Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Kineska omča oko Hongkonga se zateže: Dvadesetogodišnjica prenosa suvereniteta

Dve decenije nakon povratka pod kinesko okrilje, granice autonomije Hongkonga se sužavaju i represija se uvećava. To dokazuje zatvaranje trojice lidera pokreta za integralno i univerzalno pravo glasa, koji je jeseni 2014. mobilisao mlade ljude. Ipak, višedimenzionalna politička struja, koja se naziva "lokalističkom", počela je da se usidrava u društvo
Piše: Žan-Žak Gandini; Prevod: Maja Solar, Le Monde dipolatique na srpskom jeziku
Datum: 16/10/2017

Kineska omča oko Hongkonga se zateže: Dvadesetogodišnjica prenosa suvereniteta

Foto: Profimedia

Nova šefica izvršne vlasti Keri Lam je 1. jula 2017. položila zakletvu uz veliku pompu, u barikadiranom Hongkongu u kojem se rasporedilo dvadeset eskadrila garnizona Narodne oslobodilačke vojske. Ceremonija se poklopila sa dvadesetogodišnjicom prenosa suvereniteta sa Velike Britanije na Kinu, a doputovao je i predsednik Si Đinping pod visokom zaštitom. Zatvaranjem svečanosti je potvrdio ko je šef u Hongkongu: "Svaka aktivnost koja bi ugrozila suverenitet i sigurnost Kine, koja bi dovela u pitanje Osnovni zakon Šneka vrsta ustavaĆ, koja bi se suprotstavljala centralnoj moći ili koja bi koristila Hongkong kao bazu za infiltraciju ili sabotažu protiv kontinentalne Kine, čin je koji prelazi žutu liniju i koji je u potpunosti neprihvatljiv." (1)

Mesec dana ranije u Pekingu je Džang Deđeng, treća vodeća osoba Komunističke partije Kine (KPK) i šef Centralne grupe za poslovnu koordinaciju Hongkonga i Makaoa, stavio tačku na "i": "Visoki stepen autonomije kojim raspolaže Hongkong ni pod kojim okolnostima ne bi trebalo da bude izgovor za suprotstavljanje centralnoj vladi." (2)

Ovo nije sprečilo godišnje okupljanje povodom krvave represije na Tjenanmenu u Pekingu 1989. godine. Četvrtog juna 2017. govornici na ogromnoj sceni u parku Viktorija u Hongkongu pevali su patriotske pesme i skandirali slogane, zahtevajući od Pekinga promenu presude povodom pokreta (označenog kao "kontrarevolucionarna pobuna"). Potpredsednica Alijanse za podršku demokratskim i patriotskim pokretima u Kini (koja okuplja sve organizacije i partije pandemokratskog tabora) Čou Hangtung je podsetila da stanovnici Hongkonga imaju priliku da govore umesto onih koji ne mogu da govore, da odaju počast žrtvama za one koji su sprečeni i da pruže utehu onima koji su još živi.

 

Odbijanje "ispiranja mozga"

"Moramo se boriti za univerzalne vrednosti u korist sve više ljudi", rekao nam je nekoliko sati ranije predsednik Alijanse Albert Ho. Ovaj bivši član Parlamenta (od 1997. do 2016) danas je jedna od vodećih figura Demokratske partije. "Situacija je složena", rekao je, "ali podržavam formulu jedna zemlja, dva sistema (3), jer je to u interesu obeju strana. Duboko se osećam Kinezom, ali istovremeno sam veoma privržen vladavini prava koja čini specifičnost Hongkonga." Lau Sančing, koji je u mladosti (od 1981. do 1991) upoznao kineske zatvore kao trockistički militant (4) i član druge po veličini pandemokratske partije - Partije građana, kaže: "Ono što čini specifičnost Hongkonga spram ostatka Kine jeste efektivno ostvarivanje demokratskih sloboda. Ali borba za direktno univerzalno pravo glasa, bez prethodnog filtriranja, nastavlja se." Iako je lično bio žrtva, oseća izvesno divljenje prema režimu koji je obnovio "veličinu Kine" i koji se usredsređuje na razvoj, posebno investicionih projekata između Hongkonga i susedne pokrajine Guangdung.

