Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Dosije

Da li može da se veruje Vikipediji?

Ruku na srce, nema studenta koji za seminarski - pa i diplomski - rad nije štrpnuo nešto sa Vikija
Piše Slobodan Maričić
Datum: 22/03/2016

Da li može da se veruje Vikipediji?

Kažu da je Vikipedija najveća riznica znanja koju je čovečanstvo samo napisalo. Kažu i da na njoj ima sve. Od BDP-a Bolivije, preko rezulata i sastava timova gotovo svake utakmice ikada odigrane, do teksta sa više od 5.000 reči o postavljanju toalet papira na dršku i dilemi sa koje strane treba kraj da bude (sa sve analizom, argumentima i za ispod i za preko, statistikom i listom poznatih koji stavljaju ovako i listom poznatih koji stavljaju onako). Sve ima na Vikipediji. Postoji čak i izraz Wikihole, koji označava "crnu rupu" u koju upadnete kada počnete čitati o znanju. I ruku na srce, nema studenta koji za seminarski - pa i diplomski - rad nije štrpnuo nešto sa Vikija. Ali koliko je Vikipedija zaista pouzdana, kao naučni, akademski i novinarski izvor? Deseta godišnjica postojanja srpske Vikipedije pravo je vreme za razmatranje ovih pitanja.

Ideja o štampanim enciklopedijama počela je u 18. veku, a ona najpoznatija, "Britanika", prvi put je objavljena 1786. godine. Dva veka i kusur kasnije u jednom od klipova na internetu pred grupu tinejdžera stavili su dobrih 15-ak komada kakve enciklopedije.

Šta je enciklopedija?

"Internet u knjizi", kaže 18-godišnji Erik.

"Gugl, pre mnogo mnogo vremena. To su bila najgora vremena", dodaje godinu dana stariji Tom.

Ekipi je rečeno da nađu reč "čitanje".

"Ovo traje zauvek, iritantno je. Mrzela bih svoj život", kaže 19-godišnja Aliks dok lista stranice. Našla je. Rekli su joj da proba da sama izabere reč, odlučila se za "jednorog", kao 'ajde baš da vidim da li ima. Naravno da ima.

"Pet minuta mog života je nestalo, mogao sam da nađem šta sam hteo za 0,00009 sekundi na Guglu", kaže Tom. Tu negde u prolazu neko ističe jednostavnost i brzinu njegove svetosti "CTRL + F".

Pitaju ih znate li za neku vrstu enciklopedije. Troje zna za "Britaniku", ostali ne. Kažu im kad je nastala. Kažu im da je 2010. prestala da štampa knjige i sada objavljuje tekstove samo onlajn. Kažu im da su jedna od poslednjih generacija koja ima određene stvari koje nisu digitalne.

"Čudno je razmišljati o tome", kaže Tom. "Tako je", pobednički je uskliknuo 15-godišnji Entoni sa sve podignutim rukama. "To me rastužuje", kaže njegova vršnjakinja Džordi. Kreću joj suze jer, kaže, "ima nešto u listanju strana, dodirivanju knjige, njenom mirisu..."

Tu negde u međuvremenu neko je pomenuo i naziv mesta u čijim tekstovima, mnogi nalaze spas od učenja, a čija zanimljivost često raste geometrijskom progresijom što je ispit bliži.

Čudan spas i izgovor od grejanja stolice mogu da pruže lista pronalazača koje su ubili njihovi izumi, lista ljudi koji su živeli na aerodromima i zabrinjavajuće dugačka lista stradalih od pada kokosovog oraha. Ima i tekst o listi tekstova koji su lista tekstova koji su lista tekstova. Listsepšn, može se reći. Mada u tom trenutku je zanimljivo i čitanje o istoriji privrede Eritreje, da se eritrejska braća ne uvrede, samo da se ne uči.

"Zamislite svet u kojem je svakoj osobi na planeti dat slobodan pristup sumi svog znanja iz čitave ljudske istorije. To je ono na čemu mi radimo", izjavio je jednom Džimi Vels, osnivač Wikimedija Fondacije

Dakle, od BDP-a Bolivije, preko rezulata i sastava timova gotovo svake utakmice ikada odigrane, do teksta sa više od 5.000 reči o postavljanju toalet papira na dršku i dilemi sa koje strane treba kraj da bude (sa sve analizom, argumentima i za ispod i za preko, statistikom i listom poznatih koji stavljaju ovako i listom poznatih koji stavljaju onako). Sve ima na Vikipediji.

