Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Evo Morales u sukobu sa... svojim pristalicama

Dok su konzervativne snage u Južnoj Americi u ofanzivi, Bolivija ostaje usidrena u levici: u državi Eva Moralesa sukob se odvija unutar političkog tabora šefa države, posebno u taboru rudara. Jedinstvena istorija partije Pokret za socijalizam (Movimiento al Socialismo, MAS) osvetljava tu zapanjujuću situaciju
PIŠE Erve do Alto
Datum: 21/09/2018

Evo Morales u sukobu sa... svojim pristalicama

Foto: FRANCOISE GAUJOUR – „politički slogan podrške Pokretu za socijalizam“ (FLICKR,CC-2)

Voditi pokoravajući se": maksima preuzeta od supkomandanta Markosa (1), koju je Evo Morales izgovorio 21. januara 2006. godine uoči prve predsedničke inauguracije, simbolizuje posvećenost lidera koji potiče od autohtonog indijanskog naroda i bolivijskog sindikalistu u upravljanju društvenim pokretima koji su ga doveli na vlast. Njegova pobeda od 18. decembra 2005, sa 53,7% glasova, izborni je izraz višegodišnjih intenzivnih antiliberalnih mobilizacija. Zamišljena kao instrument u službi narodnih organizacija, njegova partija Pokret za socijalizam je otelovljenje volje za drugačijom politikom.

 

Međutim, ovaj demokratski alat se nakon više od jedne decenije izgleda pretvorio u vojnu mašinu koja je principijelno posvećena održanju Moralesa na čelu države, što dokazuje mobilizacija partije radi omogućavanja novog Moralesovog kandidovanja za predsednika 2019. Razvoj događaja se ipak ne može pripisati samo ambicijama lidera partije, jer bi se time izbegao dublji problem: strukturalna teškoća Pokreta za socijalizam da bude veza između vlade koja se hvata ukoštac sa nestalnostima vlasti i društvenih organizacija koje su uvek sklone tome da (uprkos njihovoj rastućoj institucionalizaciji) protestuju na ulici ne bi li branile interese svoje baze.

 

Savez organizacija

 

Stvoren 1998. godine na inicijativu sindikata uzgajivača koke (kokalerosa) iz departmana Kočabamba, odakle dolazi Morales, Pokret za socijalizam je slao sindikalne i starosedelačke vođe u kongresne klupe, omogućujući lokalnim organizacijama da sâme izaberu svoje kandidate. Više od partije u klasičnom smislu reči, MAS je u početku predstavljao savez društvenih organizacija u kojima su se rame uz rame susretali sindikalni radnici i seljaci, mesni odbori i autohtone/starosedelačke zajednice - što je jamčilo reprezentativnost potčinjenih klasa u zemlji u kojoj različiti domeni društvenog života podležu veoma gustom organizacijskom usmeravanju. To posebno strukturiranje je dovelo do onoga što se naziva „korporativnom demokratijom" (2): MAS je okupljanjem heterogenog skupa organizacija, kao i svaka partija, morao podržati izbornu mobilizaciju svojih članova, ali isto tako i preuzeti funkciju posrednika između sve brojnijih organizacija koje su ga činile.

 

Nakon pobede 2005. godine, partija je svaku istinsku političku inicijativu prepustila vladi i praktično se svela na funkciju posrednika između organizacija koje su postajale sve više suparničke, kako u vreme izbora tako i u borbi za unutarnje pozicije. U tom kontekstu, lojalnost ovih komponenti prema MAS-u suštinski zavisi od njihovog stepena integracije u organizacijsku shemu partije. U okviru Pokreta za socijalizam prvo dolazi pripadnost vlastitoj organizaciji - sindikalnoj, zajedničinoj ili mesnoj - a potom partiji. Stoga u Boliviji nije neuobičajeno da jedan entitet daje podršku vladi dok istovremeno pribegava kolektivnoj mobilizaciji ne bi li branio sektorske interese, na lokalnom ili nacionalnom nivou.

