Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE
.

Le Monde

Nedeljnik i LMD

Kung fu i klasna borba

Daleko od toga da su pűka zabava, mnogi filmovi o kineskim borilačkim veštinama pre svega govore o pravdi i dostojanstvu. Bilo da je reč o individui, o klasi ili o ugnjetenom narodu koji se podiže protiv nepravde, natrlja se nos bolje naoružanom neprijatelju i on dobije zaslužene batine. Nije li to san mnogih zaposlenih...
Danijel Pari-Klavel, LMD
Datum: 16/12/2016

Kung fu i klasna borba

Foto Profimedia

Situacionista Rene Vijene, iskusni sinolog i filmofil, 1973. je pomoću tehnike détournement (1) preokrenuo dijalog o opskurnoj produkciji Hongkonga: tehniku primenjuje na film The Crush, koji je prethodne godine realizovao Tu Guangći prema scenariju Ni Kuanga. Klasična priča o kineskom selu koje napadaju samuraji i koje brani kung fu majstor (Jason Pai Piao) preokreće se u radosno „nazdravljanje eksploatisanima koji istrebljuju eksploatatore", pod nazivom Može li dijalektika slomiti cigle?. Vijeneov film mnogi vide kao subverzivnu parodiju sklepanu na račun bizarnog istočnjačkog filma.

Ipak, poput mnogih njegovih drugova u Situacionističkoj internacionali, Vijene nema nikakav prezir prema ovoj vrsti popularnog filma. Upravo suprotno: s obzirom na to da je bio jedan od prvih uvoznika kung fu filmova u Francuskoj, odlično je poznavao njegove kodove. Odatle i efikasnost tehnike détournement, koja savršeno prati radnju filma i lako transformiše samuraje u birokrate koji - kao i obično - potcenjuju samoupravljačke kapacitete proletarijata. Ipak, neki kineski filmovi nisu morali čekati na promućuran (i oštar) pogled ljutitih Parižana da bi svojom dijalektikom zadali udarac petom u skoku. (2) Dovoljno je samo vratiti se u 1971. i pronaći u Hongkongu jedan od najupečatljivijih primera: film Veliki gazda (Tang shan da xiong) reditelja Lo Veja, sa izvesnim... Brusom Lijem.

Nakon uloge Katoa u američkoj seriji Le Frelon vert (The Green Hornet), Brus Li je potpisao ugovor sa kompanijom „Golden harvest" iz Hongkonga, koja je tada bila na ivici bankrota. Da bi uštedeli na dekoru i kostimima, priču iz prošlosti su prebacili u sadašnjost. Radi se o istinitoj priči o Čeng Čaoanu, Kinezu koji je živeo krajem 19. veka i bio veoma popularan na Tajlandu (tadašnjem Sijamu) jer je tamo branio svoje zemljake imigrante.

Siromaštvo je nateralo mladog čoveka da ode na Tajland, gde se zaposlio zahvaljujući rođaku Sju Čenu (Džejms Tjen) u fabrici leda. Ali direktor koristi fabriku radi tajnog prenošenja vrećica droge. Radnici koji su otkrili tajnu su isto tako tajno eliminisani. Sju Čen, koji vežba kung fu, lokalni je borac protiv nepravdi i predstavnik svojih drugova u fabrici. Kada su nestali radnici - u kockarnici, prema rečima direktora - Sju Čen odlazi u mesto gde živi gazda. „Velikog gazdu", koji je ljubitelj mladih devojaka i ekspert u borilačkim veštinama, igra Han Jin Čjen, a on je i koordinator akcije u filmu. Sju Čen je hteo da se žali, ali je ubijen.

Kako je već njih četvoro nestalo, radnici stupaju u štrajk i prete pljačkanjem fabrike. Potom se suočavaju sa nadzornicima i gazdinim bitangama dok ih Čeng Čaoan hladnokrvno posmatra, jer je obećao svojoj majci da se neće boriti... On se na kraju ipak umeša i prebije sve štrajkbrehere, jer to je ipak Brus Li! Direktor ga odmah imenuje nadzornikom, na opštu radost radnika. Ali avaj, eto promocije položaja i odmah se žrtve kapitala zaborave... Euforija splasne kada ih prijatelj podseti na razloge za njihov bes.