Nije ni čudo što danas uz negativan odgovor na pitanje koje počinje sa "je l' znaš" na kraju uglavnom ide "vidi na Vikipediji".

Osnovana je 2001. godine kao deo Nupedije, sada napuštenog projekta da se napravi besplatna enciklopedija. Tamo su morali da pišu visoko kvalifikovani ljudi, ali je to išlo dosta sporo, samo 13 tekstova je objavljeno.

Tokom 2000. godine Džimi Vels (osnivač Nupedije) i Leri Sanger kojeg je Vels zaposlio da radi na projektu enciklopedije razmišljali su o tome da dodaju Nupediji neki otvoreniji projekat. Nupedijin prvi wiki objavljen je na internetu 10. januara 2001. godine.

"Zamislite svet u kojem je svakoj osobi na planeti dat slobodan pristup sumi svog znanja iz čitave ljudske istorije. To je ono na čemu mi radimo", izjavio je jednom Vels.

Međutim, bilo je otpora među autorima zbog puštanja njihovog sadržaja u wiki formatu pa je novi projekat nazvan Vikipedija i deset dana kasnije pokrenuo je svoj domen, a taj dan mnogi danas obeležavaju kao "Dan Vikipedije".

"Izgleda da mnogi ne razumeju. Vikipedija je kao rokenrol. To je kulturna promena", ističe Vels.

Vikipedija je početkom godine proslavila jubilej, 15 godina postojanja, a verzija na srpskom jeziku jednu deceniju, što, ako preračunamo u onlajn živote, nije malo.

"Vikimedija Srbije, zvanični ogranak Vikimedijine Zadužbine u našoj zemlji, 3. decembra je proslavio 10 godina od osnivanja. Nekolicina entuzijasta koji su radili na Vikipediji 2005. godine počelo je samoinicijativno da se okuplja, da bi ubrzo potom osnovali i udruženje, peti zvanični ogranak Vikimedijine Zadužbine u svetu", navodi Ivana Guslarević iz Vikimedija Srbije.

Vikipedija na srpskom jeziku je najveća južnoslovenska Vikipedija. Trenutno se nalazi na 25. mestu po broju napisanih članaka, a svakog meseca ima preko 1.000 aktivnih korisnika. Uz to, tačno 5.012.867 tekstova može da kaže da je ponosni stanovnik engleske verzije. Svakog meseca im se pridruži i do 20.000 novih, što je 800 dnevno, ali se oko 1.000 dnevno i obriše.

Kada jednom napišete ili dopunite neki tekst, a posebno kada dobijete pohvalu i podršku drugih urednika Vikipedije, shvatite koliko je lep osećaj da ste doprineli čovečanstvu znanjem. Prema rečima jednog od urednika Vikipedije na srpskom jeziku, koji, pod korisničkim imenom 'Serbianboy', ima više od 7000 izmena, 'zadovoljstvo je u stvaranju opipljivog sadržaja kojem mogu da pristupaju svi ljudi

Ivana Guslarević, Vikimedija Srbije

Inače, od trenutka kada ste pročitali reč obriše u prethodnoj rečenici na Vikipediji je napravljeno osam izmena tekstova. Te brojke nisu nimalo naivne. Kao ni podatak da ljudski rod, a možda i neki drugi, nikad se ne zna, svakog sata poseti osam miliona tekstova. Kojih inače ima 35 miliona na 277 jezika.

Umetnik Majkl Mandiberg je sa tim brojkama odlučio da se igra i napravi izložu sa štampanom verzijom engleske Vikipedije. U aprilu ove godine u Njujorku, na izložbi "From Aaaaa! to ZZZap!" bilo je 7.473 knjiga, svaka po 700 strana.

Na silnim tekstovima širom sveta radi 70.000 aktivnih ljudi. Pošto je enciklopedija besplatna, bazirana na modelu slobodnog menjanja sadržaja, na Vikipediji pišu volonteri, ko god hoće, samo da ima internet.

Međutim, postoji sve veći problem sa urednicima kojih je sve manje, MIT Technology Review piše da od 2007. traje pad Vikipedije zbog njihovog manjka. Taj problem je istakao i sam Džimi Vels koji se nada da će broj urednika da raste.

