Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Kako je Peking postao šampion u u borbi protiv globalnog zagrevanja

Nakon američkog povlačenja iz Pariskog klimatskog sporazuma, Peking izgleda kao šampion u borbi protiv globalnog zagrevanja. Centralna vlada u najzagađenijoj zemlji na svetu nema ništa protiv ekoloških inicijativa... pod uslovom da ne dovode u pitanje sâmu vladu
Piše Gijom Pitron; Prevod: Maja Solar, Le Monde diplomatique na srpskom jeziku
Datum: 11/09/2017

Kako je Peking postao šampion u u borbi protiv globalnog zagrevanja

Ilustracija: Liu Ren – Zamišljeni pejzaž

Ako postoje dve boje koje neprekidno podstiču imaginaciju Kineskinja i Kineza, onda su to zelena i plava. Zvanični ekološki plakati širom zemlje često prikazuju stakleni grad koji je smešten između plodnih dolina i azurnog neba. Predsednik Si Đinping se nada da će se u Srednjem carstvu svakog dana moći videti „zelene planine" i „plavo nebo" ne bi li „naša deca mogla uživati u prijatnom okruženju". (1) Ali, kada je Vej Dunging počela da fotografiše reku Kjantang koja klizi ispod njenog prozora u selu Vuli (provincija Džeđang, na jugoistoku zemlje), videla je samo narandžasti odsjaj ispod mlečnog neba.

Pet kilograma uzoraka vode, kao i fotografije, razbacani su na podu njene trpezarije. Skupljani od 2003. godine, otkrivaju kako se iz kanalizacije fabrike boja hemijske grupe Ruicai izlivaju obojene bujice u reku. Poput zaraženog tela, vode reke Kjan su pogodile stanovnike rečnog područja velikim zlom... i pretvorile meštane u morbidnu hroniku: šezdesetak ih je umrlo od raka pluća, jetre ili stomaka i „još šestoro prošle godine", objašnjava Vej. Roditelji njenog muža, starijeg čoveka koji potvrđuje klimajući glavom, takođe su podlegli.

Selo Vuli. Lavirint uličica od 2.000 stanovnika kojima prolazimo bez napuštanja zadnjeg sedišta taksija, da ne bismo intrigirali špijune koji vrebaju. Dolazimo do kraja slepe ulice gde se sastajemo sa Vej Dunging. Sledi naricaljka koja je melanž plača, govora i ljutitih povika. Godinama je ova žena, stara 51 godinu, prikupljala dokaze hemijskog zagađenja, označavala mape, išla na sudove i osuđivala pasivnost vlasti koje, kako kaže, rado primaju u džep „crvene koverte" pune novca industrijalaca u zamenu za ćutanje. Nakon 15 godina borbe „fabrike se nisu pomerile i mi smo još zaglavljeni na istom mestu". Pita se: „Ima li naša borba uopšte smisla?"

Zajedno sa ekološkom borbom procvetala je i nebula ekoloških aktivista u poslednjih dvadesetak godina. Formulišući oštru kritiku ekološke katastrofe koju prouzrokuju tri decenije kapitalizma, aktivistkinje i aktivisti danas dovode u pitanje ispravnost ključne poluge legitimiteta Komunističke partije Kine (KPK) od Deng Sjaopinga: politiku ekonomskog rasta.

S obzirom na obim zagađenja, partija se pokazala pragmatičnom i dala je široka ovlašćenja ekološkim nevladinim organizacijama (ENVO). Ali njihove borbe rizikuju da oslabe režim, zbog čega su i objekt stalne represije. Zeleni aktivisti se nalaze u situaciji stalne nesigurnosti, razapeti između kritike vlasti i potrebe za dugoročnom akcijom.

Šen Čunji je jedna od mnogobrojnih razljućenih Kineskinja i Kineza. Poput devet miliona stanovnika grada Čengdu, sumornog glavnog grada pokrajine Sičuan, ova devetnaestogodišnja studentkinja krhkog izgleda i melanholičnog pogleda oseća se zarobljeno u vazdušnom zagađenju. Za ovo su krivci neprekidni saobraćaj i prisustvo petrohemijske fabrike u obližnjem gradu Pengdžou. „Proveli smo jesen i zimu a da nismo videli nebo", uzdiše Šen, „i kada se sunce konačno probilo pre nekoliko dana, ljudi su izašli sa foto-aparatima!" Situacija je postala toliko nepodnošljiva da je decembra 2016. nekoliko stotina ljudi protestovalo na Trgu Tjenfu, glavnom trgu megalopolisa, sa maskama protiv zagađenja na licima. „Demonstracije su se raspršile, vođe su uhapšene i zvanični mediji su sve zataškali", prepričava stanovnik koji želi da ostane anoniman. I niko ne zna šta se desilo sa vođama.

