Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Dobri i loši Kinezi: Kako to izgleda kad država ocenjuje svoje građane

U Kini je pokrenut sistem ocenjivanja pod nazivom „socijalni kredit" koji operiše na lokalu, kao i na državnom nivou, a obuhvata javni i privatni život, te pojedince i čitave sektore društva. Izvorno se ugledao na američki sistem ocenjivanja kreditne sposobnosti koji daje dobre ocene korisnicima koji redovno izmiruju svoje obaveze. U me|uvremenu je proširen i na druge aspekte. Sledi reportaža iz Hangdžoua, sedišta kompanije „Alibaba"
PIŠU: Specijalni dopisnici LMD Rene Rafael i Ling Si
Datum: 25/01/2019

Dobri i loši Kinezi: Kako to izgleda kad država ocenjuje svoje građane

Foto: Profimedia

Posmatramo scenu u blizini ulaza u Prvu narodnu bolnicu u Hangdžouu, južno od Šangaja, u provinciji Džeđang. Ulica je tiha. Jedna starija žena stoji na trotoaru odvojenom od kolovoza barijerom koja joj dopire do kolena. Deluje kao da čeka taksi. Pali se zeleno svetlo, a kola, među kojima je i jedan sedan nemačke proizvodnje, kreću niz ulicu. Iznenada, žena preskače ivičnjak, izlazi na kolovoz i pada preko haube, potom odskače kao divokoza i seda na asfalt, prekrštenih ruku. Mladi vozač izlazi iz svog sedana i nervozno joj prilazi. Sledi sat vremena rasprave oko iznosa naknade u prisustvu dremljivih bolničara i jednog policajca koji je bio u prolazu.

Ovo je peng si - u bukvalnom prevodu „dodirivanje porcelana" - pokušaj ucene putem lažnog udesa; fenomen koji je postao toliko uobičajen u Kini da su onlajn video-platforme prepune često komičnih, a katkad dramatičnih kompilacija snimaka ljudi koji pokušavaju da ga sprovedu.
To dovodi do sve većeg besa, na koji se nadovezuju i frustracije zbog drugih prevara: skandala vezanih za higijenske standarde ili prehranu, falsifikate, itd. Problem je narastao do tolikih razmera da bilo koje obećanje da će se prevarantima stati na put ima podršku među stanovništvom. Zbog toga je bilo lako uvesti sistem nadzora pod imenom „socijalni kredit". Te tako, od prošlog leta, reči „poštenje" (cheng) i „odgovornost" (xin) krase propagandne postere koji promovišu ovaj skup privatnih i javnih mehanizama za ocenu pojedinaca, zvaničnika, preduzeća i profesionalnih sektora, koncipiran tako da nagrađuje dobre i kažnjava loše.

 

Od prošlog leta, reči „poštenje" (cheng) i „odgovornost" (xin) krase propagandne postere koji promovišu skup privatnih i javnih mehanizama za ocenu pojedinaca, zvaničnika, preduzeća i profesionalnih sektora, koncipiran tako da nagrađuje dobre i kažnjava loše

 

Lin Đunjue, istraživač iz Pekinga, jedan je od njegovih idejnih tvoraca. Hiljadu devetsto devedeset devete on je na zahtev tadašnjeg premijera Džu Žongđija osnovao radnu grupu u kojoj je postavljen za glavnog inženjera. „Američke kompanije tražile su od Džua da osmisli način kako da se bolje informišu o kineskim kompanijama sa kojima su želele da posluju. Moje kolege i ja išli smo na studijska putovanja u SAD i Evropu i shvatili smo da treba da stvorimo nešto više od toga: ozbiljan sistem koji bi prikupljao podatke o solventnosti kineskih građana i preduzeća. Naš izveštaj pod naslovom 'Ka nacionalnom sistemu upravljanja kreditima' objavljen je u martu 2000. godine, neposredno pre zasedanja dve skupštine (1). Pojam 'socijalni kredit' pojavio se 2002. godine, kada je jedan zvaničnik hteo da napravi jezičku paralelu sa socijalnom pomoći", objasnio nam je.