I pored toga, nekoliko destina hiljada ljudi svakodnevno se bavi Vikipedijom. Ističu globalni uticaj enciklopedije i ogromnu publiku, pa se osećaju kao da njihov rad nekome zaista pomaže.

Ivana Guslarević ističe da je lako zaraziti se "virusom Vikipedije".

"Kada jednom napišete ili dopunite neki tekst, a posebno kada dobijete pohvalu i podršku drugih urednika Vikipedije, shvatite koliko je lep osećaj da ste doprineli čovečanstvu znanjem. Prema rečima jednog od urednika Vikipedije na srpskom jeziku, koji, pod korisničkim imenom 'Serbianboy', ima više od 7000 izmena, 'zadovoljstvo je u stvaranju opipljivog sadržaja kojem mogu da pristupaju svi ljudi', kaže ona.

Neki se fokusiraju na dodavanje sadržaja, neki na prepravljanje, a neki na ispravljanje gramatičkih i stilskih grešaka. Ili jedne jedine greške.

"Jedan od mojih omiljenih Vikipedijevaca svih vremena je korisnik pod imenom Girafedata. On ima oko 15.000 editovanja, a nije učinio gotovo ništa osim prepravke comprised of u composed of", kaže Stiven Valing iz Vikimedija Fondacije.

Girafedata poput onih usamljenih kauboja iz filmova luta divljinom, samo ne zapada nego Vikipedije, u potrazi za svojim neprijateljem, gramatičkom greškom, koju mora da sredi. Izmeni, umesto u pištolj dune u kažipst kojim je držao bekspejs, i ide dalje.

"On nije bot", kaže Veling. "U svakom tekstu je drugačiji. On je moj heroj. Ukoliko ga neko poznaje neka dođe u našu kancelariju. Daćemo mu Barnstar uživo", dodaje njegova koleginica iz Fondacije, misleći na virtuelni medaljon koji urednici Vikipedije daju jedni drugima.

Zbog same prirode Vikipedije postoji opasnost da se u tekstovima nađu manje ili više ozblijne materijalne greške, naročito u kriznim situacijama ili kada se tekstovi bave osetljivim temama. Pitanje je koliko grešaka se i kada 'provuče'. Ipak, Vikipedija svakako ima primenu i, s obzirom na bogatstvo izvora na internetu, može služiti pre svega kao početna tačka za istraživanje i potragu za podacima

Pavle Zlatić, urednik sajta B92

Misterija ko je on ubrzo je rešena, Girafedata u civilnom životu živi pod pesudonimom Brajan Henderson i ima 51 godinu. Posvećen je kako kaže "višegodišnjem projektu ispravljanja jedne gramatičke greške". Ističe veće brojke, da od 2007. ima 47.000 ispravki i da je ponosan na to.

Na verziji Vikipedije na engleskom najaktivnji je 32-godišnji stanovnik Indijanopolisa po imenu Džastin Knap (koavf u svetu enciklopedije) koji je do sada imao 1,45 miliona izmena. Nekada mu pomaže poluautomatski softver, pa je tako, na primer, 30. januara 2015. napravio gotovo hiljadu izmena na tekstovima koji imaju veze sa Pakistanom.

Inače, opsesivna prepravka tekstova naziva se vikipedijaholizam, a u tekstu o tome na Vikipediji piše da "kao svako zavisno ponašanje može dovesti do gubitka posla, razvoda, bankrotstva ili nečeg još goreg".

Sam Henderson je posle nekoliko godina bratu Robinu otkrio šta radi i on se automatski pridružio borbi, pa sada i on luta Vikipedijom, samo što ima drugog neprijatelja - based around prepravlja u based on.

"Teško je zamisliti da ovo radim do kraja života. Nemam planove da odustanem, ali ću, pretpostavljam, vremenom morati da nađem način. Teško je otići od svega, naročito kad sam toliko postigao", kaže Girafedata, ultimativni gramar-naci.

Upravo je to jedan od problema Vikipedije, činjenica da svako može da piše. Koliko god bila lepa, toliko je i štetna, nema svako svetu misiju kao Girafedata. Na osnovu nekog teksta sa sajta osnovac piše domaći iz biologije, student traži nešto za seminarski ili diplomski, a tu i tamo neko traži informacije za prezentaciju na poslu. Sve to na osnovu teksta koji je možda pisao neki stručnjak, a možda i dokoni komšija Rade, iako oko teksta mora postojati konsenzus.