 

Peking nadzire pokrajinske vlade

Prošlo je već nekoliko meseci, a teška atmosfera još uvek lebdi Trgom Tjenfu, natkriljenim zastrašujućom statuom Mao Cedunga. Policija natovarena opremom za suzbijanje nereda herojskim korakom šparta trgom. Pored toga, policijska vozila i rotaciona svetla za hitne slučajeve spremni su da se pokrenu. Dva automobila iznenada prate naš taksi. A na nekoliko javnih mesta nas jedan čovek, verovatno iz unutrašnje bezbednosti, fotografiše... Bolje je da napustimo Čengdu.

Vlasti su 2013. identifikovale 712 lokalna protesta protiv zagađenja, miroljubivih ili nasilnih (2); neki su brojali od 30.000 do 50.000 ljudi. Ova nova ekološka svest je iznedrila plodno tlo za procvat udruženja za zaštitu životne sredine. Prvo udruženje, Prijatelji prirode, stvoreno je u Pekingu 1993. godine. Jikun Vu je imao 31 godinu kada je počeo da radi u njemu zajedno sa još nekoliko desetina volontera. „Tada zaštita životne sredine nije nikoga zabrinjavala", seća se. „Naše akcije su se svodile na sađenje drveća i na ornitologiju." To su sve bile bezopasne aktivnosti, sve dok se zeleni pioniri, inspirisani američkim kolegama, nisu okupili i stvorili nevladine organizacije (NVO) - kontradiktorni simbol svemoćnog karaktera režima u kojem ovlašćene posredničke strukture (lige mladih, profesionalna udruženja, sindikati) uvek nastaju odozgo.

Ekonomsko otvaranje zemlje je ipak podstaklo priliv stranih donacija ekološkim nevladinim organizacijama. Katastrofe poput smrtonosnih poplava 1998, kao i još obimnija krčenja šuma i erozije zemljišta uz reku Jangce, mobilisali su nove društvene aktere koji nastoje da pomognu stanovništvu koje živi uz reke. Isto se dogodilo 2004. sa amblematičnom blokadom izgradnje brane na reci Nu (u južnoj provinciji Junan), koja je poplavila predeo proglašen od strane Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) za prirodnu baštinu. U sistemu u kojem sve dolazi odozgo, ENVO su se paradoksalno pojavile odozdo i iz inostranstva. Tako zemlja koja je 1994. imala devet ENVO, prema Francuskoj ambasadi u Pekingu, sada ih zvanično ima skoro 8.000 (od ukupno 50.000 NVO). (3) Njihov broj se u periodu između 2008. i 2013. udvostručio, i to toliko da su „udruženja koja se tiču zaštite životne sredine doživela najveći rast među udruženjima u poslednjih nekoliko godina", kaže Jikun Vu koji je 2012. osnovao vlastitu ENVO Večno zeleno.

Peking je odlučio da im omogući jedinstvenu slobodu delovanja. „Na lokalnom nivou, ove organizacije mogu pokrenuti mnoštvo akcija i kritikovati vladu. Iznenadilo bi vas koliko je vlast tolerantna prema njima", primećuje Đoš Čin, dopisnik za Wall Street Journal u Pekingu. Jikun Vu, koji je osnovao organizaciju Večno zeleno sa 100.000 juana (13.000 evra) iz ličnog fonda, slaže se sa time: nekada sumnjičave, pekinške vlasti sada traže pomoć za sprovođenje kampanje čišćenja - i uzgred, ne oklevaju da ih finansiraju. Država takođe poziva ENVO da procene ekološki uticaj projekta izgradnje puteva ili fabrika. Neke od njih, kao što su Institut za javne poslove i zaštitu okoline kojim rukovodi poznati aktivista Ma Džun, objavljuju crne liste kompanija koje najmanje poštuju ekološke propise, ne štedeći ni moćna državna preduzeća.