 

Suočen sa visokom razinom društvenih sukoba, predsednik Morales je u nekoliko navrata konstatovao kako ih delimično podstiču organizacije koje gravitiraju oko njegove orbite. Nacionalna federacija rudarskih kooperativa Bolivije (Federación Nacional de Cooperativas Mineras de Bolivia, FENCOMIN), koja se priključila Pokretu za socijalizam 2005, jasna je ilustracija toga. Iako imaju snažne veze u redovima partije, multinacionalne zakonodavne skupštine i egzekutive - od 2006. čak kontrolišu strateška rudarska ministarstva - rudarske kooperative su odgovorne za dve najozbiljnije političke krize Moralesove ere: najpre za sukob između državno zaposlenih rudara i kooperativnih rudara u Huanuni 5. i 6. oktobra 2006, koji je izazvao šesnaest smrtnih slučajeva, potom za ubistvo zamenika ministra Rodolfa Iljanesa tokom blokade puta u mestu Panduro avgusta 2016, kada su se kooperative protivile nacrtu zakona koji je trebalo strože da reguliše njihove aktivnosti. U paradoksalnoj situaciji se nalaze i ostale organizacije koje su pripojene MAS-u, one koje nisu napustile ulični protest kao legitimni modalitet akcije dok je njihova partija na vlasti. Ovakav dispozitiv otkriva svoje nedostatke u pogledu rešavanja dinamike sukoba, a nedostaju i unutarnji okviri promišljanja.

 

Pokret za socijalizam je u početku uspevao da suspregne tenzije između društvenih organizacija. Prve godine vlasti bile su vreme osvajanja državnog aparata: sindikati dobijaju institucionalne pozicije, zajedno sa parlamentarnom snagom i državnim službenicima. Osim toga, vladin tabor se protivio neoliberalnoj desnici koja je odlučila da ometa funkcionisanje Ustavotvorne skupštine koju je obećao Morales. Nacrt ustava koji je predložio MAS podržale su sve društvene organizacije, zbog čega je njegovo usvajanje bilo zajednički fundament. Stoga je MAS do 2009. uspeo da stvori novo narodno jedinstvo kakvog nije bilo još od vremena borbi protiv vojnih diktatura iz 1970-ih i 1980-ih. Ali ravnoteža se uzdrmala nakon referendumskog usvajanja novog Ustava 25. januara 2009: iako je desnica na izborima doživela bolni poraz, gotovo odmah su se pojavili rascepi u potčinjenom svetu.

 

Represija nad starosedeocima koji su marširali

 

Među sukobima koji su se izrodili iz ove rekonfiguracije nalazi se i onaj iz 2011. u kojem se uzgajivači koke iz Kočabambe (bivši rudari) suprotstavljaju starosedelačkom stanovništvu na Teritoriji starosedelaca nacionalnog parka Isiboro Secure (Territorio Indígena y Parque Nacional Isiboro Secure, TIPNIS) u departmanu Beni. Vlada je 2008. pokrenula projekat izgradnje puta ne bi li otvorila amazonsku teritoriju u susedstvu zone koja se naziva „tropskom Kočabambom", gde se nalaze kokalerosi. Trebalo je da radovi počnu 2010, ali lokalne starosedelačke zajednice, koje je podržavala Konfederacija starosedelačkih naroda Bolivije (Confederación de Pueblos Indígenas del Oriente Boliviano, CIDOB), suprotstavile su se tome.

 

Pored zabrinutosti zbog uticaja na okolinu, one se pribojavaju i intenzifikacije ekonomskih aktivnosti kokalerosa, što bi se potencijalno moglo završiti ekspanzijom na njihovu teritoriju. Proizvođači koke, s druge strane, podržavaju projekat. Oba tabora pripadaju Pokretu za socijalizam. Suprotstavljene vođama kokalerosa - jednom od istorijskih partijskih grupa - lokalne zajednice i CIDOB (čije rukovodstvo se priključilo Pokretu za socijalizam 2006) organizovali su marš starosedelaca ne bi li vršili pritisak na izvršnu vlast. Marš je krenuo avgusta 2011. godine iz Trinidada (glavnog grada departmana Beni) prema La Pazu i trajao je dva meseca. Blokiran je na pola puta 24. septembra u mestu Jukumo, gde je doživeo oštru represiju policije. To je bio šok za bolivijsko i međunarodno javno mnjenje, kao i simbolički poraz za Moralesa koji je takođe starosedelac i koji je neposredno nakon toga zaustavio projekat izgradnje puta.