"Ukoliko izmislite nešto i dovoljno ljudi se usaglasi sa vama onda to postaje realnost", rekao je Stiven Kolber, nazivajući to vikijaliti, nakon čega je predvodio svoje fanove u vandalizovanju 20 tekstova o slonovima.

Tako su na Vikipediji sahranjivani Edvard Kenedi i Majli Sajrus, a u tekstu o Toni Bleru pisalo je da je kao tinejdžer na zidu sobe držao postere Adolfa Hiltera. Pisalo je i da je Dejvid Bekam kineski golman iz 18. veka, da je Robi Vilijams jeo hrčke, a objavljena je i slika Bil Gejtsa sa đavoljim rogovima i hitlerovim brkovima.

"Ovo ovde je dokazano", rekla je tinejdžerka sa onog klipa kojoj su krenule suze na pomisao da neće biti više knjiga, pokazujući na enciklopediju pred njom. "Ne verujem internetu", istakao je 19-godišnji Adam.

Urednik sajta B92 Pavle Zlatić kaže da Vikipedija ne bi trebalo da se koristi kao relevantan izvor, iako su čak i delovi predsedničkih govora skidani sa nje.

"Zbog same prirode Vikipedije postoji opasnost da se u tekstovima nađu manje ili više ozblijne materijalne greške, naročito u kriznim situacijama ili kada se tekstovi bave osetljivim temama", navodi Zlatić.

Kako kaže, "to svi znaju i izgovaraju, ali, da se ne lažemo, u svakodnevnom radu novinari i te kako koriste podatke sa Vikipedije".

"Pitanje je koliko grešaka se i kada 'provuče'. Ipak, Vikipedija svakako ima primenu i, s obzirom na bogatstvo izvora na internetu, može služiti pre svega kao početna tačka za istraživanje i potragu za podacima", ističe on.

Na to upozorava i sama Vikipedija, ako znate gde da gledate.

"Kao viki dokumenti tekstovi nikada ne treba smatrati potpuno kompletnim i mogu se stalno dopunjavati i unapređivati. Korisnici bi trebalo da budu svesni da nisu svi tekstovi kvalitetni od početka. Mogu sadržati lažne podatke ili podatke o kojima se može debatovati, a neki mogu i da prikazuju samo jednu stranu", navodi se na sajtu.

Ipak, mnogo je više prednosti nego mana: Besplatna je, tu su milioni tema, hiperlinkovi te mogu odvesti gde god hoćeš, stalno se apdejtuje i ono što je najvažnije - ispod tekstova navedene su reference, pa su dalja istraživanja moguća. Za grebanje površine neke teme i više nego dovoljno.

"Vikipedija ima svojih nesavršenosti; dosta tekstova je nedovršeno, a o mnogo tema tek treba pisati. S druge strane, nepravedno je tražiti mane u jednom ovako velikom, altruističkom, volonterskom i neprofitnom projektu, koji stvara veliki broj dobrovoljaca bez ikakve nadonade. Kao što kaže 'Cas Liber', urednik Vikipedije na engleskom jeziku koji je napisao jubilarni petomilioniti članak, 'u svetu preplavljenom informacijama, Vikipedija pruža mogućnost da bude glas razuma. Služi kao sjajan most između pružanja informacija za laike i preciznih naučnih podataka za entuzijaste i profesionalce, sa uticajem na obrazovanje velikog broja čitalaca', kaže Ivana Guslarević.

A tekst o Eutanaziji rolerkosterom će uvek čekati ispitne rokove i pretiti. Kako? Teoretski tako što bi prvo bio jedna od najviših struktura ikada napravljenih na svetu. Putnici bi dva minuta putovali do mesta na kojem počinje pad od 500 metara na brzini od dobrih 350 kilometara na čas. Prolazi se kroz niz sve manjih i manjih krugova što bi na kraju dovelo do sile od 10g i to je to.

Ili na primer tekst o "problemu 10.000. godine", kada će, ukoliko sva današnja tehnologija bude aktivna i kalendari nepromenjeni, doći do greške u formatiranju u kompjuterskim programima zbog problema sa datumom. Tu je i Matriks odbrana na sudu - stvarnost je kompjuterski generisana, osumnjičeni je naravno verovao da je u Matriksu, ne u stvarnom svetu, tako da zločin baš i nije zločin. Stvarno. Vidi na Vikipediji.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.