Advokat i aktivista za ljudska prava Kit Čan je manje optimističan: "Sadašnja situacija je loša. Štaviše, ekonomija sve više zavisi od kineskih investicija, dok je učešće stranih investicija u padu. Sa povećanom represijom tokom 'kišobran revolucije', strah je obuzeo umove."

Pokret kišobrana je mobilizovao mnogo mladih ljudi (5): oni su od 27. septembra do 15. decembra 2014. okupirali centar Hongkonga i protestovali protiv namere Pekinga da unapred izabere kandidate za mesto šefa izvršne vlasti, i zahtevali su potpuno univerzalno pravo glasa, ali nisu dobili traženo. Prošlog 17. avgusta su tri lidera pokreta, Natan Lou, Aleks Čou i Džošua Vong, osuđeni od apelacionog suda na, redom, osam, sedam i šest meseci zatvora. Državno tužilaštvo je pre svega smatralo da je osuda na rad u javnom interesu i na tromesečni privremeni pritvor preslaba. Takođe su osuđeni na pet godina zabrane kandidovanja na izborima. Ta odluka pokazuje sve osetljivije zatvaranje.

Nakon našeg susreta u junu, Natan Lou, predsednik mlade partije Demosisto (koju je zajedno sa Vongom osnovao 2014) i najmlađi izabrani u Parlamentu na glasanju 4. septembra 2016, objašnjava: "Pokret kišobrana označio je prekretnicu u mom životu. Kao pristalice nenasilja, bili smo inspirisani društvenim pokretom iz aprila i maja 1989. u Kini i privukli smo pažnju celog sveta na Hongkong. Nisam mislio da će se stvari tako brzo odvijati. Demosisto nastoji da se okrene potčinjenim klasama, dok su tradicionalne demokratske partije branioci srednje klase; naša partija želi da se okrene ka plavim okovratnicima (kao što je moj otac), jer ekonomski horizont nije više tako blistav."

Bivši generalni sekretar Saveza studenata, Lou razume frustracije zagovornika nezavisnosti, od kojih su neki njegovi prijatelji. Ali on je u Parlamentu glasao za pandemokratski tabor, predlažući referendum o samoopredeljenju 2047, što je datum koji će okončati režim uspostavljen na pedeset godina. "Moramo izaći iz izolacije i međunarodno se otvoriti", kaže Lou, "to je razlog zašto Demosisto osnažuje veze širom južne Azije: Tajvan, Japan, Vijetnam."

U parku Viktorija je 4. juna 2017. bilo 110.000 ljudi. Tim više značajna za populaciju od 7,3 miliona stanovnica i stanovnika, ova brojka je najniža od 2008. godine. To je zbog toga što studentski pokret već drugi put nije bio prisutan. Zapravo, nakon "kišobran revolucije", Savez studenata je promenio većinu i usvojio liniju "Hongkong identiteta". Članice i članovi smatraju da istorija kontinentalne Kine, kojoj pripadaju događaji na Tjenanmenu, nije njihova istorija.

Bivši šef izvršne vlasti Leung Čunjing želeo je da nametne program "patriotske edukacije", sa školskim udžbenicima koji veličaju "harmoniju, identitet i nacionalno jedinstvo" i osnažuju mandarinski, predstavljajući KPK kao "progresivnu, altruističku i jedinstvenu organizaciju" i ignorišući zablude maoizma i društvenog pokreta aprila-maja 1989. Kao reakcija se pojavio generacijski pokret Scholarism, aktivistička grupa osnovana maja 2011. Osnivač, četrnaestogodišnji srednjoškolac Džošua Vong, više neće napuštati scenu. Ne smeta mu to što se više uči o istoriji Kine, a manje o periodu britanske kolonije, niti isticanje pozitivnih aspekata, ali odbija unapred napisanu verziju države Kine koja podstiče, kako kaže, "ispiranje mozga". Nakon pokretanja peticije koja je prikupila stotine hiljada potpisa, zatim ogromne demonstracije i osmodnevnog sedenja ispred centralne vlade, Leung Čunjing je povukao svoj projekat 2012. Time je potvrđen građanski identitet stanovnica i stanovnika Hongkonga.