Dve hiljade šeste godine, Narodna banka Kine - centralna banka te države - usvojila je princip credit score-a („kreditnog kotiranja"), po uzoru na SAD gde se ova ocena uglavnom kreće oko 300 poena (osrednji) i može se popeti do 850 (veoma dobar) (2). Lin Đunjue je potom nastavio sa radom. „Hteli smo da istražimo kreditnu sposobnost u širokom smislu te reči, skupljajući daleko veći broj informacija. Na primer, one koje objavljuju ministarstva za državnu bezbednost ili telekomunikacije. Komisija za razvoj i reforme usvojila je taj projekat 2012. godine i odabrala pilot-gradove."

Naš sagovornik odbacuje olaka poređenja sa na Zapadu veoma popularnom orvelovskom televizijskom serijom Black Mirror (3) i poriče da se radi o individualnoj državnoj oceni (4): „Nismo stigli dotle, iako smo otišli korak dalje od standardne procene solventnosti. O pojedincima ili organizacijama će se prikupljati najrazličitije informacije. To će pre svega omogućiti pojedincima i kompanijama bez iskustva ili duge ekonomske istorije koji imaju čiste dosijee da dobiju pristup zajmovima, tenderima i brojnim drugim novim prilikama, zahvaljujući novim kriterijumima."

Programi „Nebeska mreža" i „Oko sokolovo"

Program će do 2020. godine biti testiran u četrdeset tri pilot-zajednice. Svaka od njih odrediće zaseban set kriterijuma, sistem slovnih ili brojčanih ocena i ime sopstvenog pilot-projekta. Tako će se u Sudžouu sprovoditi „Socijalni kredit šljivinog cveta", a u Sjamenu „Socijalni kredit jasmina". Gotovo svi će obrađivati deo podataka prikupljenih preko društvenih mreža ili aplikacija na smartfonima, ali i putem sve naprednijeg video-nadzora. Dve hiljade dvadesete, sva javna mesta u većim gradovima biće pokrivena kamerama sa tehnologijom prepoznavanja lica - rezultat programa „Nebeska mreža". Na selima će se sprovoditi program „Oko sokolovo" koji će omogućiti njihovim žiteljima da povežu svoje televizore ili smartfone sa kamerama na ulazima u sela. „Osećaj bezbednosti je najbolji dar koji jedna zemlja može dati svom narodu", izjavio je predsednik Si Đinping u dokumentarcu koji se emituje na nacionalnoj televiziji od 10. jula 2017. godine, neposredno pre održavanja XIX kongresa Komunističke partije Kine. Film ističe da se skoro svaka druga kamera za video-nadzor na svetu (42%) nalazi u Kini.

Lin Đunjue nadgledaće kako pilot-zajednice koriste svoje sisteme socijalnog kredita. „Poštovanje putnih propisa uzeto je za ključan aspekt ocenjivanja u Sućijenu. U Žongčengu je naglasak na moralnosti i uljudnosti. U Hangdžouu gradimo reputaciju modernog i povezanog grada. Naš tim će pomno pratiti ovaj proces, starajući se o zaštiti ličnih podataka, za šta će biti potrebno izraditi okvire. Što se toga tiče, već postoji međunarodna norma ISTO/TC 290. Međutim, ona je previše ograničavajuća i uticaće nepovoljno na ekonomiju." Zaključuje rečima: „Do 2020. biće postavljena pravila i ustanovljene kazne i nagrade. Infrastruktura će biti izgrađena i država će moći da je koristi." Rok za Peking je 2021.

Od 2015. godine, Hangdžou kombinuje dva sistema ocenjivanja. Prvi je javni, tek u povoju i za njega ne zna niko od stanovnika ili stanovnica sa kojima smo razgovarali. Drugi je privatan, popularan i veoma cenjen među vlastodršcima: Sezam kredit „Ent fajnenšela", finansijske grane „Alibabe", prvaka kineske onlajn trgovine sa sedištem u Hangdžouu. Ovaj privatni kredit korisnicima aplikacije za elektronsko plaćanje Alipay (Zhifubao na kineskom) daje ocene od 350 do 950. Alipay u Kini ima monopol, i koristi ga ogroman broj ljudi. Visoko ocenjeni imaju „privilegije" u vidu unosnih finansijskih proizvoda, kao i potrošačkih mikrokredita u okviru Huabei programa na Alipay-ju.