 

Pored nasilja koje se vrši nad jednima i represije koju trpe drugi, sukobi između vlade i njena dva istorijska saveznika - rudara i starosedelaca - imali su dijametralno suprotne posledice u okviru Pokreta za socijalizam. S jedne strane, uprkos snažnoj tenziji između izvršne vlasti i Nacionalne federacije rudarskih kooperativa Bolivije, njihovi odnosi su se na kraju normalizovali, po cenu nekoliko ustupaka koje su napravili rudari. S druge strane, konflikti sa starosedeocima doveli su do stvarnog prekida odnosa vlade i CIDOB-a. Ta razlika u tretmanu se u velikoj meri može objasniti položajem organizacija u okviru Pokreta za socijalizam. Kooperative nemaju direktnih rivala, dok njihov brojčani značaj (skoro 120.000 članova) jamči lako osvajanje rudarskih okruga. Stoga i vlada i rudari imaju interes u tome da se ovaj burni savez - kojem nedostaje ideološka koherentnost (za razliku od antiliberalnih propisa izvršne vlasti, rudarske kooperative, uprkos svom imenu, veličaju slobodu preduzetništva na račun bilo kakve socijalne sigurnosti svojih članova) (3) - održi.

 

Nasuprot tome, CIDOB nema takve adute: odnosi starosedelaca prema teritoriji, koja je zamišljena kao prostor života stran bilo kakvom pojmu produktivnosti, stavljaju ih u situaciju latentnog antagonizma prema seljacima, posebno prema kokalerosima, za koje zemlja vredi samo ako se obrađuje. Snaga i status kokalerosa unutar Pokreta za socijalizam primorali su vođe starosedelaca da se povuku. Ako je prekid i bio bolan za predsednika koji je, otkako je došao na vlast, rado isticao svoje ajmarsko poreklo, politička cena koju je platio ostaje skromna: starosedeoci su mali rezervoar glasova.

 

Vlada često u svom svakodnevnom radu igra ulogu arbitra između društvenih pokreta, ali njeno zauzimanje pozicija snažno je uslovljeno simboličkim hijerarhijama koje prevladavaju u Pokretu za socijalizam: hijerarhije su oblikovane specifičnim rascepima između bolivijskih potčinjenih klasa, ali i istorijom partije i njenog vođe. Dakle, projekat izgradnje puta koji bi prolazio kroz Tipnis i koji vlada podržava ne ilustruje samo produktivističke orijentacije njene ekonomske politike: činjenica da je Morales do dan-danas, iako simbolično, sindikalni vođa kokalerosa iz Kočabambe pokazuje da on sebe vidi, iako je na čelu države, kao primarnog branioca interesa organizacije iz koje dolazi. (4)

 

Sâm predsednik je centralni element unutrašnje demokratije pokreta. Stvoren iz rascepa u srcu seljaštva Kočabambe, Pokret za socijalizam je delimično njegov proizvod: politička orijentacija koju je zauzimao kada su kokalerosi redovno bili optuživani da podstiču trgovinu drogom u Boliviji. Zahvaljujući njegovom višestrukom legitimitetu - sindikalnom, partijskom, institucionalnom - predsednik je mogao da se pojavi kao jedina snaga koja je sposobna da održi ovaj disparatni spoj u kojem unutar institucija koegzistiraju vođe društvenih pokreta, intelektualci i politički čelnici, koje je često lično pozivao da se pridruže partiji.

 

Kao ključni kamen složene arhitekture, Morales ostaje i najbolji kandidat Pokreta za socijalizam. Partija od 2005. ima problem sa formiranjem kadrova, kao što pokazuju izborni rezultati lokalnih kandidata, sistematski inferiorni u odnosu na rezultate predsednika. Poslednji izbori iz 2014. ponovo su pokazali ovu tendenciju: dok su svi kandidati za zastupnike Pokreta za socijalizam iz svih sedamdeset izbornih jedinica u državi jedva dobili nešto više od dva miliona glasova, Morales je prikupio u svoje ime skoro milion glasova više.

