Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Kako ne izvući nijednu lekciju iz prethodnih kriza

Malo koju zemlju je kriza 2008. tako oštro pogodila kao Republiku Irsku. Pucanje mehura nekretnina ubrzalo je budžetski deficit preko 30%, što se nikada do tada nije dogodilo. Nekoliko godina kasnije, nova eksplozija cena nekretnina uzbuđuje jedne i zastrašuje druge
PIŠE Manon Denio
Datum: 09/06/2018

Kako ne izvući nijednu lekciju iz prethodnih kriza

Foto: LMD

Stakla slomljena, ulazi zatvoreni. Nalazimo se na fantomskoj parceli u Balahaderinu, gradiću u okrugu Roskomon na zapadu Irske. Ovde se već deset godina ništa nije mrdnulo: osim pacova koji se umnožavaju. Projekat se pojavio 2005, kada je zemlja doživljavala ekonomski bum koji joj je zaradio nadimak „keltski tigar". Između 1990. i 2010, na smaragdnom ostrvu (Irska) izgrađeno je 762.600 stanova: broj koji je znatno iznad stvarne potražnje. Ipak, cene su porasle brže nego bilo gde drugde: +474% između 1995. i 2007. u nominalnoj vrednosti, spram +222% u Ujedinjenom Kraljevstvu u istom periodu (+199% u Španiji i +107% u Sjedinjenim Američkim Državama). Zatim je 2008. izbila kriza, a cene su doživele kolaps. Dve od pet kuća u 2009. vredele su manje od njihove kupovne cene. Kao i mnogi drugi, promoter parcele Balahaderin je bankrotirao. Bageri su prestali da rade.

 

Prošla je cela decenija. Štampa - koja je doprinela jačanju špekulacija nekretninama (1) - i dalje lamentira nad napuštenim stanovima. Ali sada nova tema hrani naslovnice: povratak mehura nekretnina... Rente su se povećale za 65% od 2011, premašujući nivo iz 2008. Prosečna cena novih stanova je prešla 350.000 evra u Dablinu: trostruko više spram 2012. godine. Objavljeno novembra 2017, istraživanje Instituta za ekonomske i socijalne studije najavljuje dodatno povećanje za 20% do 2020. ukoliko ekonomski rast ostane na sadašnjem nivou: mnogo više od 4% BDP-a (sa inflacijom) godišnje od 2014.

 

Kada mehur naduvava vrednost imovine, bez obzira na to da li je ona zauzeta ili prazna, pritiskanje onih koji su dobrostojeći zahteva od države određenu odlučnost koja joj izgleda nedostaje

 

 

Koji je razlog za ovu eksploziju? Nestašica stanova u gradskim centrima, daleko od napuštenih parcela. „Zemlji je potrebno skoro 50.000 stanova svake godine. U Dablinu se godišnja tražnja kreće između 15.000 i 20.000 jedinica", rekao je ekonomista Ronan Lions 28. juna 2017. na otvaranju zajedničkog parlamentarnog odbora zaduženog za pitanja stanovanja. Situacija je kritična i u Korku, Limeriku i Golveju, velikim gradovima u Irskoj. Između 2011. i 2016. pojavilo se na zemljištu 33.436 stambenih jedinica, od čega 6.598 u Dablinu i njegovom predgrađu. To čini 2% svih zauzetih stanova u zemlji.

 

Ne samo radnici

 

Prvo objašnjenje za pad u izgradnji: politike štednje koje su direktno povezane sa krizom iz 2008. (2) Troškovi socijalnog stanovanja su se smanjili za 80% između 2008. i 2013. U pitanju je i dugogodišnji izbor države: klađenje na privatni sektor. Vlada, koja je do recesije sredinom 1980-ih bila najveći snabdevač socijalnog stanovanja, prekida sa bankarskim sistemom zajma koji koriste lokalne zajednice (zakup plaćaju stanari otplaćujući kredit). Preferiraju se centralizovane subvencije, zbog čega je socijalno stanovanje ranjivije na budžetske rezove. Kao u Španiji i u Ujedinjenom Kraljevstvu, država ohrabruje postupno sticanje vlasništva kroz akcesiju. Socijalno stanovanje se prodaje stanarima, dok vlasnici sve više dobijaju stanove koji su podobni za socijalnu pomoć. Pored developera, poreski podsticaji poziv mistrije čine neodoljivim.