Zgrada „Z Space", rad tima arhitekata iz Sijetla, predstavlja drugi kancelarijski prostor koji je „Ent fajnenšel" izgradio u četiri godine. Kompanija zasada upošljava „samo" 3.600 radnika i radnica, ali ovo zdanje može da ih primi 8.000. Čuvari sa komunikatorima u uhu, obučeni u odela koja podsećaju na uniforme počasne garde, posmatraju kako mladi zaposleni u šarenim bermudama sa najnovijim Beats slušalicama promiču, pristižući na električnim biciklima ili u sportskim automobilima. Alipay je jedna od zlatnih koka poslovne grupe koja je u septembru 2018. brojala 700 miliona aktivnih korisnika (spram 500 miliona godinu dana radnije). Princip se zasniva na skeniranju QR koda (skraćenica za quick response; suštinski, radi se o dvodimenzionalnom bar-kodu). Recite zbogom sitnišu: čak i prosjaci imaju kartice sa QR kodom oko vrata.

Korišćenje aplikacije Alipay podrazumeva dozvolu „Ent fajnenšelu" da prikuplja mnoštvo ličnih podataka, poput putanja vožnji taksijem ili namirnica koje kupujemo u supermarketu, medicinskih troškova, čak i koliko novca dajemo prosjacima. Kao što Fejsbuk generiše reklame na osnovu interakcija svojih korisnika, Sezam kredit računa se putem neograničene kupovine preko Alipay-ja... Mada ne isključivo. „Uz saglasnost korisnika, Sezam sakuplja i analizira pet tipova podataka koji se beleže preko Alipay platforme, ali i putem drugih partnerskih aplikacija. Ti podaci su kupovne transakcije, otplaćivanje malih potrošačkih kredita, vlasništvo nad nekretninama i hartijama od vrednosti, lični profil korisnika - na primer njegov obrazovni nivo i interesovanja - i novčani transferi drugim korisnicima Alipay-ja", objašnjava nam Le Šen, portparol „Ent fajnenšela", dodajući: „Sezam se ne zanima za GPS podatke korisnika, niti za njihove poruke ili listing poziva."

 

Program će do 2020. godine biti testiran u četrdeset tri pilot-zajednice. Svaka od njih odrediće zaseban set kriterijuma, sistem slovnih ili brojčanih ocena i ime sopstvenog pilot-projekta. Tako će se u Sudžouu sprovoditi „Socijalni kredit šljivinog cveta", a u Sjamenu „Socijalni kredit jasmina". Gotovo svi će obrađivati deo podataka prikupljenih preko društvenih mreža ili aplikacija na smartfonima, ali i putem sve naprednijeg video-nadzora

 

U februaru 2015. godine, Li Jingin, direktor tehnologije Sezam kredita, objasnio je kako se ocena izračunava za kineski ekonomski časopis Kaiksin: „Neko ko igra video-igrice koje se plaćaju i igraju onlajn deset sati dnevno, na primer, biće smatran lenjom osobom, dok će neko ko često kupuje pelene biti zaveden kao roditelj i, samim time, kao osoba sa istančanijim osećajem odgovornosti (5)." Od tada više nije bilo ni reči o tome koje podatke algoritam koristi. Sada, korisnici sa visokom ocenom Sezam kredita više nisu zanimljivi samo „Ent fajnenšelu". Kompanije, čak i konzulati, nastoje da privuku ove istaknute pojedince. Stoga Baihe, aplikacija za onlajn upoznavanje, prvo ističe profile korisnika sa najvišim Sezam skorovima. Veliki hotelski lanci, glavne službe za deljenje bicikala ili za iznajmljivanje kola ne zahtevaju depozite, koji su u Kini naročito visoki, od klijenata koji imaju skor iznad 650. Isti broj poena pruža vam ekskluzivni pristup jednom onlajn servisu za iznajmljivanje fotografske, video i kompjuterske opreme. Dobar Sezam skor može čak da olakša dobijanje vize sa Singapur ili Kanadu.

Revija bahatosti na lokalnoj televiziji

Grad Hangdžou od 2004. godine izdaje „građanske kartice" svim stanovnicima starijim od 16 godina. U pitanju je višenamenska magnetna kartica za identifikaciju koja vrši funkciju zdravstvene knjižice i karte za prevoz, a uz pomoć nje se mogu platiti i saobraćajne kazne na odgovarajućim terminalima ili besplatno ući u gradske parkove. Prilikom uvođenja kartice vlasti su najavile da žele da stvore široku bazu podataka kako bi bolje spoznale potrebe stanovništva. Od juna 2018. godine, svi nosioci građanskih kartica imaju mogućnost da ih zamene za smartfon aplikaciju koja nudi iste pogodnosti. Da bi se prijavili moraju da unesu svoj Sezam kredit koji se beleži na osnovu prepoznavanja lica. Ova tehnološka manipulacija predstavlja formalni dokaz o sprezi između „Alibabe" i uprave grada Hangdžoua. Dobar Sezam kredit za njih je dokaz da ste dobar građanin.