Određen kao predstavnik radnika, Čeng je pozvan na večeru kod direktora, a tamo su i zavodljive kol-gerle. Dok njegovi drugovi jedva jedu jer su zabrinuti zbog njegovog produženog odsustva, sindikalni predstavnik uživa u gozbi sa svojim „novim socijalnim" partnerima i budi se u bordelu. Vrativši se u fabriku, suočava se sa prezirom i sarkazmom kolega, i shvata šta je postao... žuti sindikalac. Kada zvukom zvona najavi vreme za rad, radnička baza odbija da ga sluša.

Ovog puta lično ide do velikog gazde, koji mu daje paternalističku lekciju o tome kakav je čovek postao, kako je zaradio „rolex" snagom svoje pesnice i kako su zaposleni „poput dece". Vrativši se bez odgovora u kolibu koju deli sa drugim radnicima, Čeng se drži po strani. Jasno je: u pregovorima nije postigao ništa i sada ćuti; postavši nadzornik, davao je naređenja i radije je zbrisao u bordel nego da se vratio u spavaonicu koju deli sa svojim radnim drugovima... Onda mu prostitutka, koja je solidarna sa svojom braćom u radnim mukama, otkriva istinu o trgovini drogom. Čeng noću posećuje skladište leda i otkriva zamrznute leševe svojih nestalih prijatelja. Tada shvata da je socijalni mir samo strašna kamuflaža. Njegova (klasna) osveta biće strašna...

Big boss je probio sve rekorde na box office listama i lansirao je karijeru Brusa Lija. Od svih njegovih filmova, ovo je jedan od najnasilnijih (Čeng će ubiti dvanaest nasilnika), ali i jedan od najpolitičnijih. Cenzura nije bila slučajna. U Sjedinjenim Američkim Državama je poslednja scena, u kojoj Čeng uranja svoje prste u skupo svileno odelo svog šefa, isečena, možda zbog straha da će gledaoci sledećeg dana na poslu osećati da ih svrbe ruke...

Druge produkcije su pratile ovu u korak. Na kraju krajeva, radnici i radnice u velikim kineskim studijima, koji prosečno rade 48 sati nedeljno i 355 dana godišnje, sigurno žele da prenesu neke sublimne poruke svojim gazdama... Ovo se odnosi i na film Fingers That Kill (Tie zhi tang shou) koji je režirao Huej Kvok, prema scenariju Ni Kuanga, u Tajvanu 1972. godine (u Francuskoj se pojavio 1974). Seljaci su podređeni gazdi koji eksploatiše šume i koji je tipičan produkt škole menadžmenta. Ne zadovoljivši se time da radnike održava na šaci pirinča, ošamućuje ih opijumom koji im prodaje i pretvara njihove žene i sestre u prostitutke, smeštajući ih u seoski bordel u kojem nesrećnice provode vreme koje im je preostalo. Ali kung fu borac (Tony Liu Jun Guk, koji je igrao herojskog seljaka u filmu The Crush) uvukao se među seljake. Čvrsto je odlučio da ispita gazdinu prostatu sa dva prsta... koja su ubojita!

Autentični majstor kung fua, reditelj Liu Chia Liang je 1978. revolucionisao žanr sa filmom 36. komora Šaolina (Shao Lin san shi liu fang). Remek delo u kojem glumac Gordon Liu igra ulogu monaha San Tea, lika koji želi da podučava laike u manastiru Šaolin radi borbe protiv mandžurijskog tlačitelja. Ali njegov „lažni nastavak", Povratak u 36. komoru (Shao Lin ta peng hsiao tzu, 1980), insistira na upotrebi kung fua u sindikalnim pregovorima.

Radnicima u fabrici za bojenje tkanina nametnut je nasilni poslovođa koji je plaćen da smanji radničke nadnice. Mali prevarant, Chu Jen Chieh (Gordon Liu), pokušao je da se pretvara da je čuveni borac protiv nepravdi San Te, jer je branio zahteve radnika. Suočen sa neuspehom svojih lukavstava, pokušava da dođe do Šaolina ne bi li zaista naučio kung fu. Otkriva ga pravi San Te (kojeg ovog puta igra Li King Ču) i primorava ga na titanski rad: podizao je skele od bambusa godinu dana. Ne znajući, razvio je veoma ličnu tehniku „kung fu skele"!

