranje Srbije. Naša saradnja sa njima bi predstavljala čin naše abolicije, što ne želimo da činimo. Što se UPSS-a tiče, stvari stoje baš ovako: pošto političke partije nisu spremne na čin javnog moralnog samopreispitivanja, nije moguća ni naša saradnja sa njima.

Naravno, UPSS se nalazi pred velikim iskušenjima. Već godinu i po dana smo u medijskom mraku. Na raspolaganju imamo našu FB stranicu i naš sajt. Naše aktivnosti medijski prate, uglavnom, onoliko koliko je to u skladu sa njihovom uređivačkom politikom, beogradski Danas i niški portal Južne vesti.

Uz to, izbačeni smo iz podrumskih prostorija uz ćutanje stanara koji su, svojevremeno, dali pisani pristanak da Udruženje može da koristi podrumske prostorije. Ipak, još uvek redovno, jednom nedeljno, držimo sastanke Upravnog odbora i Nadzornog odbora, sada u stanu predsednika UPSS-a. Usput, Niš, koji je, u privrednom i socijalnom smislu, stanište na izdisaju, prepun je praznog poslovnog prostora za koji vlasnici traže novce koje nikako neće dobiti. Neće dobiti jer i mala privredna aktivnost i mala trgovina bespovratno gasnu. Naravno da gasnu jer je tzv. mala privreda moguća kao satelit velikim privrednim subjektima. Smišljena tranzicijska politika razaranja velikih preduzeća širom Jugoslavije, dakle i Srbije, te i Niša, bila je uspešna. To razaranje društvenosti je naročito teško razvalilo Niš. Niš je u socijalizmu bio veliko privredno središte. Velika preduzeća – Elektronska industrija, Mašinska industrija, fabrika gume „Vulkan“, fabrika industrijskih pumpi „Jastrebac“, Fabrika duvana – uništena su.

Da, i Fabrika duvana. Kompanija Philip Morris je kupila Fabriku duvana u Nišu i od tada posluje, kako piše na zvaničnom sajtu, „kroz dva entiteta, Philip Morris Operations a.d. Niš (PMOP) i Philip Morris Services d.o.o. (PMSE)“ i zapošljava „900 ljudi širom zemlje“. Nekada je Niška fabrika duvana zapošljavala skoro 3.000 odlično plaćenih radnika, inženjera i službenika. Ne samo to, Fabrika duvana je činila ono što sadašnji vlasnik ne čini: organizovala je proizvodnju i otkup duvana u ovom delu Srbije, pomagala štedro nišku kulturu i obrazovanje, pomagala zdravstvo, verske zajednice... Dakako, sve je to nesebično plaćala ta Fabrika duvana, koja je, eto, partijskom odlukom, morala da bude prodata. Ali, 900 zaposlenih ljudi „širom zemlje“, e to je taj ogromni tranzicijski uspeh.

Iz ovog podužeg pasaža o uništavanju niške privrede, a da ne pominjemo očajno stanje u kulturi, gašenje poznatih izdavačkih kuća „Gradina“ i „Prosveta“, zatvaranje Galerije savremene umetnosti (osvanuli naslednici kojekakvog predratnog gazde pa „restituisali objekat“), zgužvano zdravstvo i školstvo, vidi se zašto traju gorčina, apatija i fatalno nezadovoljstvo većine Nišlija. Nećemo sada o drugim vidovima uništavanja grada.

Nezaposlenost u Nišu je toliko velika da se više ne može ni meriti jer prave statistike više nema. Onoj lažnoj ne veruju ni njeni autori. Jedina mesta gde se mogu naći kakva-takva zaposlenja jesu javni sektor i sirotanski privatni sektor. Da bi se dobio posao, važe tranzicijska nepisana pravila, koja je ova, aktuelna, vlast izoštrila kao sečivo brijača. Dakle, da bi se dobio posao, poželjno je da se bude član neke od vladajućih partija ili rođačka ili klanovska povezanost, poželjna je spremnost da zaposleni ili njegova familija „domaćinski zahvale“ darodavcu zaposlenja... Te tako ogroman broj Nišlija živi u užasavajućim raljama klijentelizma kao, skoro jedinom, izvoru bilo kakve egzistencije. Tamo gde je klijentelizam modus vivendi javnog opštenja, pad solidarnosti je neminovan.

Otuda nas ne čudi pad javno deklarisane podrške koju je UPSS imao kod građana. Potom, onih nekoliko hiljada građana koji su stalno dolazili na naše proteste, a koji su se „otkačili“ od Toplane, više ne vide valjane razloge da dovode u pitanje svoju egzistenciju i egzistenciju svojih porodica zarad tamo, sada već, nekakvog UPSS-a. Sada, posle svega, neki članovi Udruženja se ozbiljno pitaju: Zašto bismo se mi uopšte više bavili, u krajnje teškim uslovima, radom na korist sugrađana koji sâmi nisu spremni da se bore za sebe i svoje porodice? Koji ne smeju, ne žele da se pridruže akcijama UPSS-a? Lament o rajetinskom karakteru neće približiti odgovor na ova pitanja. Može biti da više nije „zgodno“ da se podržavaju aktivnosti UPSS-a? Ne treba se plašiti ni ovakvog ishoda.

Šta smo još uspeli da učinimo? Pa, evo i ukratko. Sasvim opravdano smatramo da su dva direktora Toplane, bivši gradonačelnik i njegov zamenik, direktori obdaništa, Vodovoda i Parking servisa u tišini uklonjeni, između ostalog, i zbog argumentovane kritike UPSS-a na njihov račun.

Citiraću, na kraju, deo teksta koji sam onomad objavio na portalu „Peščanik“ („Bunt u ekspres loncu“, 1. 9. 2015). „Konačno, zašto 'Bunt u ekspres loncu'? Ovde se, u nezanimljivoj 'unutrašnjosti', sve kuva u jednoj te istoj klaustrofobičnoj bezukusnoj čorbi: 'ljudska prava', 'socijalna pravda', 'demokratija', 'jednakost', 'vladavina prava', 'parlamentarizam', 'sloboda mišljenja', 'multikulturalizam', 'slobodni izbori', 'svojinski oblici', 'politička korektnost', 'NVO i njihove radionice'... Sve je pod poklopcem na ekspres loncu sveprožimajućeg kapitala, koji krčka na vatri sveproždirućih klasa: kapitalističkih, partijskih, klerikalnih. No, bunt običnog sveta nišlijskog: matorog, umornog, sveta bez iluzija, bolesnog, kljakavog, šepavog, ćoravog... ukazuje na to da život u srpskoj pustinji nije baš sasvim usahnuo. I, gle čuda, ova starost i oronulost je mlađa i prkosnija od bezvoljne kukavne biološke mladosti koju iz kafića i bircuza ni suzavcem nije moguće poterati.“



Đokica Jovanović je jedan od osnivača UPSS-a i član Upravnog odbora. Živi u Nišu, a radi u Beogradu kao profesor sociologije na Filozofskom fakultetu. Poslednja knjiga: Prilagođavanje. Srbija i moderna: Od strepnje do sumnje, Beograd, Dan Graf, 2017.

(1) Za one koji žele da saznaju nešto više o UPSS-u: https://www.facebook.com/upss.nis/; http://www.upss-nis.org/






Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.