Sa druge strane, centralna banka koja je 2015. godine uspela da utvrdi kreditnu ocenu za samo četvrtinu stanovništva Kine odavno dopušta da Sezam i još sedam drugih finansijskih kompanija pristupaju svim bankarskim i poreskim podacima o stanovništvu. „Banka je na kraju, u maju 2018, pokrenula sopstveni credit score, pod imenom Baihang, čiji su manjinski vlasnici upravo tih osam kompanija", precizirao je Lin Đunjue.

Da bi se shvatilo kako izgleda javni socijalni kredit u punoj primeni i pod nadzorom lokalnih vlasti, treba otići severnije, do lučkog grada Žongčenga u provinciji Šandung. „Ako Hangdžou gradi svoj tip oko visokotehnoloških kompanija i pritom se znatno oslanja na Sezam kredit, Žongčeng je poznatiji po svom aktivnom upravljanju građanskim kreditom. Taj grad nastoji da popravi moral svog stanovništva. Razumite, oni su dosta uložili u podsticaje", upozorava nas Lin Đunjue. Zaista, u Žongčengu se mešaju fanatizam, ubeđenje i... mnogo improvizacije.

 

Nekad je selo plaćalo čistače, ali oni nisu radili dobro. Sada sami čistimo. To donosi poene i štedi novac", priča Lju Đijan Ji, živahni šezdesetčetvorogodišnjak u farmerkama i košulji sa cvetnim motivima

 

U smiraj dana, park oko gradske skupštine je skoro sasvim prazan. Stariji par u krpljenoj odeći objašnjava nam razlog: „Sad ide 'Život naroda 360'. Mnogi su ispred televizora." Svake večeri, lokalni televizijski kanal emituje reviju nemoralnog ponašanja snimljenog na video-kamerama u prethodna 24 časa. Gaće koje vise sa ograde stambene zgrade, stari kauč izbačen na trotoar ili, još gore, vozači koji ne usporavaju na pešačkim prelazima i pešaci koji prelaze ulice mimo njih: snimci se smenjuju ogromnom brzinom. Brojevi registarskih tablica, lica, a ponekad i imena prestupnika emituju se između dva upozorenja koja čitaju ravnodušni policajci, očiju uprtih u kameru.

Dobro došli u Žongčeng, poznat po ribolovu, industriji kamp prikolica, i tome što predstavlja zimsko stanište mongolskih labudova. Ova palanka se pretvorila u grad za samo deset godina, usisavajući sela u krugu od dvadeset kilometara. Dve hiljade trinaeste godine socijalni kredit je uveden u Žongčengu i u skoro svih 919 sela koja se nalaze u njegovoj nadležnosti, što je dovelo do znatne promene ponašanja i socijalne interakcije. Stanovnici imaju početni skor od 1000 poena i automatski se nalaze u kategoriji A. U zavisnosti od toga da li dobijaju ili gube poene, penju se ka kategoriji A+ ili padaju u kategorije B, C ili D. Dovoljno je da stanovnik izgubi jedan poen i padne na 999, da bi prešao u kategoriju B i našao se u situaciji u kojoj mu banka neće odobriti stambeni kredit. Ocena se izdaje u vidu pečatiranog sertifikata u ganc novoj kancelariji u gradskoj većnici.

Otkako nepropisno bacanje đubreta vodi gubitku tri poena, trotoari i autobusi su iznenađujuće čisti. Nigde se ne može videti opušak ili prazna konzerva. Naravno, da biste bili kažnjeni ne mora da vas na delu uhvati službeno lice: brojne kamere firme „Hikvižn" - svetskog lidera u proizvodnji opreme za video-nadzor čiji je najveći klijent kineska država - obaviće taj posao. Preći ulicu više nije izazov: na glavnim ulicama vozači staju pešacima - ekstremno redak prizor u Kini. U slučaju nepoštovanja tog propisa, kazna je surova: 50 juana, tri poena manje na vozačkoj dozvoli (od ukupno dvanaest) i pet poena socijalnog kredita manje. „To se desilo odjednom, na proleće 2017. Jednog dana su kola samo počela da se zaustavljaju. Nisam znala šta da radim!", priseća se gospođa Juan s teškim mandžurskim naglaskom.