Želeći da se igra sa mogućnostima koje nude borilačke veštine, reditelj Liu Chia Liang se igra sa žanrovskim klišeima „superherojstva". Poruka Povratka u 36. komoru je jasna: tehnike kung fua su dostupne svima, pod uslovom da se razumeju teorijske osnove. Kao što je to prevejani Chu naučio savladavajući bambus, kanap i ravnotežu ne bi li podigao skele -- svaka praksa stvara znanje... a znanje je oružje.

Pored toga, iako lik koji igra Gordon Liu pripada lumpenproletarijatu, koji više voli živeti od malih trikova nego da se razbija od posla, njegovi prijatelji radnici ga poštuju i čak pribegavaju njegovim lukavstvima ne bi li prevarili gazdu. Ovo je upečatljiva ilustracija nužnosti saveza različitih slojeva radničke klase... I to ne slučajno: nalazimo je u scenariju Ni Kuanga.

Liu Chia Liang 1994. opet pokazuje svoju okupiranost političkim aspektom borilačkih veština u veličanstvenom filmu Pijani učitelj (Drunken Master 2/Jui Kuen 2), koji je režirao zajedno sa glavnim glumcem Džekijem Čenom. On igra čuvenog Vong Fej Honga, stručnjaka u „tuči pijanaca" i bori se sa engleskim ambasadorom koji želi da opljačka kineska umetnička blaga za britanski muzej. U isto vreme, radnici obližnje kineske topionice su pod presijom anglo-kineskog gazde da rade više za manju platu. I kada su zapretili da će štrajkovati, dobiju batine.

Jednom kada je kvota gvozdenih šipki proizvedena i spremna za izvoz (u sanducima u kojima se krije lokalna baština), gazda najavljuje zatvaranje fabrike i otpuštanje radnika. Fej Hong i njegovi drugovi odlučuju se na akciju: „Ja ću okupiti i pobuniti učenike, a ti to učini sa radnicima!", kaže njegov prijatelj trgovac ribom. Protest eskalira kada policajac vadi pištolj jer je čuo kako jedan demonstrant poziva na „pravo ljudi na samoopredeljenje i na vlastitu istoriju". Potom, oštroumna upotreba sredstava za rad (trgovac zmija pušta žive reptile na vojnike) i kulturnog partikularizma (kung fu) omogućava demonstrantima da uđu u fabriku. Tamo se odvija konačna veličanstvena borba između pijanog Fej Honga i belih okovratnika iz preduzeća. Pijani učitelj 2 bio je ogroman uspeh, a sva dobit je donirana udruženju kaskadera iz Hongkonga.

Kung fu je često imao vodeću ulogu u revoltima koji su krojili kinesku istoriju, kao u Tajpinškom (1850-1864) ili Bokserskom ustanku (1899-1901). Sve donedavno, lokalne novine su izveštavale kako su seljaci potukli siledžije koje su plaćali eksproprijatori. Bilo je logično da filmovi o borilačkim veštinama, koji su stvoreni u Šangaju 1926. i potom od 1931. bili zabranjeni nekoliko decenija, prikazuju ovo stanje stvari. Zapadnjački gledalac, koji je naviknut na „realizam" samo onda kada se radi o adresiranju društvenih pitanja na ekranu, mogao bi biti zbunjen, čak bi mogao pomisliti da je reč o sprdnji. S druge strane, žalosno je što filmovi Kena Louča ignorišu ovaj udarac petom u skoku, ovaj „čist gest odvajanja dobra od zla i otkrivanja figure Pravde koja je konačno dostupna". (3)

 

DANIJEL-PARI KLAVEL je osnivač i urednik časopisa ChériBibi, koji je posvećena popularnoj kulturi.

 

PREVOD: Maja Solar

 

(1) Détournement je diverzija, preoznačavanje, preoblikovanje... Reč je o jednoj od ključnih tehnika situacionista kojom se već postojeća umetnička produkcija preoblikuje i upotrebljava drugačije. (Prim. prev.)

(2) Udarac petom u skoku je snažan kung fu udarac petom u predeo genitalija.

(3) Rolan Bart o rvanju, Mythologies, 1957.

 

 



Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.