Od 2015. godine ENVO su čak jedine u mogućnosti da traže sudsku odštetu zbog degradacije životne sredine, ohrabrene „sve strožim ekološkim propisima", kaže ekološki advokat Vang Kanfa. Te godine se na sudu pojavila žalba Prijatelja prirode protiv američke kompanije ConocoPhillips u kojoj se ova optužuje zbog izlivanja nafte 2011. u Bohajsko more, istočno od Pekinga. Vang Kanfa se nada da će ovaj zakonski okvir omogućiti oživljavanje nekih sudskih postupaka, zaglibljenih u meandrima kineske pravde, koje vodi od 1998. u ime svoje nevladine organizacije Centar za pravnu pomoć žrtvama zagađenja. Među tim postupcima je i slučaj stanovnica i stanovnika Jušutuna, sela u severnoj provinciji Hejlungđang, u kojem se traži kompenzacija od kompanije Qihua Group zbog bacanja ostataka alkalnih metala i hlorovodonične kiseline u okolini fabrike hemikalija. (4)

Snažno decentralizovana, država se bori sa problemom: konsenzus o ekološkoj urgentnosti koji postoji u vrhovima vlasti jedva da postoji na nižim nivoima. Dodatna korupcija i interesi lokalnih aparatčika često se mešaju sa interesima industrijalaca. Kakvu ekološku politiku implementirati ako direktive Pekinga ostaju mrtvo slovo na papiru? Ipak, praćenjem aktivnosti pokrajinskih vlasti, ENVO postaju garanti efikasnosti nacionalnih odluka. „Postoji logika prećutnog dogovora između udruženja i centralne vlasti u pogledu pritiskanja lokalnih vlada", kaže Kloe Froisar, direktorka Francusko-kineskog centra na Univerzitetu Cinghua u Pekingu. „Nevladine organizacije deluju kao ad hok kontramoć unutar sistema."

Čak se događa da im visoki kadrovi KPK dostavljaju informacije, ne bi li ENVO zaustavile sporne projekte. To je na primer učinio Mu Guangfeng. Upozoren na netransparentnost koja okružuje odluku da se potvrdi projekat brane na reci Nu 2003, ovaj zamenik direktora kancelarije za istraživanje uticaja na životnu sredinu pri Državnoj upravi za zaštitu životne sredine (SEPA) preporučio je osnivačici ENVO Volonteri zelene zemlje Vang Jungčen da rukovodi kontraekspertizom. Opozicija je uspela da podstakne tadašnjeg premijera Ven Đabaoa da zaustavi izgradnju brane do sledeće godine. (5)

 

Melodramatična muzika i diskurs pun lepih emocija

Režim je svestan očekivanja srednje klase u pogledu modernizacije države. Odbacivanje zagađenja, ali i korupcije, prevara u vezi sa hranom i razlike u bogatstvu pokazuju da se sada želji za rastom dodaje težnja za većom socijalnom pravdom. Sposobnost državne partije da odgovori na ove izazove uticaće na njenu popularnost i bilans moći unutar nje - i, vrlo verovatno, na reizbor Si Đinpinga na 19. kongresu sledećeg oktobra. U nedostatku građanskih prava, novo povezivanje sa narodom je posebno moguće putem akcija ENVO. Delegirane za dodatne uloge zaštite životne sredine, ove organizacije povratno doprinose boljem funkcionisanju KPK. Ali Peking je ukrotio svoju relativnu dobrodušnost postavljajući signalna svetla. To nedvosmisleno vidimo u gradu Hangdžou u primorskoj pokrajini Džeđang. Sa oštro zakrivljenim hramovima i pagodom Šest harmonija, „Istočna Venecija" se nonšalantno naslanja na obale Zapadnog jezera. Nedaleko je teatar pogodan za okupljanje nekoliko stotina školaraca u uniformama u hali osnovne škole „Sjueđun". Melodramatična muzika i diskurs pun lepih emocija: ove subote ENVO Zeleni Džeđang koorganizuje edukativni matine o vrednosti velikodušnosti, samonadilaženja, pažnje prema bližnjima... Svaka od ovih komandi odgovara „snu" o duginim bojama na nebu - uključujući i „zeleni san" o Kini sa „zelenim planinama i plavim vodama".

Hao Sin je 36-godišnjak i potpredsednik udruženja Zeleni Džeđang koje je osnovao 2000. godine. Ponosan je na 17 stalno zaposlenih, na 300 volontera posebno regrutovanih iz studentskih miljea, na projekte eko-zajednice i na „stotinjak drugih aktivnosti u poslednjih nekoliko godina". Žovijalni čovek priznaje: „U početku je teško bilo dobiti podršku vlasti, zvanična registracija naše NVO je trajala 13 godina." Sve je postalo mnogo lakše od 2012. kada je Hao Sin, komunista od 1999, udruženju dao partijsku ćeliju. „KPK podstiče svaku novu strukturu da uspostavi svoju ćeliju. Mi smo bili prva NVO u pokrajini koja je uspostavila sopstvenu", tvrdi on. Zauzvrat, lokalna organizacija KPK je obezbedila dva stana za osoblje Zelenog Džeđanga. Ovim prednostima u naturi dodaju se i finansije koje podjednako daju kineske privatne organizacije (poput fondacije grupe za elektronsku trgovinu Alibaba), vlasti i pojedinačni donatori. Partija zna kako da nagradi najmarljivije članove. „Naše udruženje je dobilo hiljade nagrada za svoje akcije", dodaje Hao Sin.