Mnoga gradska naselja usvojila su kodekse dobrog ponašanja koje potpisuju žitelji i žiteljke. U Ćingšanu, na primer, pravila ponašanja objavljuju se na velikim plavim oglasnim tablama. Prioriteti uključuju: zabranu takozvanih „žutih" (odnosno erotskih) filmova i knjiga, obustavljanje uzgajanja povrća na ulici, gašenje neregistrovanih bogomolja, suzbijanje loših odnosa među komšijama i navike da se luksuznim kolima dolazi na svadbe i sahrane. Oglušiti se o te propise vuče rizik snižavanja ocene.

Prisutnost socijalnog kredita još je vidljivija u manjim selima konurbacije. Njih stotinak već ima „trgove socijalnog kredita" na kojima se na veselim i šarenim panoima detaljno nabrajaju uputstva, ističu lica zaslužnih građana i navode poeni koji su oduzeti ili dodati tokom prethodnog meseca. Stanovništvo Dongdao Lu Đije, simpatičnog seoceta sveže asfaltiranih ulica, dobilo je 10. jula 2018. godine preverovski pravilnik socijalnog ocenjivanja. Na njegovih dvanaest stranica može se pročitati da branje voća za susede donosi jedan poen; pomaganje starijoj osobi da ode u bolnicu ili na pijacu, takođe jedan poen - uz mesečni limit od dva odlaska; vađenje vozila iz jarka: jedan poen; pomaganje u postavljanju vodomera i pozajmljivanje alata: pola poena. Međutim, ako se pilići puste iz kaveza, kazna je 200 juana i deset poena manje; tuča staje 1000 juana i deset poena; bacanje otpada u reku: 500 juana i pet poena; crtanje grafita ili lepljenje nalepnica koje kritikuju vlast: 1000 juana i pedeset poena. Najtežu kaznu dobijaju oni koji odu da se žale višoj instanci vlasti a da se pre toga nisu obratili načelniku sela (6): 1000 juana i automatsko prebacivanje u kategoriju B.

Napiti se u kafani... u susednom selu

„Nekad je selo plaćalo čistače, ali oni nisu radili dobro. Sada sami čistimo. To donosi poene i štedi novac", priča Lju Đijan Ji, živahni šezdesetčetvorogodišnjak u farmerkama i košulji sa cvetnim motivima. Ovaj seljak je ceo život radio po zemlji od gradilišta do gradilišta da bi se na kraju vratio u svoj rodni dom od sivog kamena. „Evo, upravo sam popravio komšijin kamin. Kad bih to prijavio našem partijskom šefu i ako bi moj prijatelj to potvrdio i fotografisao, morali bi da mi daju poen. Ocene se objavljuju krajem svakog meseca na stranici WeChat-a, ali ja nemam smartfon." Priča se da oni sa dobrim ocenama za Kinesku novu godinu dobijaju kofe pune ostriga i kantice s uljem. „Pre neki dan mi je komšija pričao da je šef okupio ekipu staraca da sagradi radionicu za hendikepirane radnike u gradu. Niko od njih nije imao nikakvih kvalifikacija. Ipak, uz malo mita sve je to prošlo. I on je zadužen da nas ocenjuje? Oni se sprdaju!"

U susednom selu od 250 stanovnika, Simu Điji, koje se nalazi na obalama zatrovane reke, iza debelih crnih cirada uzgaja se ginseng. Betonski krov prve kućice, istovetne sa svim ostalim i okružene svetlucavom srčom, krasi veliki crveni krst. To je protestantska crkva koja opslužuje pedesetak vernika i vernica, otvorena dvaput nedeljno. Na prag izlazi krupna žena kratke kose. Na emajliranoj ploči okačenoj iznad vrata piše: „Porodica uzornog socijalnog kredita". Isti prizor kod komšija. „To je bilo pre tri godine", objašnjava gospođa Mu pročistivši grlo. „Zvaničnici su bez razloga nagradili istočnu stranu sela. Onda iduće godine zapadnu. Oni moraju da ispune kvotu. Ove godine je ozbiljnije. Svi smo dobili knjižicu u kojoj piše šta treba i ne treba da radimo, kao da smo u školi. Dobili smo i adrese evaluatora kojima treba da prijavljujemo svoja dobra dela i da tražimo poene."