 

Vođene jedino kompasom tržišta, dizalice koje su se sada uskomešale dablinskim nebom grade kancelarije, prodavnice, hotele ili studentske domove, u kojima se garsonjera udaljena petnaestak minuta od prestižnog Triniti koledža iznajmljuje po ceni do 349 evra nedeljno. Stanovanje - skupo za proizvodnju i previše neprofitabilno - mora da čeka, objašnjava Kevin Noulan, generalni direktor investicijskog društva za nekretnine Hibernia REIT, koje je postalo jedan od najvećih irskih vlasnika. „Izgradili smo četrnaest stanova Šiznajmljuju se za 2.400 evra mesečno u Dolandu, koji se još naziva Silicijumskom dolinom DablinaĆ i nećemo imati nikakav profit. Uradili smo to jer je to bio uslov za izgradnju poslovne zgrade. Inače ne bismo ni gradili." (3)

 

Vođene jedino kompasom tržišta, dizalice koje su se sada uskomešale dablinskim nebom grade kancelarije, prodavnice, hotele ili studentske domove, u kojima se garsonjera udaljena petnaestak minuta od prestižnog Triniti koledža iznajmljuje po ceni do 349 evra nedeljno

 

 

Rešenje? Prazni stanovi, prema Lionsu. U Dablinu ih, prema poslednjem popisu stanovništva (2016), ima skoro 20.000, što je u nivou trenutne potražnje... A brojevi ne uzimaju u obzir nenaseljene spratove iznad prodavnica. Ipak, treba li ohrabrivati vlasnike da iznajmljuju ili da prodaju? Jer kada mehur naduvava vrednost imovine, bez obzira na to da li je ona zauzeta ili prazna, pritiskanje onih koji su dobrostojeći zahteva od države određenu odlučnost koja joj izgleda nedostaje. Pogotovo stoga što građanke i građani iz tih slojeva predstavljaju dobar deo biračke baze sadašnje vlade kojom rukovodi Leo Varatkar (desna partija Fine Gejl).

 

Manjinska u Dáil Éireann (Donji dom u irskom parlamentu), koalicija između Fine Gejl i osam nezavisnih poslanika je na sedištu za izbacivanje. Da bi došla na vlast, njen istorijski rival Republikanska partija Fijana Fol (desni centar) sklopila je sa njom ugovor o poverenju maja 2016. i pristala da se suzdržava prilikom formiranja egzekutive.

 

Pre toga se problem odnosio samo na radničku klasu", objašnjava Lorkan Sir, istraživač studija stanovanja i urbane ekonomije na Institutu tehnologije u Dablinu. „O tome se sve više govori u medijima, jer sada je pogođena i srednja klasa. Odrasla omladina mora da živi sa roditeljima jer ne može sebi da priušti stanovanje, a multinacionalne kompanije shvataju da to može uticati na njihovu konkurentnost. Oni su ti koji imaju moć da menjaju stvari preko glasačkih kutija." Pitanje stanovanja bi se moglo pojaviti kao jedna od glavnih tema kampanje sledećih parlamentarnih izbora, predviđenih ili ne.

 

MANON DENIO je novinarka u Dablinu.

 

PREVOD: Maja Solar

 

(1) Uporedi: Julien Mercille, The Political Economy and Media Coverage of the European Economic Crisis: The Case of Ireland, Routledge, Abingdon, 2014.

(2) Vidi: Renaud Lambert, „Les quatre vies du modčle irlandais", Le Monde diplomatique, oktobar 2010.

(3) Citirano prema: Paul O'Donoghue, „We're renting out Dublin apartments for €2,400 a month and not making any profit", Fora, 28. oktobar 2017, https://fora.ie/.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.