Sve generacije se politički bude, razočarane tradicionalnim, starim i previše patriotskim partijama. Sve je više ljudi u Hongkongu, a posebno mladih, koji se sada određuju kao "lokalisti"; stavljaju naglasak na očuvanje identiteta i autonomije Hongkonga, a neki se ne ustručavaju da otvoreno zagovaraju nezavisnost. Usvajaju radikalniju strategiju protiv kontrole Pekinga, insistirajući na načinu života i istoriji Hongkonga. Žele da očuvaju postignuća javnih sloboda i vladavine prava, zagovarajući veću socijalnu pravdu. Prema anketi iz 2015 (6), 40% stanovnica i stanovnika se određuju kao Hongkonžani (naspram 21,8% u 2008), 18% kao Kinezi (34,4%) i 40% kao mešoviti identiteti. Samo 4% onih između 18 i 35 godina se oseća Kinezima.

Štaviše, priliv imigranata (500.000 za deset godina) i kontinentalnih posetilaca koji čine tri četvrtine od 56 miliona anketiranih turista u 2016, podstiču sve veće neprijateljstvo, uprkos njihovom ekonomskom uticaju: udeo turizma u bruto domaćem proizvodu dostigao je 5%. Takođe se kritikuju kontinentalni Kinezi koji imaju koristi od javnih i socijalnih usluga, posebno bolničkih, zbog pritiska na školski sistem (polovina od 95.000 rođenih 2011. koji se nakon šest i više godina upisuju u školu imaju majku kontinentalnu Kineskinju), zbog nestašice određenih proizvoda za zadovoljavanje osnovnih potreba, poput mleka u prahu, i zbog nedostatka patriotizma.

Osim toga, bogati kontinentalci kupuju skupe rezidencije i stanove, dodatno utičući na cene nekretnina koje su već najveće na svetu i sve više sprečavajući lokalcima pristup stanovanju. Konačno, tu je i želja da se sačuva kantonski jezik spram sve većeg uticaja mandarinskog, posebno u svetu biznisa, koji često postaje prvi strani jezik u školama, pre engleskog (govori 5% populacije).

Ipak, "lokalisti" nisu homogena grupa. Neki od njih stavljaju naglasak na borbu protiv kontrole pekinške vlade, koju opisuju kao "imperijalističku", i na samoopredeljenje, ostajući otvoreni za savez sa pandemokratskim taborom - to je slučaj partije Demosisto i nezavisnog aktiviste Edija Ču Hojdika. Drugi se zalažu za "hongkonšku naciju" i stvaranje Republike Hongkong, ako treba i nasilnim putem, poput grupa Youngspiration Bagio Leunga, Indigenous Edvard Leung Tinkeja i Nacionalne partije Čan Hotina, u nekim slučajevima uz diskriminatorni i ksenofobični diskurs.

Ču Hojdik je postao poznat 2006. pokretanjem kampanje za odbranu nasleđa Hongkonga, a potom borbom protiv zemljišnih špekulacija, nakon čega je osnovao Ligu za zemlju i pravdu. Pristalica biciklizma i ideje degrowtha, kaže nam da ne verujemo pandemokratskom kampu ako nema nezavisnih aktivista. Situira se između: "Trebalo bi redefinisati novi ustavni poredak putem referenduma, ostavljajući razne opcije otvorene. Hongkonški identitet je višestruk, jer svi dolazimo iz različitih slojeva imigracije koja nije prestala." Zalaže se za nenasilne aktivnosti i bitna mu je podrška potčinjenih klasa: "Demokratija nije samo glasanje. Ljudi žele da imaju kontrolu nad svojim životima." Kao i Lou, on misli da bi trebalo "proširiti polje bitke na sve južnoazijske zemlje". Izabran je u Parlament 4. septembra 2016. u izbornoj jedinici Nove zapadne teritorije, sa više glasova od bilo kog drugog kandidata (84.000), što mu je donelo nadimak "kralj glasova".

Još troje lokalista koji nose etiketu "nezavisni" izabrano je na ovim izborima: Natan Lou i Edvard Đu Čungđim, kao i Lau Sjulaj, akademska radnica angažovana u odbrani sitnih trgovaca i uličnih tržišta popularnog okruga Mongkok. Sve troje su povezani sa pandemokratskom grupom koja, iako u opadanju, ima dvadeset (od sedamdeset) mesta u savetu. Zajedno dostižu sudbonosni broj 24, neophodan za sprečavanje donošenja zakona koje bi propekinški poslanici mogli nametati.