Njeno ime ne nalazi se na kratkom spisku avgustovskih dobrih samarićana, okačenom u mesnoj zajednici gde ljudi od zore za šaku juana igraju sjangći (kineski šah). „Još nisam spremna da im javim da sam pomogla komšinici." Šapuće: „Imam prijateljicu čiji muž nije vratio kredit. Propustio je jednu jedinu mesečnu ratu i našao se na crnoj listi. Ceo komšiluk je saznao. Moguće da nema veze sa time, ali njih dvoje su se u međuvremenu rastali..."

Gospođa Mu zatvara vrata. Crna lista o kojoj priča mora da je spisak „ekonomskih prestupa" koji kineska vlada svakog meseca postavlja na sajt Creditchina.gov.cn. Ne zna se ukupan broj preduzeća i pojedinaca koji se na njoj nalaze, već samo oni koji su skoro dodati. U septembru 2018. godine, zbog neotplaćivanja dugova, poreza ili novčanih kazni na spisku je završilo 228.000 pojedinaca i 55.000 preduzeća.

 

Na društvenoj mreži Weibo, anonimni počinioci opisuju svoje kazne bez pritiska javne osude: zabrana prijavljivanja na tendere za firme, nemogućnost rezervisanja soba u dobrim hotelima ili upisivanja dece u dobre večernje škole, zabrana putovanja avionom ili brzim vozom u trajanju od godinu dana

 

Na društvenoj mreži Weibo, anonimni počinioci opisuju svoje kazne bez pritiska javne osude: zabrana prijavljivanja na tendere za firme, nemogućnost rezervisanja soba u dobrim hotelima ili upisivanja dece u dobre večernje škole, zabrana putovanja avionom ili brzim vozom u trajanju od godinu dana. Samim time, skidanje svog imena sa liste - tako što se uplati pozamašna suma - postaje prioritet.

Nekoliko kilometara južnije, na stubu pored praznog auto-puta sa četiri trake, crvenim karakterima ugravirano je obaveštenje da se u obližnjem selu nalazi ispostava socijalnog kredita. Njena upravnica istovremeno je na čelu lokalne federacije žena. Nakon ukidanja državne politike jednog deteta, Ju Đijansija više nije zadužena za kontrolu rađanja. Od maja 2018. ona proverava izveštaje svoja tri evaluatora - meštana od poverenja kojima se prijavljuju dobročinstva i prekršaji.

„Prikupljam njihove podatke svakog 18. u mesecu, 20. šaljem izveštaj šefu sela i okruga, pa se 25. sastajem s njima kako bismo raspravili i odlučili o poenima. Da bi se dobročinstvo uvažilo, potrebna je makar fotografija ili video-snimak. Za to su zaduženi evaluatori, jer kod nas jedva pedeset ljudi poseduje smartfon." Tvrdi da nikad nikom nije oduzela poene: „Kad neko ostavi krš ispred kuće, dam mu rok od tri dana da to pospremi pre nego što mu menjam ocenu. Cilj nije da se ljudima prave problemi, već samo da se malo civilizuju. Naš slogan je 'Hao Ren Hao Shi' Š'Dobri ljudi, dobra dela'Ć."

Još dalje, skriveno iza trščane živice, nalazi se selo Mao Lju Đija. U cik zore ljudi iz grada došli su na vrata četrdesetčetvorogodišnje Ma Ju Ling kako bi dobili par poena. Već petnaest godina ona živi ispružena na kangu - zagrejanom betonskom ležaju - uz flašu vode i daljinski upravljač postavljene tako da može da ih dohvati ustima i bradom. Pati od nervne bolesti koja je usled neuspele operacije rezultirala postepenom kvadriplegijom.

„Hiljadu devetsto devedeset osme, posetili su me sa Šandung TV-a i ponudili mi invalidska kolica. Tad sam još mogla da hodam. Sad više ne mogu ni vrat da pomerim koliko me boli."

