Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Nedeljnik i LMD

Literatura o terorizmu

U klasičnoj Istoriji terorizma Žerar Šalion podseća da je sveti teror u ime religije fenomen koji se stalno vraća i da mesijanistički pokreti „prenose teror i hrane se njime“
Filip Leimari / LMD
Datum: 16/04/2017

Literatura o terorizmu

Ilustracija: Aleksandra Lopatić - "Zvuk crvene"

Žislen Benesa (1) u svojoj komparaciji američkih i francuskih antiterorističkih politika i zakonodavstva ističe kako je Francuska „morala ući u američke čizme u ratu protiv terorizma“, koliko god da se odbija Patriotski zakon na francuski način. Vanredno stanje, produžavano nekoliko puta, kao i legislativni i regulatorni aparat usvojen nakon uzastopnih atentata, ponovo je na tapetu. Autor podseća na pozicije advokata Džona Jua koji je „pomagao predsedniku [Džordž V. Buš] da prođe Kongres“ nakon 11. septembra, ne poštujući međunarodno pravo o postupanju sa zatvorenicima – „ilegalni borci“ su zadržani u Gvantanamu. Kao član Kancelarije pravnog saveta (Office of Legal Counsel), Ju je od 2002. preporučivao „prisilne mere ispitivanja“, odnosno tehnike torture. (2)

U Francuskoj, poglavica partije Republikanci i specijalista za geopolitiku Pjer Leluš (3) veruje da projekat džihadista nije ništa manje nego osvajanje sveta. Stoga poziva na „nacionalno naoružavanje“ u borbi protiv „strateškog remećenja“ Francuske, čiji vojni budžet je odmah iza nemačkog.

Suprotno, za Žaka Boa (4), bivšeg obaveštajnog oficira švajcarske vojske, „ubilački avanturizam Zapada“ je „transformisao identitetsko pravo na otpor (džihad), koji je ubrzo poprimio oblik terorizma“ protiv „vojnih intervencija moćnika koji nelegitimno i nelegalno ubijaju muslimane“. Ali, žali se, „zbog straha od izvinjenja, mi ne slušamo, ne objašnjavamo i zato ništa i ne razumemo“.

Ovaj prekor nije upućen Dejvidu Tomsonu, bivšem dopisniku za Radio France Internationale (RFI) u Tunisu – jedne od vodećih zemalja koje snabdevaju organizaciju Islamska država (ID) stranim borcima. Vodeći preko stotinu intervjua poslednjih godina, on je razgovarao sa mladim Francuzima džihadistima „čiji životni cilj je ubiti da bi bio ubijen“ i koji su se vratili u zemlju više razočarani nego u pokajanju. Što se tiče politike „deradikalizacije“, daleko od toga da se ona dokazala.

U klasičnoj Istoriji terorizma, koja se pojavila u novom izdanju (6), Žerar Šalion podseća da je sveti teror u ime religije fenomen koji se stalno vraća i da mesijanistički pokreti „prenose teror i hrane se njime“, dajući nasilju „transcendentalni“ i apsolutni karakter. Francuski ministar odbrane Žan Iv Le Drijan (7), suprotno, u akcijama ID vidi „glavni prekid“: pojavu destruktivnog terorizma u ciljevima i uglavnom militarizovanog u sredstvima i metodama, kao „kontinuiranu pretnju na unutrašnjim i spoljašnjim frontovima“; što, po njegovom mišljenju, opravdava koherentni napor militarnog antiterorizma (operacija „Sontinel“ u unutrašnjosti, operacije „Barkal“ i „Šamal“ spolja). Ipak, on upozorava na rizik podsticanja ideje „unutrašnjeg neprijatelja“ koji bi „ispunio očekivanja protivnika“.

U prodornom eseju (8) bivšeg novinara Rišara Labevjera, današnjeg savetnika za pitanja odbrane, istražuju se uzroci terorizma koji su, od sitne delinkvencije do ozbiljnog kriminala, „najviši stupanj globalizacije“. Razračunava se sa onim specijalističkim novinarima, ekspertima i diplomatama, koji, prema njemu, „štede jednog od glavnih aktera terorizma: Saudijsku Arabiju“. Tako se pridružuje Pjeru Konesi (9), koji ističe efikasnost „religijske diplomatije“ saudijske monarhije koja seje u svetu, a posebno u Africi i Aziji, „opasno seme salafizma“. 


Ghislain Benhessa, L’État de droit à l’épreuve du terrorisme, L’Archipel, Pariz, 2017, 169 strana.

John Yoo, War by Other Means: An Insider’s Account of the War on Terror, Grove Atlantic, Njujork, 2006.

Pierre Lellouche, Une guerre sans fin, Cerf, coll. „Actualité“, Pariz, 2017, 480 strana.

Jacques Baud, Terrorisme. Mensonges politiques et stratégies fatales de l’Occident, Éditions du Rocher, Monako, 2016, 424 strane.

David Thomson, Les Revenants. Ils étaient partis faire le jihad, ils sont de retour en France, Seuil – Les Jours, Pariz, 2016, 304 strane.

Gérard Chaliand i Arnaud Blin (ur.), Histoire du terrorisme de l’Antiquité à Daech, Fayard, Pluriel, Pariz, 2016, 864 strane.

Jean-Yves Le Drian, Qui est l’ennemi?, Cerf, coll. „Actualité“, 2016, 96 strana.

Richard Labévière, Terrorisme, face cachée de la mondialisation, Pierre-Guillaume de Roux, Pariz, 176 strana.

Pierre Conesa, Dr. Saoud et Mr. Djihad. La diplomatie religieuse de l’Arabie saoudite, Robert Laffont, coll. „Le monde comme il va“, Pariz, 2016, 306 strana.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.