 

Demokratski kamp u Parlamentu je oslabio

Među nezavisnima, koji imaju četiri mesta, Bagio Leung i Jau Vajčing (članovi Youngspirationa) posebno su privukli pažnju tokom ceremonije zakletve 11. oktobra 2016, jer su razvili baner "Hongkong nije Kina", izgovarali reč "Kina" sa prezirom i umesto "Republika Kina" izgovarali refucking of China ("ponovo jebena Kina")... Njihova zakletva je odmah odbijena.

U Pekingu je stalni odbor Nacionalnog narodnog kongresa dao sopstveno tumačenje Osnovnog zakona procenjujući: "Oni koji namerno izgovaraju reči koje ne odgovaraju obliku zakletve propisane zakonom ili koji polažu zakletvu na način koji nije iskren ili svečan, smatraće se onima koji odbijaju da polažu zakletvu. Zakletva koja se polaže na ovakav način nije validna, a dotična osoba će biti diskvalifikovana sa svoje dužnosti." Sud u Hongkongu je potvrdio ovo tumačenje. Izabrani predstavnici stoga nisu više mogli da zasedaju.

Ali oni nisu jedini koji se nisu strogo pridržavali teksta. Figura pandemokratskog tabora, Leung Kvokhung, zvani "dugokosi", otvorio je žuti kišobran i zahtevao od centralne vlade polaganje računa za masakr na Trgu Tjenanmen; Lau Sjulaj je svaki slog teksta odvajala čineći ga nerazumljivim; Lou je reč "republika" izgovarao upitnom intonacijom i Đu Čungđim je zahtevao univerzalno pravo glasa. U skladu sa odlukom suda od 14. jula, koja referiše na Osnovni zakon, ali i u skladu sa principima običajnog prava (protiv kojeg će se teže boriti u procesu suzbijanja presude), oni više ne mogu sedeti u Parlamentu. Novi izbori se mogu održati dvadeset jedan dan nakon podnošenja svih žalbi. U međuvremenu, demokratski tabor se smanjio na dvadeset sedišta, onemogućen da primenjuje pravo veta.

Za novu šeficu Keri Lam, izabranu na osnovu starog sistema glasanja, put je otvoren. Visoka zvaničnica britanske kolonije tokom devetnaest godina, nakon tranzicije suvereniteta prešla je u službu Pekinga. Izgleda da je njen plan puta već napravljen. On uključuje usvajanje antisecesionističkog zakona, predviđenog članom 23 Osnovnog zakona, kako bi se moglo boriti protiv političkih protivnika... Ali nije sigurno da li će šefica rizikovati. Lokalizam je u procesu ukorenjivanja. Već ima podršku srednjih klasa. Hoće li dobiti i podršku potčinjenih klasa?

 

Žan-Žak Gandini je nezavisni istraživač.

 

(1) François Bougon i Florence de Changy, "Xi Jinping met en garde les démocrates de Hongkong", Le Monde, 3. jul 2017.

(2) Stuart Lau, "Chinese state leader Zhang Dejiang announces Beijing's plans to tighten grip on Hongkong", South China Morning Post, Hongkong, 27. maj 2017.

(3) Formula koja označava koegzistenciju dva sistema (kapitalističkog u Hongkongu i u Tajvanu, i socijalističkog na kontinentu), pod uslovom da priznaju samo jednu zemlju: Narodnu Republiku Kinu.

(4) Lau San-ching, Dix ans dans les camps chinois. Témoignage, 1981-1991, predgovor: Jean-Jacques Gandini, Dagorno - L'Esprit frappeur, Pariz, 2002.

(5) Vidi: Nahan Siby, "L'été de la révolte se prolonge ŕ Hongkong", Le Monde diplomatique, oktobar 2014.

(6) Kwong Ying-ho, "L'essor du localisme ŕ Hongkong: une nouvelle voie pour le mouvement démocratique?" Perspectives chinoises, Hongkong, septembar 2016.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.