Ali KPK je državnim klijentelizmom Hao Sinu vezao ruke. Koje crvene linije ne bi trebalo preći? Naš sagovornik postaje napet, zamuckuje i potom vešto umakne: „To je teško reći, nisam u poziciji da odgovorim na to pitanje." U praksi, Hao Sin ne meša svoje udruženje sa protestima protiv izgradnje toksične fabrike za proizvodnju P-ksilena (ugljovodonika koji se koristi u proizvodnji poliestera) koji su izbijali u pokrajini poslednjih godina. Takođe, nije podržao stanovnike sela Vuli u borbi protiv zagađenja reke Kjantang, iako se nalazi blizu grada Hangdžou. Vezan je strogom obavezom lojalnosti režimu koji zahteva da njegova legitimnost nikada ne bude dovedena u pitanje.

Peking je čak osnovao vlastita paravladina udruženja. Tako je Kineski savez za zaštitu životne sredine objavio crvenu listu biodiverziteta u rekama (6), sproveo je kampanju sa pekinškim domaćinstvima radi podsticanja smanjenja potrošnje električne energije (7) i rukovodio pravnim merama. Ali ova bliskost organizacija sa državom vodi autocenzuri: državna preduzeća se ne smeju kritikovati i „nemoguće je intervenisati u nekoliko stotina 'kancerogenih sela' Šu kojima je stopa kancerogenih oboljenja veća od nacionalnog prosekaĆ u zemlji", kaže jedan od zaposlenih u udruženju koji je želeo da ostane anoniman. Takođe podseća da je organizaciji bilo nemoguće da se aktivira u sičuanskom gradu Šifangu, koji je 2012. bio scena masovnih protesta protiv izgradnje metalurškog postrojenja grupe Sichuan Hongda. „To je jedno od karantinskih područja kojem se ne možemo približiti", kaže ovaj zaposleni.

Položaj nezavisnih ENVO je još delikatniji. Ovo svedoči jedna od organizacija koju je 2006. osnovala poznata aktivistkinja Ljao Sjaoi - Peking globalno selo, veoma aktivna u području opštine Kufu u obalnoj provinciji Šandung. Članovi organizacije posebno rukovode programima recikliranja otpada i uzgajanja organskog pasulja. Ipak, naša poseta je rizikovala da se poklopi sa posetom moćnog aparatčika KPK gradu Kufu. Ni govora o prikazivanju u stranoj štampi... Približavanje partijskog 19. kongresa režim je učinilo čvršćim - a zelene aktivistkinje i aktiviste stavilo u još nesigurniju poziciju, uključujući i osobe na koje režim dobro pazi, poput Ljao Sjaoi. „Svi su sada oprezniji", izvinjava nam se. „Ali smo se upoznali i prijatelji smo, što je odlično! Dođite ponovo sledeće godine!"

 