 

Ova situacija delimično proizilazi iz slabosti političkog osoblja Pokreta za socijalizam, posebno u velikim gradovima gde je nestabilna lokalna uprava sprečila partiju da konsoliduje svoje pozicije. Ali ona takođe proizilazi iz snažnog uticaja samog Moralesa, kako međunarodnog (jer on ostaje ikona altermondijalističke levice) tako i unutrašnjeg (bilo koji vladin potez se njemu pripisuje). U aktualnoj konfiguraciji predsednik zauzima centralnu poziciju: on delimično kanališe centrifugalnu dinamiku unutar bolivijskih narodnih pokreta i isto tako ostaje glavni adut za trijumf na izborima 2019. godine, zadržavajući privilegovan pristup državnim sredstvima.

 

Ovaj pregled unutrašnjeg funkcionisanja Pokreta za socijalizam omogućava da se razume volja njegovih grupa da istaknu Moralesa kao predsedničkog kandidata četvrti put zaredom, iako to Ustav zabranjuje. Pokret za socijalizam je prvi put pokušao da ukine ovu zabranu na referendumu 21. februara 2016. godine. Sa samo 48,7% glasova za reformu, to je dovelo do prvog Moralesovog izbornog poraza, nakon retko agresivne kampanje. Uporan, Pokret za socijalizam se na kraju izborio za to sudskim putem. Ustavni sud je 28. novembra 2017. godine presudio da je bilo kakvo ograničenje broja mandata suprotno paktu San Hose (1978) o ljudskim pravima, prema kojem građani Amerike imaju prava „da biraju i budu izabrani" (član 23) bez ograničenja. Prema opoziciji je ova prilično velikodušna interpretacija međunarodnog ugovora protivustavna, podstiče autoritarizam vlade i sumnje u potčinjenost sudske vlasti.

 

S druge strane, veći deo bolivijskih potčinjenih klasa, uveren da je njihova sudbina usko povezana sa Moralesom, slavi tu presudu kao pobedu. U regionalnom kontekstu, obeleženom povratkom liberalne desnice s autoritarnim naglaskom i krizom ideološki bliskih vlada u Venecueli i Ekvadoru (5), nema sumnje da i sâm Morales sebe smatra najboljim bolivijskim bedemom protiv kontrarevolucije koja je u toku u Latinskoj Americi.

 

Ograničen politički horizont

 

Ostaje činjenica da korporativistička demokratija specifična za Pokret za socijalizam, koju su izvorno karakterisale participativna i emancipatorska dimenzija, danas pokazuje svoje granice. Ponavljano sukobljavanje organizacija koje su članice Pokreta za socijalizam pokazuje da njihove baze, zabrinute za vlastite interese, još uvek mogu pozvati vođe da se dovedu u red. Ali ovo ključanje, posebno primetno u sindikalnom okviru, isto tako izražava hroničnu nesposobnost Pokreta za socijalizam da „bude partija", odnosno da razradi zajednički politički projekat za ceo narod Bolivije, koji bi prevazilazio korporativnost.

 

U tom kontekstu, bitka za reizbor očigledno ponovo daje centralno mesto Moralesu, bez kojeg bi partijski prostor implodirao. Ali ova bitka takođe doprinosi tome da se partiji pripiše samo jedna i jedinstvena funkcija: zahtevanje od grassroots organizacija da zbiju svoje redove uprkos razlikama između njih ili njih i vlade. To ograničava politički horizont Pokreta za socijalizam na puko očuvanje kontrole državnog aparata do te mere da izgleda kao da je vlada jedini garant nove, pluralne i egalitarnije Bolivije u čijoj izgradnji je pomagala.

 

ERVE DO ALTO je doktorand na političkim naukama.

 

PREVOD: Maja Solar

 

(1) Videti: Ignacio Ramonet, „Marcos marche sur Mexico", Le Monde diplomatique, mart 2001.

(2) Hervé Do Alto i Pablo Stefanoni, „El MAS: las ambivalencias de la democracia corporativa", u Luis Alberto García Orellana i Fernando Luis García Yapur (ur.), Mutaciones del campo político en Bolivia, PNUD Bolivia, La Paz, 2010.

(3) Videti: Alvaro García Linera, „Bolivie, "les quatre contradictions de notre révolution"", Le Monde diplomatique, septembar 2011.

(4) Uprkos tome što je postao predsednik, i na zahtev njegovih članova, Morales je ostao na čelu Koordinacije šest saveza tropske Kočabambe, seljačke sindikalne strukture u toj regiji.

(5) Videti: Renaud Lambert, „Amérique latine, pourquoi la panne?", Le Monde diplomatique, januar 2016.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.