Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Borbena misao: Otkud toliko podela u istoriografiji skorašnje prošlosti?

Losurdov metod spaja filozofiju i istoriju, suočavajući koncepte na osnovu kojih istoričari barataju terminima koje koriste kako bi ih izražavali. On ovaj metod primenjuje na najpoštovanije pisce
PIŠE GIJOM FONDI, LMD
Datum: 15/11/2018

Borbena misao: Otkud toliko podela u istoriografiji skorašnje prošlosti?

Foto: Profimedia

Istoriografija skorašnje prošlosti je, uz ekonomiju, nesumnjivo, intelektualna disciplina u kojoj vladaju najdublje podele. Ona nosi mogućnost osvrta na emancipatorske i revolucionarne poduhvate koji su se odvijali tokom istorije; postoje brojna rešenja alternativna kapitalizmu, koja samim svojim postojanjem osporavaju njegovu tvrdnju da predstavlja jedini mogući oblik društvene organizacije. Ovaj stav, kao i potreba da se progresivnim aktivistima i aktivistkinjama približi istorija čiji su deo, naveli su italijanskog komunističkog filozofa, Domenika Losurda, koji je preminuo u junu ove godine, da se upusti u poduhvat opšte kritike dominantne istoriografije (1).

Prvo polje koje je podvrgao svojoj analizi bio je idejni razvoj političkih snaga. Nastavljajući se na radove Đerđa Lukača o istoriji nemačke misli (2) on je pokušao da dovede u pitanje veliki liberalni narativ o večitom sukobu između slobode i totalitarizma koji se može naći, na primer, u delima Karla Popera. Kroz istraživanje političkog liberalizma (3) Losurdo je produbio uvid, koji je u obliku slutnje prisutan i kod Karla Marksa, o dubokoj ambivalentnosti ove filozofije u njenom razvoju od XVII do XIX veka, od Džona Loka do Aleksisa de Tokvila, od ideja o prirodnom pravu do slobode pojedinca. Liberalizam zagovara univerzalizaciju prava, među kojima je glavno pravo svojine. Ta ideja u teoriji pruža osnovu za emancipaciju manjinskih grupa, ali se može koristiti i kao opravdanje pogoršavanja položaja onih kojima se pomenuta prava uskraćuju - primer ropstva adekvatno ilustruje ovu suštinsku „ekskluzivnu klauzulu" liberalizma. Granica između liberalne i konzervativne tradicije je, u najmanju ruku, nejasna...

Losurdov metod spaja filozofiju i istoriju, suočavajući koncepte na osnovu kojih istoričari i istoričarke barataju terminima koje koriste kako bi ih izražavali. On ovaj metod primenjuje na najpoštovanije pisce, poput Fridriha Ničea, što mu omogućava da ospori čitanja koja njihove najkritičnije koncepte (rob, žena, Jevrej, itd.) izvlače iz konteksta i vremenskog okvira iz kojih izvire bitan deo njihovog značenja (4).

Ista ova perspektiva kritičkog rasvetljavanja omogućuje njegovim radovima na temu nemačkog idealizma da ukažu na suštinski progresivan karakter mislilaca koji se često prikazuju kao prethodnici totalitarizma - počevši sa Georgom Vilhelmom Fridrihom Hegelom. Losurdo prikazuje detalje njegove istorije misli i, suštinski političke, teorije o ljudskoj zajednici koja se zasniva na refleksiji o dubokom poštovanju za Francusku revoluciju.

Losurdo upravo Hegela koristi kao svetionik koji mu pomaže da rasvetli istoriju realnih socijalizama (6), drugi veliki aspekt njegovog rada. Naspram apstraktnog ocrnjivanja i negiranja istorije koji su znatno zastupljeni u istoriografiji Sovjetskog Saveza i Narodne Republike Kine, on je nastojao da napiše istoriju revolucija i režima koji su nakon njih usledili, prikazujući ih kao pokušaje u okviru dugačkog i teškog procesa učenja. Nesavršene i ponekad kriminalne, one moraju biti smeštene u okvir sopstvenih istorija dugog trajanja (uticaj autokratske tradicije, mržnje između različitih zajednica, itd.), kao i u sopstveni kontekst (vojna invazija Sovjetskog Saveza, situacija gotovo potpune opkoljenosti, imperijalistički pritisak, itd.), a ne izložene sudu na osnovu idealnih normi bez ikakvog dodira sa realnim okolnostima. Određeni ljudi bi mogli da ospore zaključke njegovih analiza, ali Losurdo je svojim ogromnim opusom postavio temelje za politički i intelektualni povratak velike progresivne tradicije.

 

PREVOD: Pavle Ilić

(1) Domeniko Losurdo, Le Révisionnisme en histoire. Problčmes et mythes, Albin Michel, biblioteka „Histoire", Pariz, 2006.

(2) Đerđ Lukač, La Destruction de la raison. De l'aprčs Nietzsche ŕ Heidegger et Hitler, Delga, biblioteka „Philosophie", Pariz, 2017, 465 stranica, 24 evra.

(3) Domeniko Losurdo, Contre-histoire du libéralisme, La Découverte, biblioteka „Cahiers libres", Pariz, 2013.

(4) Domeniko Losurdo, Nietzsche, le rebelle aristocratique. Biographie intellectuelle et bilan critique, Delga, biblioteka „Philosophie", 2016.

(5) Domeniko Losurdo, Hegel et la catastrophe allemande, Albin Michel, biblioteka „Bibliothčque du Collčge international de philosophie", 1994. Cf. takođe Autocensure et compromis dans la pensée politique de Kant, Delga, 2018, 22 evra.

(6) Domeniko Losurdo, La Lutte des classes. Une histoire politique et philosophique, Delga, biblioteka „Théorie", 2016.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.