Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Nedeljnik i LMD

Deložacije, još jedan udar na siromašne u Srbiji: Novi broj Mond diplomatika

U poslednjih nekoliko meseci javnost je sve češće informisana o slučajevima izbacivanja ljudi iz stanova na ulicu
Milan Škobić
Datum: 24/01/2018

Deložacije, još jedan udar na siromašne u Srbiji: Novi broj Mond diplomatika

Naslovna strana novog broja Mond diplomatika

Krajem prošle godine, 26. decembra u 12 časova, iz zgrade u Ulici 22. oktobra u Zemunu, iseljen je Saša Bubnjević uz prisustvo oko 30 policajaca i nekolicine novinara i okupljenih aktivista, koji su stigli prekasno da bi se suprotstavili brojnijoj policiji. Aktivisti su zainteresovanim prolaznicima objašnjavali da čoveka izbacuju na ulicu zbog duga od par hiljada evra, koji je prenaduvan, i da mu zbog toga oduzimaju stan. Reakcije prolaznika na to objašnjenje bile su ili ćutnja, ili osuđivanje. Ipak, nakon takve reakcije prolaznici bi produžili dalje, ubeđeni da u datom trenutku ne mogu da učine ništa i da nesrećnom čoveku nema spasa.

Iako se inače koristi pojam deložacije, u daljem tekstu ću koristiti termin "izbacivanje iz stana", zato što je manje neutralan i jasno ukazuje na najbolniji i direktniji rezultat ove pojave. To je posebno važno zbog popularnog diskursa o deložacijama, koji refleksno u ovim situacijama postavlja pitanje da li je iseljavani imao prava da tu živi, umesto da se, na primer, problematizuje da li neko ima prava da drugom otuđi krov nad glavom. Ovim se odgovornost svaljuje na žrtvu: "sigurno ne bi bili izbacivani na ulicu da nisu nešto zgrešili"; "da su bili odgovorniji kada su uzimali kredit, da se nisu dali prevariti piramidalnim šemama devedesetih, ili da njihovi preci nisu neovlašćeno dobili taj stan koji se sada, u postupku restitucije vraća ljudima koji nikada u njega nisu kročili", česti su argumenti u tom ključu.

Ono što doprinosi ovakvom viđenju jeste veo misterije koji obavija ulogu poverilaca, izvršitelja, sudova i novih vlasnika, koji svi imaju interesa u izbacivanju dužnika iz stana, i aktivno rade na realizaciji tog interesa na bilo koje načine. Zbog toga mnogi ljudi, čak iako intuitivno prepoznaju izbacivanje na ulicu kao nepravdu, osećaju da ne mogu tako da je imenuju, zbog primarne krivice dužnika za svoju nesreću. Međutim, u pozadini izbacivanja krije se sistemska pojava koja se najbolje može razumeti uviđanjem generalnog obrasca i prepoznavanjem jedinstva interesa koji pokreću procese izbacivanja ljudi na ulicu.

Ranjivost dužnika i prilika za bogaćenje

Izbacivanje ljudi iz stanova nije nova pojava, a nije ni specifična za Srbiju. U međuratnom Beogradu, iseljavanja su bila česta pojava prilikom formiranja današnjeg centra Beograda (). Bogatije institucije i porodice kupovale su parcele u današnjem centru i koristile pravo svojine da opravdaju izbacivanje siromašnijih građana, koji su tu živeli kao podstanari i nisu uživali nikakvu pravnu zaštitu. Tome je sledila izgradnja novih sjajnih zdanja i vila, koje se sada vraćaju potomcima vlasnika u procesu restitucije, čak i po cenu izbacivanja majke sa malom decom iz stana, što se na primer desilo početkom oktobra 2017. godine na beogradskoj opštini Vračar (). Isto tako, izbacivanja iz stana se u skorijem periodu dešavaju i širom Evrope. U nekim zemljama, aktivizam protiv izbacivanja predstavljao je podlogu za artikulaciju novih političkih snaga, pri čemu je u regionu najpoznatiji slučaj hrvatske stranke Živi zid, koja je pre dve godine ušla u parlament, a danas predstavlja treću političku snagu u zemlji.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Mond diplomatika na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 25. januara. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.