Već dve godine, dobrodušni ljudi - nikad isti - dvaput  mesečno dolaze iz Žongčenga kako bi pospremili njenu trošnu kuću i pomogli ukućanima da se srede. Ovo dobro delo nosi četiri poena. Dobročinitelji ponekad nose tepsije knedli koje njen muž stavlja na dno zamrzivača.

„Ali to nije dovoljno da nadoknadi majušnu pomoć koju je moja žena primala - 3000 juana 386 evra godišnje - ukinutu čim je naš sin stasao za posao. Njeno zdravstveno osiguranje ne pokriva ni pelene, ni zavoje, niti sredstva za dezinfekciju koja troši u velikim količinama. To je trošak od 6000 juana godišnje", kašlje dok naliva čašu brlje. Ma Ju Ling dodaje: „Nikad ne idem iz sela, osim kad me kamionom prevezu u okružnu bolnicu da mi medicinske sestre zamene kateter. Drago mi je da primam goste, da pričam sa ženama iz grada i da me šminkaju. Baš me briga da li to rade zbog svoje ocene."

„Jedinstvena ocena ne bi bila od koristi"

U ovom delu Šandunga, socijalni kredit se primenjuje u brojnim selima. U Teng Điji, na primer, negativni poeni i imena onih koji su ih dobili objavljuju se preko razglasa petkom uveče. Zbog te sankcije ljudi su primorani da rešavaju svoje sporove, ili da se napijaju u kafani... u susednom selu, ne bi li izbegli svoje evaluatore-stražare.

Džeremi Daum, američki istraživač sa Jejla, stručnjak za kinesko pravo i tvorac bloga China Law Translate, sakuplja i prevodi sve propise koji se odnose na kineski sistem socijalnog kredita (7). To je poduhvat biblijskih razmera. „Kad neko uđe u restoran, može da sazna ocenu čistoće njegove kuhinje koju je izdala Agencija za prehrambenu bezbednost. Toj osobi nije bitno da li je kuvar svoju babu vodio četiri puta na pijacu ili se švercovao u vozu. Isto tako, kad neki bankar odlučuje da li svom klijentu da odobri kredit, njemu nije bitno da li on loše razvrstava svoje đubre, iako mu je i ta informacija dostupna." Ironično precizira: „Možda će jednog dana detaljna analiza podataka dokazati da je lažiranje vozne karte predispozicija za kršenje sanitarnih pravila, ili da oni koji zagađuju nužno ne otplaćuju dugove. Ipak, zasada, jedinstvena ocena ne bi bila ni od kakve koristi za vladu. Verujem da su za njih najbitnije crne liste i javno poniženje koje ide uz njih."

Za firme (i njihove direktore) koje se bave uvozom i izvozom, građevinom, voznim i avionskim transportom, statistikom, pravnim savetovanjem i notarstvom, organizacijom događaja i marketingom, ličnim oglasima, zaštitom intelektualne svojine ili ugovaranjem brakova, detaljni spiskovi dobrih i loših pojedinaca već su korisni. Međutim, za građane i građanke, netransparentnost ovih operacija - koje nisu ništa gore od onih koje sprovode američki veb-giganti - može pretvoriti socijalni kredit u noćnu moru.

RENE RAFAEL I LING SI su novinari.

PREVOD: Pavle Ilić

(1) Svekineski narodni kongres i Političko-savetodavna konferencija kineskog naroda zasebno zasedaju jednom godišnje, u martu.
(2) Čitati: Maksim Roben, „Aux États-Unis, l'art de rançonner les pauvres", Le Monde diplomatique, septembar 2015.
(3) Čitati: Tibo Eneton, „Science et prescience de Black Mirror", u „Écrans et imaginaires", Maničre de voir, br. 154, avgust-septembar 2017.
(4) Cf. Džejmi Horsli, „China's Orwellian social credit score isn't real", Foreign Policy, Vašington, 16. novembar 2018.
(5) Navedeno prema: Selija Heton, „China 'social credit': Beijing sets up huge system", BBC News, Peking, 26. octobar 2015.
6) U Kini postoji duga tradicija podnošenja žalbi višoj instanci, od okruga, preko kantona, prefekture, do provincije. Čitati: Izabel Tiro, „Les cahiers de doléances du peuple chinois", Le Monde diplomatique, septembar 2010.
(7) „Legal documents related to the social credit system", China Law Translate, www.chinalawtranslate.com.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.