Sajber kampanja protiv industrijskih zagađivača

Mehanizmi pokoravanja ENVO režimu se umnožavaju. Da bi se registrovala, udruženja moraju biti sponzorisana od nadležnog organa. Potom „izvori finansiranja su revidirani prilikom godišnje administrativne kontrole", kaže Jikun Vu. Treba održavati regularnu komunikaciju sa birokratijom i odazivati se „pozivu na čaj" (provera prethodnika). Vlada je takođe preduzela ograničavanje stranog izvora novca: od 1. januara 2017. godine 7.000 nekineskih NVO mora proći overu u Ministarstvu za javnu bezbednost. Pored birokratskih gnjavaža, uvek moraju izbegavati određena osetljiva područja, poput Tibeta i Sinkjanga, i pre svega mogu ciljati lokalne vlasti ali nikada ne smeju ciljati centralnu vlast. Istraživač i urednik Vu Kjang ipak misli da Peking neće uspeti u svojim restrikcijama. „Civilno društvo će izmisliti drugačije oblike borbe", prognozira, „kao što to već čini koristeći internet kao sredstvo." Društvene mreže su mnogo neformalniji prostor izražavanja za 731 milion kineskih korisnica i korisnika. (8) „U Kini ima između sedam i osam milijardi naloga na Weibou. Kako bi vlasti to mogle da kontrolišu?", pita se Deng Fej. Ovaj ekolog i sajber aktivista od 2011. rukovodi kampanjama protiv industrijskih zagađivača putem svojih naloga na dve najveće društvene mreže u Kini - Weibo i WeChat. Usmeravao je šest miliona internet korisnika koji ga prate da pritisnu režim objavljivanjem fotografija zagađenja okoline. „Weibo je najbolji način da se dopre do mlađe publike, ali i da se stvari urade", objašnjava. Tamo se mogu naći informacije, koje zvanični mediji cenzurišu, o poslednjim lokalnim događajima, može se donirati novac za zaštitu ptica selica i za pošumljavanje pustinje Gobi putem crowdfunding platformi i može se kritikovati vlast kroz humor i podsmeh... Na ovaj način, mreže su postale prava mesta za uzdrmavanje uvek promenjivih granica cenzure: „Crvene linije su često maglovite, tako da ih treba testirati i to je upravo ono što rade novi mediji, podstičući kreativnost izražavanja" kaže Lin Li iz Greenpeacea.

 

Advokati teško balansiraju

U kontekstu u kome je svaki napredak slobode izražavanja nesiguran, česte su teške kazne: aktivista Vu Ljung je 2007. osuđen na četiri godine zatvora jer je preoštro osudio zagađenje jezera Taj u Džeđangu. Ekološki aktivista Lju Šu je 2016. zatvoren jer je otkrio podatke o životnoj sredini u južnoj pokrajini Hunan koji se smatraju državnom tajnom. (9) „Lista zelenih aktivista koji su zatvarani u periodu od 20 godina je dugačka", kaže Vu Kjang.

Čaj Džing je takođe nemoguće sresti. Slavna rediteljica dokumentarnog filma Pod kupolom (Under the Dome), filma posvećenog vazdušnom zagađenju koji je pregledan 155 miliona puta od kada je postavljen na internet 2015, zna da je nadgledaju i odbija svaki razgovor. Situacija je isto tako komplikovana i za advokate. Optuženi za „subverziju državne vlasti", stotinjak njih je od 2015. objekt represivih mera. Angažovanje u sporovima sa državom, bez ulaženja u konflikt, za parničare je teška vežba balansiranja. „Ulažemo napore da rešimo probleme, a ne ohrabrujemo žrtve zagađenja da deluju protiv interesa vlade", pravda se sa beskrajnom predostrožnošću Vang Kanfa.

Za većinu aktivistkinja i aktivista, razapetih između neprestanih ciklusa popuštanja i potom teških represija, svakodnevica je nesigurna. „Ako borba ostaje ekološka i individualna, to onda ne predstavlja problem. Ali ako se radi o organizovanoj političkoj snazi, to postaje opasno", kaže Džang Jenlung, profesor sociologije na Univerzitetu u Pekingu. Aktivistkinje i aktivisti mogu sanjati o zelenom i plavom, ali samo pod uslovom da Kina ostaje crvena.

 

 

 

(1) „China's Xi says he checks pollution first thing every day", Daily Mail, London, 10. novembar 2014, www.dailymail.co.uk

(2) Eleonor Albert i Beina Xu, „China's environmental crisis", Council on Foreign Relations, Njujork, 18. januar 2016.

(3) Kathinka Fürst, „Regulating through leverage: Civil regulation in China", Univerzitet Amsterdam, 2016.

(4) Vidi: „A case of land and water pollution in Qiqiha'er city, Heilongjiang province" na sajtu CLAPV, 13. jun 2012, clapv.org

(5) Vidi: Andrew C. Mertha, China's Water Warriors. Citizen Action and Policy Change, Cornell University Press, Ithaca, 2008.

(6) Vidi: „Cards of the aquatic biological species in the ten major rivers of China" i „Catalogue of life China 2015 annual checklist, China biodiversity red list", 13. juli 2015, www.acef.com.cn/en

(7) „UNDP and GEF kick off a green initiative to empower local communities and NGOs in protecting the environment and combating climate change", 27. mart 2010, www.acef.com.cn/en

(8) „Statistical report on Internet development in China. The 39th survey report", januar 2017, China Internet Network Information Center, https://cnnic.com.cn

(9) „China jails environmental activist for "revealing state secrets"", 11. oktobar 2016, www.rfa.org


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.