Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Kriza Unije: EU i demokratski legitimitet

U novoj geopolitičkoj konfiguraciji, koju karakteriše pojava multipolarnosti u svetu i finansijska kriza 2008, regionalna saradnja će ostati „nestabilna, kontroverzna, više politička, više kompetitivna, takođe ambivalentna“
Piše An-Sesil Rober
Datum: 26/12/2016

Kriza Unije: EU i demokratski legitimitet

Ilustracija: Mohamed El Baz / Goli ručak-Galerie d'art L'Atelier21

Da bi se sačuvao evropski projekat, više nego ikada je potrebno osloboditi se proevropske dogme i ponovo je promisliti“, napisao je Iber Vedrin u konciznoj knjižici, istovremeno kritičkoj i programatskoj. (1) Bivši francuski ministar spoljnih poslova je s druge strane ocenio da se radi o „egzistencijalnoj krizi“ evropske konstrukcije, kojoj preti dezintegracija.

Ovaj čovek sistema, koji je rekao „da“ evropskom konstituisanju 2005, manje svaljuje krivicu na smrtne neprijatelje zajedničkog projekta (koji su po njemu marginalni) nego na one koji su imali da promovišu ovu ideju. Njihova bahatost bi zaista mogla voditi odbacivanju ideje Unije od strane ljudi, ideje koja je postala objekat gnušanja. „Elite i evropski lideri, koji do sada nisu uzimali u obzir pravo na odmeravanje prednosti i mana i koji su besno reagovali na svaku najmanju kritiku (...) moraju prihvatiti istorijski kompromis sa ljudima, naročito zbog toga što ne postoji demokratski put ka federalizmu, niti putem referenduma niti preko parlamenta.“

Vedrin poziva na pauzu u procesu integracija i predlaže da države koje žele da nastave avanturu ujedinjenja dobro razmisle i razmotre budućnost. Vlade su, dakle, pozvane da manevrišu, a ne institucije u Briselu, sa novom podelom vlasti između Unije i zemalja članica na pomolu. Zaista, „s vremenom se izgradio 'kompleks' pravno-birokratske Komisije / Evropskog parlamenta / Međunarodnog suda pravde koji se pretvorio u vrzino kolo i sve više se udaljavao od svog demokratskog legitimiteta“, piše bivši savetnik predsednika Fransoa Miterana.

Ako Vedrin (privremeno?) sahranjuje federalizam, on ipak reafirmiše ulogu Atlantskog saveza u odbrani Starog kontinenta i podržava ekonomske orijentacije evrozone. Ovakvo gledište ne dele ni grčki zastupnik Kostas Lapavicas ni nemački ekonomista Hajner Flasbek, koji smatraju da je, počevši od slučaja Grčke, „Ekonomska i monetarna unija [Union économique et monétaire, UEM] propala“. U kolektivnom delu (2), za Atinu predlažu scenarije napuštanja evra i, još šire, napuštanje ideologije kojoj je u osnovi politika opsesivnog smanjenja javnog duga. Autori svoje obrazloženje zasnivaju na mnogobrojnim statističkim podacima i na realnom programu za „socijalnu i nacionalnu obnovu“. Frederik Lordon pak smešta grčki slučaj u širi kontekst promišljanja: postavlja pitanja „zašto evro?“ i „može li Evropa postati demokratska politička zajednica?“. Knjiga optužuje „monetarnu idiosinkraziju“ Berlina (Lordon), čiji interesi upravljaju koncepcijom i životom Ekonomske i monetarne unije. Vedrin se pridružuje autorima knjige Evro, plan B u pogledu pitanja nužnosti referenduma na kojem bi se ponovo utemeljili evropski sporazumi.

Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Briselu, Mario Telo posmatra krizu Evropske unije kroz prizmu nedavnog razvoja regionalizma, odnosno kroz regionalne ugovore koje su sklopile grupe manjeg ili većeg broja država na svim kontinentima. (3) U novoj geopolitičkoj konfiguraciji, koju karakteriše pojava multipolarnosti u svetu i finansijska kriza 2008, regionalna saradnja će ostati „nestabilna, kontroverzna, više politička, više kompetitivna, takođe ambivalentna“. Pored Evropske unije, autor istražuje i Afričku uniju, Asocijaciju nacija jugoistočne Azije, Merkosur (zajedničko tržište Južne Amerike)... Sudbina ovih organizacija zavisi od prekomponovanja hegemonije (za Evropsku uniju se postavlja pitanje odnosa sa Vašingtonom) i izgradnje „međunarodnog demokratskog legitimiteta“. Ako je uporedno posmatranje Marija Tela podsticajno i ističe „visoko politički“ karakter savremenog perioda, ipak autor ulogu naroda ograničava na „participaciju“ kojom se nikako ne podrazumeva ponovno zadobijanje moći izgubljene u korist tržišta i tehnokrata koje ga osnažuju.

 

Prevod: Maja Solar


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.